"OSEĆAM VELIKU POVEZANOST SA LJUDIMA U SRBIJI" Džon Sevidž za RTS: "Kroz srpsku istoriju i kulturu naučio sam mnogo i o sebi"

U pauzama snimanja novog filma u Italiji, holivudski glumac Džon Sevidž došao je u Srbiju. Pamtimo ga po ulogama u filmovima „Kosa“ i „Lovac na jelene“. Nekoliko dana je boravio u Somboru, Novom Sadu i Leskovcu. Tokom kratkog boravka u Beogradu i na kraju posete dao je intervju za RTS, koji vam prenosimo u celosti.

Ovo je Vaš sedmi put u Srbiji. Šta ste sve stigli da obiđete?

– Posetili smo divne lokacije. Sombor, tu sam najduže vremena proveo. Onda Novi Sad, pa sam posetio mog prijatelja Filipa Šobota, koji je izvrstan fotograf. Vaša država je divna sa pregršt prelepih predela. Bili smo i u Vrnjačkoj Banji. Tu smo bili na karnevalu.

Da li je nešto drugačije svaki put kada dođete?

– Apsolutno. Svaki dolazak ima drugačiju energiju, a i aktivnosti su drugačije. Kada sam prvi put bio, bili ste u procesu tranzicije. Bilo je dosta naoružanih policajaca na granici i proveravali su svakoga. Tada sam osećao strah, ali sada kada dođem, osećam mir koji mi je potreban.

Svaki put kada se vratim, vidim nešto novo. Primetim nove mlade ljude koji su aktivni i rade, pa su i stvari mnogo bolje nego prethodni put kada sam bio tu.

Mnoge Vaše kolege su bile u Srbiji i rekli su da im se zaista dopada. Šta Vas to privlači da se vratite?

– Vi! Osećam jednu vrstu sličnosti, povezanosti sa ljudima ovde. Oni su kao i ja. Kroz vašu istoriju i kulturu naučio sam mnogo i o sebi.

Ovoga puta ste došli zbog promocije jedne knjige. Recite nam više o tome.

– Zbog toga sam ovde. Osetio sam duh onoga kada sam prvi put bio ovde. Ali i da podržim njega. Nisam znao ništa o konfliktu. Ni zašto, ni ko su ti ljudi. Ali se osećam blisko sa svim tim ljudima. Znam celu istoriju, ali povezanost je tu. Znam dobre ljude.

Da li ste imali vremena da probate našu tradicionalnu hranu?

– Hrana? Šta vas zanima o hrani? Niste primetili male promene u mom izgledu? Ima toliko dobre hrane.

Da li ste naučili nešto na srpskom da kažete?

– Hvala. Brate. Ne mogu svih da se setim sada. Mnogo je lepih reči.

Nekoliko puta ste snimali ovde. Koliko se srpska kinematografija razlikuje od američke?

– Nekoliko filmova sam snimio ovde i nakon što sam upoznao sve ljude i sagledao sve, a naročito izgled samih filmova, shvatio sam da je vaša kinematografija izuzetno dobra, lepa. Voleo bih da još koji put snimimo ovde i dublje obradimo originalne priče. Originalne priče s ovog područja.

Mnogi mladi ljudi ne znaju istoriju staru na hiljade godina. Pregršt stvari o kojima bismo mogli da snimamo. Mnogo je problema i u svetu. Evo, na primer, neke od najboljih sportista su žene, pogotovo žene u košarci. Ali one nisu dovoljno plaćene. E tu filmovi mogu da pomognu. Možemo kroz film da ispričamo njihovu priču i sve to može da se snimi u ovoj predivnoj zemlji. Zamislite da napravimo mjuzikl na dva jezika. Uh, to bi bilo divno.

Spomenuli ste košarku. Za koga ćete navijati na Olimpijskim igrama? Srbiju ili Ameriku?

– Kako se beše zove? Jokić. Naravno da planiram da gledam. Imamo bolji tim jer imamo Jokića.

Ali on igra za Srbiju.

– Aha, šteta. Onda ništa, navijam za Srbiju.

Nakon našeg razgovora se vraćate u Italiju, znamo da snimate film. Šta smete da nam otkrijete?

– Snimam jedan vrlo interesantan film, "Misterija ubistva". Tu je i francuski glumac Žerar Depardje, koji igra mog detektiva. Jako je naporan, ali sve reši. Toliko ću vam otkriti za sada.