PODIGLA SAM ČARŠAV, GLAVA MU JE BILA NA JASTUKU A U RUCI PIŠTOLJ: Za našim glumcem ludele sve žene a poslednje reči UPUTIO JE NJOJ

Branka Petrić pripada onoj plejadi glumaca koje odišu otmenošću, a njen damski stil i ponašanje daju joj posebnu draž.

U svojoj dugoj i neprekinutoj glumačkoj karijeri ostvarila je širok dijapazon uloga, od zaljubljenih devojaka, preko komičnih junakinja da bi danas gradila zrele i kompleksne ženske sudbine.

Filmska publika je pamti po ulogama u filmovima "Balkanski špijun", "Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji", "Varljivo leto ’68", a televizijska po serijama "Otvorena vrata", "Metla bez drške", "Neki novi klinci", "Ono kao ljubav", "Sinđelići" i drugima. Ipak, to je samo deo njene bogate karijere, kako pred kamerama, tako i na daskama koje život znače.

Nije bila ljubav na prvi pogled

Ova dama bila je u braku sa slavnim glumcem Bekimom Fehmijom sa kojim ima dva sina Uliksa i Hedona. Njih dvoje su se upoznali još za vreme studija.

- Bili smo kolege na akademiji. On je mene prvi zapazio, premda žene obično prve šacuju. Bio je nenametljiv i ničim nije davao do znanja da ga neka devojka privlači. Ali je devojke privlačio i da ništa ne čini, što je svakako bilo intrigantno. Kad je reč o nama, nije to bila ljubav na prvi pogled. Nekoliko godina mi je bio samo kolega - prisetila se ranija za hrvatsko izdanje Glorije Branka Petrić.

Bekim je oduvek privlačio pažnju žena, a glumica je opisala kako je izgledao kao mladić.

- Bio je vrlo marljiv, ozbiljan i sasvim posvećen studijama, izrazito mršav, imao je divne ruke, lep hod, a ja sam volela njegove za muškarca neobično dugačke trepavice. Savršeno je plesao i na časovima plesa na akademiji on i ja bili smo najredovniji pa je profesorka volela da nas spaja u par - rekla je u pomenutom intervjuu.

Kada ju je upitao da mu bude devojka, Branka ga je odbila uz reči "previše si mlad za mene".

- U par nas je 1960. spojio i reditelj Bojan Stupica, koji nam je dodelio ulogu muža i žene u predstavi "Jaje" Ateljea 212. Kako su probe za tu predstavu trajale dugo u noć, Bojan nas je često autom vozio kući. U jednom trenutku Bekim me pitao hoću li biti njegova devojka, a ja sam mu odgovorila: “Suviše si mlad za mene”. Tu rečenicu smo kasnije često ponavljali. Tih godina je moje biće čeznulo za nekim drugim iskustvima, ali Bekim mi se uvek sviđao - prisetila se.

Od prvog do poslednjeg dana bio je njen heroj.

- I često je bio moj vitez. Na primer, tokom gostovanja u Splitu pred jutro smo se odnekud vraćali i neka nam je grupica nešto dobacivala. Bekim je skinuo kaiš s pantalona i krenuo prema tim mladićima. Naravno, imponovala mi je njegova neustrašivost - prisetila se ranija za hrvatsko izdanje Glorije Branka Petrić.

Njih dvoje dobili su sinove Uliksa i Hedona.

- Blagoslovena sam što imam dvoje dece. Bekim je hteo 12, ali ja sam mu govorila da bi trebalo da budemo srećni sa dvoje. Možda mi je malo žao što nismo imali treće - rekla je.

Bio je jako čist i predan

O svom suprugu je uvek govorila sa puno ljubavi, nežnosti i sa punim poštovanjem.

- Prošli smo i blistave i strašne trenutke, ali ono što je konstanta, kao sidro, bila je naša ljubav. I ona je, bez ikakve patetike, ostala do kraja našeg života. A imali smo bure i oluje, potonuća i uzdignuća, na koncu ne znam neki brak koji tako dugo traje, skoro pedeset godina. Ja sam ga uvek istinski podržavala u onome što radi, jer za mene je bila radost sve ono što se njemu dešava, i s njegove strane što se meni dešava.

- Nešto što sam ja toliko volela kod njega je to što nikada nije pokazao ni trunku zavisti prema nekome, nikada ga nisam čula da ogovara nekoga. Bio je jako čist, što se tiče kolegijalnih odnosa on je uvek znao da pohvali. Kod njega momenat sujete ili zavisti nikada nisam osetila. Da ne govorim o odnosu prema porodici, bio je do kraja brižan, predan, spreman da pomogne - rekla je ona ranije.

Kraj jedne ere

Kraj njihove ljubavi došao je u julu 2010. godine, kada je Bekim okončao svoj život hicem iz pištolja. Po njegovoj želji, pepeo je prosut u reku u Prizrenu na Kosovu, gradu u kome je proveo veliki deo svog detinjstva.

Na pitanje kad se seti poslednjih dana supruga, da li je po bilo čemu mogla naslutiti da će sebi oduzeti život Branka je tada rekla:

- Ne. Jer da jesam, sigurno bih na sve moguće načine pokušala da ga sprečim. Tih poslednjih dana Bekim je bio isti i ništa nije nagoveštavalo da je tragedija na pomolu. Dan ranije igrala sam predstavu “Tako je moralo biti” u kojoj glavni lik sebi život oduzima hicem iz pištolja. Kakve li ironije! Sutradan ujutro bili smo zajedno kod kuće, a oko 14 sati rekla sam Bekimu da idem kod frizera. Dopratio me do vrata i pitao imam li te večeri predstavu. Odgovorila sam da nemam i da ćemo celo veče biti zajedno, i on me zagrlio - rekla je glumica.

Kako je objasnila, vratila se brzo u zajednički stan, ali Bekim je nije dočekao.

- Ni po čemu nisam osetila da ga poslednji put vidim živog. Vratila sam se za manje od sata, jedva čekajući da mu pokažem svoju novu frizuru, a dočekala me sablasna praznina. Najpre sam ušla u dnevnu sobu, ali mog supruga tamo nije bilo - rekla je i dodala:

- Kako sam prolazila stanom tako bih zavirila u dečje sobe, pa na terasu, ali ni tamo nije bio. Na kraju sam ušla u radnu sobu u kojoj je kućna biblioteka i računar. Bekim je ležao na otomanu boje višnje sasvim prekriven belim čaršavom. "Ma vidi kakva mi je frizura", govorila sam dok sam prilazila ležaju, čekajući kao i uvek njegov komentar, ali odgovora nije bilo. Čak sam ga u čudu pitala zašto je tu legao i još se pokrio po glavi.

Krvavi prizor koji je dočekao ispod čaršava, potvrdio je strašnu istinu.

- Čim sam podigla čaršav. Glava mu je bila na jastuku koji je doneo iz naše spavaće sobe, i da nisam videla pištolj u njegovoj desnoj ruci kojom je pucao u slepoočnicu i malo krvi na čelu i po kosi, mislila bih da je čvrsto zaspao. Na stočić pokraj računara stavio je ličnu kartu, oružni list i oproštajno pismo naslovljeno na mene, sinove i njegovu braću - objašnjava ona i dodaje:

- Mislim da se pokrio čaršavom da odmah ne doživim šok i da se ne zaprljaju zidovi. Kakva estetika smrti. O svemu je vodio računa.

Možda do tragičnog kraja ne bi došlo, da je to veče imala predstavu, ali nije sigurna, koliko dugo bi Bekim odlagao svoju odluku.

- Da sam mu sat vremena ranije rekla da to veče imam predstavu, sigurna sam da bi naum odgodio za neki drugi dan, jer je znao da bi u tom slučaju predstava morala biti pomerena - rekla je tada Branka.

Oproštajno pismo

Poslednje reči uputio joj je u oproštajnom pismu, a ona je podelila njegovu sadržinu. Zapravo, otkrila je samo deo.

- Pismo je bilo napisano lepim rukopisom, pa ga je, možda, i ranije napisao, i u njemu nam je poručio da nas voli, da odlazi vrlo miran i odlučan. Nije hteo da o tome obavestimo javnost niti da oproštaj bude javan. Način na koji je otišao i sve što se oko toga zbilo, govori da se nije bojao smrti i to mi je velika uteha - zaključila je Branka.

(Kurir.rs)

Bonus video: