ISPOVEST ZAVRŠIO JE PRED SMRT Ivan Ivanji preživeo je logore, družio se s Titom i Krležom, a umro je u Hitlerovom omiljenom hotelu

Neposredno pred smrt Ivan Ivanji završio je rad na novoj knjizi "Bilo jednom u Jugoslaviji", pre nekoliko dana objavljena je posthumno u izdanju "Lagune", saopšteno je iz ove izdavačke kuće.

Ivanji u testamentarnoj knjizi nudi dragoceno svedočanstvo o prošlim vremenima, izvan uobičajenih obrazaca. Koristi svoje prisustvo na raznim istorijskim poprištima kako bi osvetlio događaje i ličnosti na način na koji je retko ko mogao.

Njegova životna priča počinje u Bečkereku/Zrenjaninu, u građanskoj porodici sa guvernantom koja je radila za Gestapo, što je Ivanjiju omogućilo da tečno nauči nemački i kasnije postane Titov prevodilac.

- Ivanji donosi jedinstvenu perspektivu na Jugoslaviju, ključne figure tog doba poput Ota Bihaljija Merina, Branka Ćopića, Ive Andrića i Ivana Stambolića. Kroz njegove priče saznajemo detalje o intimnim razgovorima sa Titom, koji nisu bili političke prirode već su otkrivali njegovu ličnu stranu, poput brige za psa. Takođe, dobijamo uvid u privatne anegdote o Krleži i drugim znamenitim ličnostima. Ivanji ne samo da prenosi istorijske činjenice već stvara živopisnu sliku o zemlji koja je nekada postojala.

Knjiga nam otkriva i mnogo više od poznatih imena; ona nudi dublje razumevanje konteksta i atmosfere tog vremena. Ivanji pokazuje da stvarnost i logika ne moraju uvek biti povezani, te da je razumevanje prošlosti ključno za sagledavanje sadašnjosti - navodi izdavač.

Književnik i prevodilac preminuo je 9. maja u 96. godini. Umro je u Vajmaru, desetak kilometara od svog nekadašnjeg logora, u Hitlerovom omiljenom hotelu, i to na Dan pobede nad fašizmom.

Bio je i nastavnik, novinar, dramaturg, pomoćnik upravnika dva pozorišta, diplomata.. Njegov bogat stvaralački opus krasi 26 romana, među kojima se izdvajaju romaneskna trilogija o rimskim carevima rođenim na južnoslovenskim prostorima: Dioklecijanu, Konstantinu i Julijanu, romani "Čoveka nisu ubili", "Na kraju ostaje reč", "Preskakanje senke", kao i zbirke pripovedaka "Druga strana večnosti" i "Poruka u boci".

Veliki trag ostavio je kao prevodilac, prevodeći dela Kiša i Albaharija na nemački. Bio je umetnički direktor Savremenog pozorišta u Beogradu, zamenik upravnika Narodnog pozorišta, ali i Titov prevodilac na nemački jezik. Radio je kao ataše za kulturu i štampu u jugoslovenskoj ambasadi u Bonu od 1974. do 1978. godine. Do raspada SFRJ bio je generalni sekretar Saveza književnika Jugoslavije.

Rođen je u Zrenjaninu u jevrejskoj lekarskoj porodici. Roditelje su mu ubili u Beogradu ubrzo posle nemačke okupacije 1941. godine. Majku u kamionu-gasnoj komori, a oca u logoru Topovske šume. On je preživeo nacističke koncentracione logore Aušvic i Buhenvald. Kasnije je dokumentovao užase rata u svojim delima.

Neumoran do poslednjeg časa, nedavno je održao književno veče u vajmarskom pozorištu posvećeno bauhausu pod nacionalsocijalizmom i čitao je iz svog romana "Slova od kovanog gvožđa".

- U poslednjoj knjizi "Bilo jednom u Jugoslaviji", koju smo upravo završili i kojoj se gospodin Ivanji mnogo radovao, autor govori o periodu neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata sve do sedamdesetih godina prošlog veka. U ovoj ispovesti on piše o svojoj mladosti, književnim počecima, učešću na radnim akcijama i poznanstvima s nekim od najznačajnijih ljudi iz književnog i kulturnog života tog perioda. Iako će objavljivanje nove knjige početkom jula biti obeleženo tužnom činjenicom da Ivan Ivanji više nije s nama, ono se može tumačiti i kao metafora autorovog stvaralačkog principa, koji je podrazumevao kontinuirani, svakodnevni rad i neumornu radoznalosti da se razume i opiše svet oko sebe - navodi njegova urednica dr Jasmina Radojičić iz "Lagune".