SRPSKO SELO, KOKOŠKE I "SMEDEREVAC" U NOVOM SPOTU FRANCUSKE PEVAČICE: Porede je s Edit Pjaf, a evo ko je njene DEDA i šta kaže

Miljenica evrovizijske publike, francuska pevačica srpskog porekla Barbara Pravi objavila je novi singl "La Pieva", kojim se okreće svojim korenima i istražuje drevne priče iz folklora. Naslov numere simboliše pripovedače i pevače koji su svoje priče prenosili s kolena na koleno i sakupljali ih tokom svojih životnih avantura. Uz singl, objavljen je i muzički spot snimljen u Srbiji čiju režiju potpisuje Vladimir Janjić.

Publika širom sveta može da se upozna s lepotama Srbije, našim selom, da vidi kako se mesi pogača, pravi torta i sve sprema na šporetu "smederevcu". Kao manekeni u spotu pojavljuje se cela njena srpska porodica.

- Voleo bih da moja unuka Barbara, koja je svoj život posvetila muzici i pevanju, poznaje svoju kulturu i korene naše porodice da bi poznavala sebe i razumela šta joj sudbina donosi - izjavio je Barbarin deda iz Srbije Petar Pjević, kog muzičarka često ističe kao svoju veliku inspiraciju za umetnost.

Novim singlom umetnica najavljuje i svoj predstojeći studijski album, koji takođe nosi naziv "La Pieva", i njegov izlazak je planiran za 6. septembar. Muzičarka već istog meseca kreće na veliku turneju, koja će trajati sve do aprila 2025. godine, a osim Francuske, posetiće Belgiju, Holandiju i Švajcarsku. Evropskoj publici Barbara je poznata pre svega po hitu "Voila", kojim se predstavila na Pesmi Evrovizije 2021. godine i zauzela impresivno drugo mesto u finalu, navodi njen izdavač "Univerzal mjuzik".

Rođena je 10. aprila 1993. u Parizu. Ljubitelji francuske šansone prate njenu karijeru od početka od 2015. godine, kada je potpisala prvi ugovor za "Kapitol rekords".

- Takav talenat rađa se jednom u deset godina. Ona preuzima koplje neponovljive Edit Pjaf i baca ga još dalje - pisali su o njoj mediji.

Barbara Pravi je simbol mladosti i frankofonije. Njeno pravo ime je Barbara Pjević i često ističe svoje srpsko poreklo, ali u njeni venama ima jevrejske, alžirske, poljske i persijske krvi. Pesmu "Deda" posvetila je upravo svom dedi, Srbinu koji je želeo budućnost bez granata i rovova i kao mladić izbegao u Pariz. Pesma nosi reči ljubavi koje nikada nije smogla snage da uputi toj važnoj figuri u svom životu, tako bliskoj i ujedno tako dalekoj. Njegov utopistički pogled na svet često je bio izvor nesporazuma između njih dvoje, a istovremeno je doprineo njihovoj posebnoj vezanosti. Pažljivo je odabrala svoje umetničko ime Pravi, smatrajući da upravo ta srpska reč ističe njenu autentičnost.

Barbara Pravi je angažovana na polju borbe za prava žena i jedna je od 39 izvođačica pesme koja je postala himna Pokreta za oslobođenje žena - "Débout les femmes" (Žene, ustajte). Reč je o adaptaciji na francuski nemačke pesme koje su 1933. komponovale zatvorenice jednog nemačkog logora. Mnoge njene pesme govore o ženskim dilemama, padovima, nemogućnosti da se izbore protiv nasilja ili stereotipa. Takva je pesma "Chair" (Telo), koja peva o proživljavanju abortusa, ili "Malamour" (Pogrešna ljubav), koja govori o osvešćivanju i suprotstavljanju bračnom nasilju.