Nikola Pejaković uzimao 5 grama heroina dnevno: Godinama je bio u kandžama droge "Zakazao sam kao roditelj, kada sam pao na dno okrenuo sam se Bogu"
"Velika muka promeni ljude. Bog ne šalje bolest na čoveka da bi ga kaznio, već je to poziv da se promeni. Meni je to pomoglo u životu da shvatim sebe i da se vratim veri. Kad bih se ja vratio da nije toga bilo u mom životu?! Video sam da u tome što sam radio nema istine. Bez nevolje nema bogomolje."
Čovek koji je ujedinio muziku, glumu, režiju i scenario, Nikola Pejaković Kolja, prošao je pravu golgotu u životu. Zahvaljujući brojnim ulogama ostavio je neizbrisiv trag koji će večno biti zapisan u istoriji glumišta. Iz perioda devedesetih ga znamo kao Čorbu u "Složnoj braći", mlađi ga pamte i kao Koleta iz filma "Mrtav ladan", a kao scenarista učestvovao je i u ostvarenju filma "Toma", koje je doživelo veliki uspeh.
Život Kolju od rođenja nije mazio jer je rođen sa hendikepom, ali njegova hrabrost i pozitivnost nadjačala je svaku muku.
Ja sam se rodio sa četiri prsta i imao sam na desnoj ruci specijalan tretman. Jedinac sam, tako da sam prilično razmažen. To vam je primer da ja to nisam prihvatio loše i nije mi smetalo. To je verovatno zasluga mojih roditelja. Nemam traume zbog svog hendikepa. Na to sam gledao kao na svoju prednost, a ne manu - govorio je on i istakao da se vratio na pravi put kroz veru.
On je jednom prilikom istakao da smatra da nije dovoljno dobar roditelj, te da se plaši za njih zbog grehova iz mladosti.
- Zakazao sam kao roditelj. Jedino sam uspeo da im kažem: "Idite u crkvu i molite se Bogu." Nisam zadovoljan svojim učinkom. Moja deca su bolja nego što sam ja zaslužio. Bolja su nego ja. Rastu i Bog se brine o njima. Bio bih najsrećniji da je Bog moje molitve prihvatio. Brinem se da moji gresi ne naude mojoj deci. Verujem da to Bog neće dopustiti
U jednom periodu života mnogo je pio
- Nisam to tako shvatao (smeh). Kod nas, ali i ovde, puno se pije alkohol i tretira se kao "Nije to ništa". Svi piju i svi pijemo, ja sam samo prestao. Inače, da još pijem verovatno ne bismo pričali o ovome - istakao je Nikola, koji je pod dejstvom alkohola bio akter brojnih tuča. Međutim, tvrdi da se pokajao: "Ja se kajem zbog svega što sam uradio loše i to je normalno da se čovek pokaje, ispovedi i fino pričesti", dodao je.
Zavisnost od heroina
Priznaje da je dve decenije bio težak zavisnik od heroina, pa je otkrio razloge zbog kojih je posegao za tim porokom i ispričao zanimljiv trenutak iz porodičnog doma koji pokazuje koliko su roditelji nesvesni problema svoje dece. On je rekao da se njegov otac više za njega zabrinuo kada je počeo da ide u crkvu nego kada je bio na heroinu.
- Legao mi je kao budali šamar. Ne znam, jednostavno čovek ima neke svoje crne rupe koje zatrpava raznim stvarima dok ne nađe odgovore na to. Ja te odgovore nisam baš nalazio dok se nisam vratio pravoslavlju. Tek kad sam se vratio i pogledao život kroz te naočare video sam da nemam baš prava da se ubijam na taj način, takođe nemam prava da zagorčavam život drugima. Heroin sam koristio 20 godina, a ne izgleda tako? - otkriva Kolja i dodaje da je često bio u prilikama da nije imao novca za heroin, a osećao je krize.
- Kad sam došao na 5 grama heroina, u nekim fazama je to zaista bilo ozbiljno, moj otac se više zabrinuo za moje zdravlje kad sam ja počeo da odlazim u crkvu nego kad sam bio na heroinu. On je mojoj majci rekao "Šta se ovo dešava, bio je baš lep narkoman i normalan mladić" - rekao je Nikola Pejaković.
Okrenuo se Bogu
- Okrenuo sam se Bogu kad sam pao na dno. Kad sam se našao u jarku. Srbin ide u crkvu kad počne kiša. Nije to usamljen slučaj. Ima ta priča da narkomani odu u neku vrstu vere, ali mislim da to nije sasvim tačno. Čovek traži izlaz i lek za svoju boljku. Pravoslavlje je snaga kojom to može da se savlada. Kad je moj ego bio stucan, kad sam video da nemam izlaz, tako sam ja počeo da pretresam svoj život, svoja uverenja. Tada sam shvatio da grešim.
Velika muka promeni ljude. Bog ne šalje bolest na čoveka da bi ga kaznio, već je to poziv da se promeni. Meni je to pomoglo u životu da shvatim sebe i da se vratim veri. Kad bih se ja vratio da nije toga bilo u mom životu?! Video sam da u tome što sam radio nema istine. Bez nevolje nema bogomolje. Uglavnom je to vezano za ego i taj neki demonski egoizam. Bog me je vratio na pravi put. On ima svoj način kako da to reši. Za njega niko nije budala, a ni manje vredan. Samo se mi ljudi bacamo tim izrazima - naglašava muzičar.
(Kurir.rs/I.M.)
VUČIĆ NA SVEČANOSTI POVODOM OBELEŽAVANJA 30 GODINA SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA: Danas nemamo veće prijatelje! Srbija je druga najbrže rastuća ekonomija