Preminuo je Rodžer Korman. Naši mediji su ovu vest plasirali uzgredno, ali su se istovremeno od njega oprostile brojne filmofilske internet grupe, kao i pojedinci koji se filmom bave. Reč je o jednoj od najznačajnijih figura američkog filma, čoveku koji je sarađivao ili bio mentor impozantnom broju slavnih imena i uticao na njihovo stvaralaštvo u najplodnijim godinama i, realno gledano, vremenu kada je Holivud iznedrio najkvalitetnija dela.
Filmska karijera Rodžera Kormana išla je bajkovitim putem o kome mnogi maštaju; počeci su mu bili vrlo skromni. Od kurira zaposlenog u "Foksovim" studijima, neumorno se kretao kroz filmske krugove stičući iskustvo i poznanstva, te je posle niza poslova počeo da producira i režira.
Prvi filmovi su zaradili dovoljno novca da ga ohrabre da time nastavi da se bavi, te sada sajt IMDB navodi 56 naslova koje je režirao, sa 493 producentska i 46 glumačkih dela. Korman je snimanje niskobudžetnih filmova podigao na viši nivo. I u doba kada je počinjao, pedesetih godina prošlog veka, uveliko su se snimali B-filmovi i plasirali se po malim i tzv. drajv-in bioskopima za automobile, uglavnom bezvredna dela, snimljena brzo i sa minijaturnim budžetima, predviđena za brzu zaradu i još brži zaborav.
Rodžer Korman je radio u sličnim uslovima i, iako bi bilo preterano reći da su mu svi filmovi vrhunski, među njima ima i istinskih remek-dela, ali i primetnog truda da ti filmovi - što se kaže - liče na nešto, da im podari odgovarajuću atmosferu i da uloge tumače što talentovaniji glumci.
Korman jeste pribegavao trikovima uobičajenim za niskobudžetne produkcije, poput korišćenja istih kvalitetnih kadrova u nekoliko različitih filmova, kao i ugovora sa glumcima za nekoliko filmova u nizu. Ali je odlazio i korak dalje, poput otkupa sovjetskih filmova, njihovog sinhronizovanja na engleski i dosnimavanja scena tako da filmovi izgledaju više američki i sa njihovim glumcima.
Tako je sovjetski "Nebo zove" po Kormanovom nalogu dorađivao danas slavni Frensis Ford Kopola, a od "Planete Bur" nastalo je nekoliko američkih filmova, od kojih je jednog dosnimavao Piter Bogdanovič. Sličnu sudbinu imao je jugoslovenski "Operacija Ticijan", najpre otkupljen za distribuciju, ali pošto je Korman verziju Radoša Novakovića smatrao neisplativom, naknadno snimljenim scenama ne samo što je učinjen bližim američkoj publici nego mu je promenjen i žanr iz krimi-trilera u horor.
Široj publici Rodžer Korman je najpoznatiji po adaptacijama novela Edgara Alana Poa, gde je upečatljive uloge pružio Vinsent Prajs, među kojima su "Pad kuće Ašerovih", "Ligejin grob" i veoma cenjena "Maska crvene smrti". Ti filmovi sjajne atmosfere snimljeni su s vrhunskom scenografijom i glumačkom postavom, ali Korman ni tada nije odustao od svoje želje za tzv. gerilskim radom, te je posle "Gavrana" za samo dva dana snimio osnovu za film "Užas". Naime, za jedan vikend snimio je kadrove sa Borisom Karlofom koristeći scenografiju koju su već počeli da razmontiravaju.
Scenarista je imao nedelju dana da napiše nešto što će se delom dešavati u zamku i da se završi poplavom, "jer su mu požari dosadili". Ostatak filma dosnimavalo je sa manje ili više uspeha čak pet režisera, među kojima su bili Monti Helman i Kopola. Jednu od uloga imao je mladi Džek Nikolson. "Užas" nije vrhunski film, ali ima zanimljivu priču o svom nastanku.
Dakle, Korman je sarađivao s mnogim zvezdama Holivuda i bio im vetar u leđa, a spisak tih imena je blago rečeno neverovatan. Bio je mentor režiserima Martinu Skorsezeu, Ronu Hauardu, Džejmsu Kameronu, Kertisu Hensonu, pa sve do Timura Bekmambetova u 21. veku. Od glumaca, radio je sa Džekom Nikolsonom, Piterom Fondom, Čarlsom Bronsonom, Tomijem Li Džounsom, Robertom de Nirom, Denisom Hoperom. Jedan od najvećih sad počiva u miru.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
