"DŽEJ LO JE PROŠLA ZENIT I NJENA GLUMA JE SLABA I NEUVERLJIVA" Nikola Popević o Netfliksovom filmu "Atlas" i fenomenu mokbastera

Ne znam da li sam se ranije ispovedao čitaocima na ovu temu, ali mogu i opet. Nisam neki poštovalac Netfliksove filmske produkcije.

Ovaj model nije ništa novo u kinematografiji, tako su stvarani i neki značajni naslovi i pojedinci, a neki su dobili zasluženu revalorizaciju. Od 60-ih do 80-ih godina prošlog veka Italija je bila mesto gde su se snimali filmovi namenjeni svetskom tržištu, ali tako da izgleda kao da su američki.

Radeći tada popularne žanrove, s dobrim i iskusnim lokalnim ekipama i nižom cenom, filmovi snimljeni u to vreme bili su dovoljno kvalitetni i zanimljivi da nađu svoje mesto na tržištu.

Tako su nastali i neki prepoznatljivi podžanrovi poput špageti vesterna ili đalo trilera. Ovi filmovi su privlačili i strane glumce, pa i američke, i Italija se brzo dokazala kao mesto gde je za relativno kratko vreme moguće zaraditi.

U Italiji su snimali mnogi, od Džeka Palansa do našeg Gidre Bojanića, neki su deo karijere gradili tamo, poput Freda Vilijamsona ili Džona Saksona, a uloge u špageti vesternima dale su vetar u leđa čak i legendi kao što je Klint Istvud.

Italija je iz tog segmenta svoje kinematografije dala i neka velika režiserska imena. Serđo Leone prvi pada na pamet, ali cenjeni su i Mario Bava, Dario Arđento...

Neretko je to na čemu su radili bilo ako ne kopija, a ono bar inspirisano tada popularnim američkim filmovima, tu i tamo bilo je skoro pa plagijata, nastajali su čak i lažni nastavci. Uglavnom, bila je to zanimljiva filmska produkcija koja se danas ozbiljno razmatra.

S popularnošću DVD-jeva, javio se i fenomen "mokbastera". Ovaj izraz je igra reči na izraz "blokbaster", film koji je mnogo zaradio u bioskopima. "Mock" je engleska reč koja ima značenje očigledne kopije i najčešće se koristi kao naše "sprdnja" ili "ruganje".

Upečatljiva producentska firma za ovakve filmove je Asylum (engl. "utočište", ali u nekim kontekstima i "ludnica"), specijalizovana za brzo snimanje ultrajeftinih filmova s naslovima sličnim velikim projektima koji bi tek trebalo da se pojave u bioskopima.

Asylum je filmove puštao u promet otprilike u vreme tih velikih premijera, pa ako neko ne pročita pažljivo naslov, može pogledati "Transmorphers" umesto "Transformersa", "Snakes on the Train" umesto "Snakes on the Plane" itd. Asylum je najveći uspeh imao sa "Ratom svetova H. Dž. Velsa", kada je lanac DVD klubova Blockbuster otkupio ogromnu količinu misleći da je reč o tada aktuelnom "Ratu svetova" Stivena Spilberga.

Asylum često angažuje nekog poznatijeg glumca kome je karijera otišla nizbrdo i takav film nađe kupce diskova, a danas privuče gledaoce na SyFy kanalu, striminzima i slično. Ali slaba su to ostvarenja, bez prostora da se nekad u njima nađe nešto vredno revalorizacije.

E sad, Netfliks... Oni očigledno deo svoje produkcije uglavljuju negde između ova dva opisana fenomena. Spomenuti "Atlas" ne zaslužuje više od ovih nekoliko reči na kraju teksta. Prepun efekata, trudi se da izgleda skuplje, ali očigledno nije. Priča je pastiš motiva iz slavnih filmova i franšiza poput "Tuđina", "Terminatora", "Blejd ranera".

Džej Lo je prošla zenit i njena gluma je slaba i neuverljiva. Film jeste zabavan, pogledaš i zaboraviš. Ali na kraju krajeva, samo je proizvod za još jedan klik na aplikaciji, nešto što je već viđeno.

Bonus video: