"NIKAD NISAM DOBIO NI POHVALU ZA PISMENI RAD U ŠKOLI" Pisac iz Zagreba: Čitajući tekstove Mome Kapora, shvatio sam gde pripadam

Pesniku, esejisti i romanopiscu Đorđu Matiću danas je akademik Matija Bećković za roman "Niotkuda s ljubavlju" (objavio "Kosmos") uručio nagradu "Momo Kapor". Odluku o ovogodišnjem laureatu jednoglasno je doneo žiri u sastavu Muharem Bazdulj (predsednik), Radmila Stanković i Vule Žurić, a na svečanosti u Skupštini grada Beograda okupili su se ranije dobitnici, kao i supruga velikog novinara, slikara i književnika Ljiljana Kapor.

- Ako se onesvestim, vi me pridržite. Divan je osećaj. Hvala žiriju, Mateji i Ljilji. Nema danas srećnijeg dobitnika od mene. Nikad nisam dobio pohvalu za pismeni rad u školi, a sad se vi pitate kako su takvom čoveku mogli dati nagradu? Mislim da je mene "Momo Kapor" čekao sve ove godine. Pisali su mnogi o značenju brojeva, a meni je četvorka veoma značajna. Meni je ova godina veoma značajna jer je tačno 40 godina otkad sam objavio svoj prvi tekst. Neverovatno. Bila je to recenzija koncerta dva tada važna zagrebačka benda. Mi svi rokeri koji propadnemo i ne napravimo svoj bend završimo u književnosti - rekao je Matić.

On je pojasnio da su Moma Kapora rokeri uvek smatrali za svog čoveka.

- Bilo je troje ljudi koji nikad nisu bili rokeri, a mi smo ih tako doživljavali. Prvi je bio Arsen Dedić, drugi Igor Mandić, a treći Momo Kapor. Arsen je za Momu rekao da je naivni pisac. Naravno da to nije bio. Imao sam priliku da radim sa Arsenom, a Igor je bio jedan od najvećih učitelja u pisanju. Moma nikad nisam upoznao, ali njegova književnost, što sam razmišljao ovih dana, oduvek je sa mnom bila, od dečačkih dana. Moja prva asocijacija na Kaporovu literaturu su ta sigurna i zaštićena vremena - priznao je pisac iz Zagreba.

Đorđe Matić je nakon studija italijanske i engleske književnosti na univerzitetu u Amsterdamu pisao za mnogobrojne medije s područja bivše Jugoslavije, a tokom poslednjih desetak godina objavio je osam knjiga. Izuzetno su zapažene njegove knjige poezije i eseja, od kojih je nekoliko posvećeno popularnoj muzici sa ovih prostora, ali i srpskoj kulturi. Urednik je i koautor "Leksikona YU mitologije" i koautor trojezičnog muzičkog priručnika za vorld mjuzik scenu. Osim na srpskom i hrvatskom, pisao je i na holandskom i francuskom jeziku. Stalni je saradnik zagrebačkog časopisa Prosvjeta i portala Oko Radio-televizije Srbije. Član je Hrvatskog društva književnika i SKD Prosvjeta. Rođen je u Zagrebu, a trenutno s porodicom živi u Poreču. Drugačijeg Kapora otkrio je početkom rata.

- Njegova literatura me je pratila kroz teška vremena. Pripadam, osim generaciji po godini rođenja, i generaciji 1991. i onoj koja je otišla u emigraciju, da bih tamo ostao punih 30 godina i vratio se kući. I Momo, kao što znate, pisao je često o belom svetu, koji smo mi podrazumevali. Imao je kopču na rok kulturu. Kad je došlo vreme da se taj svet upozna iz blizine, Moma je uvek bio sa mnom. U jesen 1991. godine našao sam se u Rimu i među prvim stvarima koje sam učinio je bilo da otišao sam u kafe "El Greko", gde je on plaćao kafu i kroasan svojim potpisom na salveti, da bih učinio omaž njemu - prisetio se Matić.

Đorđe je tada kupovao i po nedelju dana stare novine iz Srbije.

- Prvi meseci emigracije su se činili kao godine. Šest meseci nisam imao kontakt sa svojim jezikom, a onda sam našao Politiku. Prvo što sam pročitao bio je njegov tekst. Nisam iz Beograda i rođen sam u Zagrebu. Prvi put sam tada osetio, čitajući taj tekst, kome pripadam i koja je moja kultura. I ja izrežem taj njegov tekst s divnom vinjetom i kupim jedan ram. Nisam imao zid gde da ga okačim, pa sam ga nosio svuda sa sobom. I danas ga čuvam u Poreču - rekao je književnik.

Matić se posle preselio na sever Evrope, ali nastavio je da prati rad Moma Kapora.

- Reći ću vam s najvećom iskrenošću - kad nijedna knjiga nije radila, kad se čovek loše oseća, bilo fizički, bilo emotivno, bilo zbog tih nekih teskoba severnih, ravničarskih, koje su stravične, samo su njegove knjige radile u tim beskrajnim, sivim nedeljama. U Holandiji je kiša umela da pada 21 dan. I ja sam se u te knjige zaista sakrivao. On je bio deo moga, kako bih rekao, rasta i razvoja intelektualnog. Meni je ta njegova literatura mogla da bude mesto gde mogu da se sakrijem - zaključio je dobitnik nagrade.