Legenda jugoslovenskog glumišta Boris Dvornik rođen je na današnji dan 1939. u Splitu.
Zvezda Jugoslavije
Pred kamerama je debitovao 1960. godine u filmu Francea Štiglica "Deveti krug". Nakon toga je stekao veliku popularnost, koju potom učvršćuje ulogama iz savremenog života u komedijama "Martin u oblacima" (1961) i "Prekobrojna" (1962) "Branka Bauera".
Do sredine 60ih godina Dvornik je nastupao uglavnom u komedijama, a od 1966. godine počinje se s velikim uspehom javljati i u filmovoma s tematikom iz Narodnooslobodilačkog rata.
Za uloge u filmovima "Most" (S. Krvavac, 1969) i "Kad čuješ zvona" (Antun Vrdoljak, 1969) nagrađen je Zlatnom arenom na festivalu u Puli. Za rolu u ratnom filmu "U gori raste zelen bor" (Antun Vrdoljak, 1971) i za ulogu šofera-zavodnika u "Opkladi" (Zdravko Randić, 1971) osvojio je Srebrnu arenu.
Mladost ludost
Veliki prijatelj bio je sa Velimirom Batom Živojinovićem, ali i Ljubišom Samardžićem, sa kojima je često radio.
Dvornik je jednom prilikom podelio anegdotu sa snimanja filma "Neretva", kada su njih trojica polupali celu hotelsku sobu.
- Snimali smo dole uz Neretvu tamo gde je onaj srušeni most. Ljubiša, Bata i ja smo spavali u istoj sobi. Do nas je spavao Stipe Delić koji je bio prvi pomoćnik reditelju Veljku Bulajiću. Ljubiša i ja smo večerali na vreme i otišli smo u sobu da legnemo. Oko 11 sati eto ti Bate, nosi bocu rakije. I ide jedan naš prijatelj iza njega. Bata je već malo popio, prijatelj isto. I kaže Bata "Neću vas buditi nego častite ovoga, rođendan mu je." Popili smo po rakiju, častili ovoga a onda ustali i sa njima dvojicom Ljubiša i ja sišli dole. I tako do ujutru - ispričao je Dvornik u emisiji Nedeljom u 2.
A onda su se sva trojica oko pet sati ujutru vratili u sobu.
- I onda smo počeli da razbijamo sve. Celu sobu smo srušili. Pijani, veseli, jaki kao zveri. Razbili smo sto, orman. Onda smo taj orman izbacili na terasu. Onda smo se Ljubiša i ja sakrili u tom ormanu pa smo kolegama koje su kretale ujutru na snimanje mahali iz tog ormana u kome smo bili polugoli. Stipe Delić nije mogao da spava pa nas je prijavio Bulajiću: "Je*ote ovi su pijani gore, sve su porazbijali." Bulajić upadne kod nas u sobu i zatekne mene i Ljubišu kako ležimo a Bata stoji kod vrata i drži dve noge od stola imitirajući da svira violinu - ispričao je Dvornik.
Pijani visili sa hotela
Na 50. Filmskim susretima, "isplivala" je priča iz 1971. godine. Ovu anegdotu ispričao je za Synopsis Vladan Živković, član saveta festivala.
- To je jedna, tada za mene, bila stravična priča. Mislim da je to bilo 1971. godine. Da li je to bio film „Most“ Hajrudina Šibe Krvavca ili tako nešto, ali sve u svemu, stojimo gore na petnaestom spratu hotela „Ambasador“ gde je bio bar. I stojimo, Boris Dvornik, Bata Živojinović, kasnije moj venčani kum, neuropsihijatar Zoran i ja.
I Bata u jednom trenutku kaže meni "Hajde mali, ti si najmlađi, idi donesi četiri viskija. Uđem unutra na šank, daju mi i ja na onom ne ajnceru, nego poslužavniku, nosim četiri viskija - počinje priču Živković.
Kada je doneo viski do mesta gde je ostavio tri prijatelja, zatiče samo kuma Zorana. Pomalo unezverenog i uplašenog.
- On, onako začuđen, samo ćuti. Čujem ja glasove, a on stoji sam. Pitam gde su ova dvojica, on ćuti. Ali, ja onda krenem po glasovima koji su tu negde, a nigde ljudi nema. Naravno, pijana posla. Zatičem nezaboravnu sliku. Njih dvojica su se svojim kaiševima zakačili i vise nadole s Hotela "Ambasador“. Razgovaraju i viču "gde je viski, gde je viski“.
Malo je falilo da ispustim onaj poslužavnik jer sam se prestravio. Strašno. Mislite da su se nešto prepali na moje reči i da tako nisu poplili viski? Posle kažem, "Pa Bato, šta to radiš, mogli ste da poginete", a on će meni "I -ha, pa nije to ništa, znaš gde smo sve mi visili i na kakvim koncima dok smo snimali "Most" - ispričao je Vladan.
Da bismo pojasnili, na poslednjem spratu hotela, takoreći terasi, bio je bar, ali posle simsa postoji još jedna šipka duž objekta. Za nju su se svojim kožnim kajiševima zakačili bardovi balkanskog glumišta.
Prijatelji i ljuti neprijatelji
Dvornik i Bata su bili prijatelji više od 50 godina. Upoznali su se kada je Borisu bilo samo 17 godina i kada je, kao đak Glumačke škole iz Novog Sada, došao u Beograd u pozorište u kome je igrao Bata.
Dugogodišnje prijateljstvo zamalo je bilo prekinuto 1991. godine, kada su se glumci, zbog rata i situacije u tadašnjoj Jugoslaviji i opšte netrpeljivosti između Srba i Hrvata, javno odrekli jedan drugog.
Pomirili su se 2006. godine putem video linka između Splita i Beograda. Iste godine, Bata je pozvao Borisa da dođe u Beograd, nakon 15 godina, kako bi bio uz njega tokom operacije srca, koja ga je očekivala. Boris je sa zadovoljstvom pristao.
Dvornik je preminuo u noći izmedju 23. i 24. marta 2008 godine u Splitu, u Hrvatskoj, u 69. godini života.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
