PRIJA JELENA BILA NAJLEPŠA BEOGRAĐANKA, A ON OPČINJEN NJOM: O njihovoj ljubavi brujala ČARŠIJA, a ovo su joj bile POSLEDNJE REČI

Glumica Jelena Žigon, obeležila je svojim talentom jednu eru domaće kinematografije. Rođena je na današnji dan 1933. godine u Beogradu.

Tokom svoje karijere glumila je u velikom broju filmova i televizijskih serija. Prvu ulogu ostvarila je 1950. godine u filmu "Opštinsko dete", ali ipak, čini se da će zauvek ostati upamćena kao prija Jelena Todorović u "Žikinoj dinastiji".

Neverovatna ljubavna priča

Jelena Žigon važila je i za jednu od najlepših srpskih glumica, a njeno srce pripadalo je proslavljenom glumcu Stevi Žigonu. Kada su se prvi put sreli, on je imao 24 godine i bio je asistent, a ona 17 godina i bila je studentkinja.

Stevo je godinu dana Jeleni slao anonimna ljubavna pisma, bio je uporan, ali nenametljiv, jer je znao da ipak nije primereno asistentu da se otvoreno udvara svojoj studentkinji.

– U Stevu sam se zaljubila još sa 17 godina na Akademiji, gde je radio kao asistent. Od onda sam pod njegovom rediteljskom palicom – ispričala je Jelena godinama kasnije na predstavljanju knjige “Tako je govorio Žigon”.

Kako je njihova veza kasnije napredovala i Stevo je trebalo da upozna Jelenine roditelje, u njenu kuću je došao sa violinom. Istom onom koja mu je godinama ranije spasila život, pa se nadao da će možda opet uspeti u tome.

Brak i porodica

Jelena i Stevo su se venčali osam godina nakon upoznavanja, 1958. godine.

- Godina 1958. unela je u moj život bitne promene. Oženio sam se Jelenom Jovanović i dobio sina Nikolu, danas cenjenog i intrigantnog slikara. Gospođa Žigon potpisivala se Jelena Jovanović-Žigon. Bilo je dobronamernih koji su taj potpis čitali ovako: Jelena Jovanović minus Žigon - izjavio je jednom prilikom Stevo.

Njih dvoje su u braku dobili dvoje dece - Ivanu i Nikolu. Dok je Ivana stopama svojih roditelja uplovila u glumačke vode, Nikola je slikar sa diplomom Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je u Parizu, Beogradu, Minhenu, Tivtu, Nišu i mnogim drugim gradovima. Član je ULUS-a i ekskluzivni član Prom galerije u Minhenu od 2002. godine.

Mirna i staložena, Jelena je uvek važila za pravu damu i porodicu stavljala na prvo mesto. Njena ćerka Ivana je u svojim memoarima opisala poslednju noć kraj postelje oca Steve, i tu se najbolje može osetiti njihova emotivna bliskost.

- Stevinu poslednju noć probdeli smo zajedno kod kuće, on, mama, ja i pas Bimbo. Ležao je kraj njegovih nogu nepomičan, nepomičniji od Steve, a ja sam čitavu noć pevala svom tati o danu pobede nad fašizmom i ponajviše Bulata Okudžavu. Toga jutra nisam primetila da sam ozdravila i da više nemam temperaturicu koja me je pratila poslednja dva meseca. Osećala sam samo jednu čudnu stvar. Moja ruka, kojom sam čitavu noć držala tatinu ledenu ruku, nije se hladila. Zapravo, tokom noći postajala je sve toplija - napisala je Ivana Žigon u svojim memoarima.

Smrt Jelene Žigon

Stevo Žigon preminuo je u decembru 2005. godine, a Jelena je preminula 13 godina kasnije, 2018. O njenim poslednjim danima govorila je Ivana Žigon.

- Šaputala sam joj: "Majko, tvoje srce je nitima poezije direktno konektovano sa srcem vasione. Zato si uvek ostala mlada i lepa". Čekala sam da se probudi iz sna nekad i po nekoliko sati, da bih joj, na svoju sramotu, iz knjige čitala stihove Dušana Kostića o maslinama, narandžama, moru i arhipelazima, dok se ona nadovezivala na njih i u osamdeset petoj godini ih govorila napamet.

Po njenom osmehu je bilo jasno da za nju nema lepše molitve od poezije. Kao kakav dar od Boga, za sve što je ona pružala ljudima uz nju su bdili bolničari i bolničarke nalik na anđele, koji su joj prilazili sa komplimentima i obožavanjem. Bila je to najlepša nagrada u ime cele njene publike. Ti ljudi za mene do kraja ostaju kao moj nabliži rod - ispričala je Ivana za Gloriju, dodajući da se najviše radovala posetama unuka:

- Bila sam mirna (prim.aut. prilikom poslednjeg susreta sa majkom), gotovo ozarena svetlošću koja ju je obasjavala dok je odlazila. Njen izraz lica, dostojanstvo, spokoj i u tom trenutku, kao hiljadu puta do tada, dao mi je snagu. Sada više nisam, naravno, samo mirna. Nedostaje mi. Plačem za njom. Toliko smo toga propustili.

Bonus video: