"Nemam više nijednu neostvarenu želju" Aleksa Balašević o porodici: "Brak s Nikolinom je moj ostvareni san, a ćerka Vera je naša vasiona i moj zavet"

Film "Megdan: Između vode i vatre" producenta i scenariste Alekse Balaševića, sina legendarnog Đorđa Balaševića, stiže konačno u domaće bioskope. Režiju potpisuje Todor Čapkanov, a glumačku ekipu predvode Viktor Savić, Enis Bešlagić i Vojin Ćetković.

Da li osećate tremu pred beogradsku i novosadsku premijeru filma "Megdan"?

- Posebna je to energija, nezahvalno je to nazvati tremom. Činjenica da naš prvi film otvara filmski Sava centar, dobro poznati hram i teren moje krvi, već je jedna velika odgovornost. Novi Sad kao moja luka, naša panonska luka, takođe je priča za sebe. Jedva čekam oba, dan za danom.

Film je rađen prema istinitom događaju?

- "Megdan" je satkan od nekoliko istinitih događaja, ne samo s našeg turnira već i drugih sportova, mesta, gradova... Odmah da najavim, možda će nekima biti i dosadan jer je realan. Borbe u ringu i van njega, fizičke ili duhovne, sve je prikazano kako to na Balkanu zapravo i jeste. I nekima će možda čudno zvučati, ali teže je bilo snimiti realan film nego nerealan. Kao što je Viktoru Saviću bilo teže odglumiti realno kako izgleda kad neko primi udarac nego kada neko primi udarac u akcionim filmovima, a i ne trzne se.

Neki od komentara za vaš film su da "ovaj scenario nije napisao Aleksa, već Đole". Da li ovo smatrate najlepšim komplimentom?

- Da, to mi je najlepši mogući kompliment. Po tome znam da je scenario iznad proseka što smo na festivalima u Napulju, Sarajevu i Nišu dokazali. Daj bože i da se za sledeći film koji snimamo sa Belgijancima i Slovencima u Bosni isto tako govori.

Da li je film posvećen vašem ocu?

- Nezvanično jesam posvetio film ocu, a zvanično nisam, jer uvek kad je dolazio na moje turnire "Megdan", govorio mi je: "Nemoj slučajno da si meni posvetio film." Rekao bi mi tada: "Znaš, ja na momente saosećam sa ovim dečacima koji se ovde bore." Gledao je mečeve iz bekstejdža i bio je fanatik za svaki sport, od litvanskog hokeja na travi do bejzbola na Malaviju, i još mnogo toga. Govorio je da je na svaki sport gledao jednako. I to je istina. Svaki sport je jednako opasan, a on je na MMA gledao kao na malo brutalniji sport jer se pojavio devedesetih i nije bio u njegovo bajno vreme, kada su se ljudi gađali salvetama (smeh). Nakon svega toga, kada se govorilo o filmu, on je govorio da film treba da se posveti tim borcima i svim tim klincima koji gube svoje zdravlje u ringu. I mnogo boraca izgubilo je oko, uvo, neki čak i život. I pričao je da film njima treba da se posveti, ali i: "Ako hoćeš, ti ga nekako sa strane, blanko, posveti meni", tako da je cela ta posveta prošla uz njegov blagoslov.

Sava centar je posebno mesto za vašu porodicu, vaš otac je često tamo nastupao. Šta posebno pamtite s tih koncerta?

- Pamtim borbu za bolje sutra, borbu za slobodu, mikrofon mog oca koji je tad bio najadekvatnije oružje slobode. Koncerti čija će energija večito živeti u bistrim očima svih nas i ljudi koji su tu prisustvovali, naročito devedesetih.

U filmu se pojavljujete i kao glumac. Da li je to bilo planirano ili se spontano desilo?

- Ne pojavljujem se kao glumac, već kao osnivač "Megdana". Igram sebe, a scena traje svega dve sekunde i vidim se u pozadini s ćerkom Verom i suprugom Nikolinom.

Spremate već novi film. Kakve teme vas zanimaju?

- Sledeći film radiću, sudeći po ogromnoj zainteresovanosti, u Bosni, Hrvatskoj, Briselu i Talinu, a uskoro nadam se i u Beogradu, a planiran je za 2026. godinu. Biće to jedna prelepa, ali veoma teška tema, takođe inspirisana pesmom mog oca. Nadam se da će taj film ujediniti Balkan, barem, na premijeri.

Mnogi ne znaju da ste veliki filmofil. Koji filmovi mislite da su vas oblikovali kao ličnost?

- Uh... Veoma teško pitanje. Šta mi sad pada na pamet... "Midsommar" ("Sredina leta"), "Lovac na jelene", "Incendies" ("Zgarišta"), "Men", "Hereditary" ("Nasleđeno zlo"), "Ghosts of Mars" ("Duhovi s Marsa"), "Zelena milja". Ne smem da zaboravim da kažem da "Gospodar prstenova" za mene nije film, već način života...

Glumac Viktor Savić kaže da smo se udaljili od Boga. U ovom ludom vremenu, šta vama donosi mir?

- Slažem se s Viktorom, i mi od Boga i on od nas, nažalost... Mir mi donose moja žena i ćerka, prijatelji, zdrava energija, filmovi, sport, motor... Ali najviše mi donosi mir kada nema nasilja i ratova... Barem ne oko mene... Blizu.

Mladi ste se oženili za današnje prilike. Koliko vas je brak promenio?

- Nisam bio baš tako mlad, sa 27 godina. Trebalo je s Nikolinom to uraditi i sa 20, verujte. Brak s njom je moj ostvareni san, ali me nije puno promenio, već mi je samo ispunio smisao postojanja.

Muškarci su slabi na ćerke. Koliko ste slabi na Veru? Da li ste je već razmazili?

- Moja Vera je moja vasiona i moj zavet. Razmažena se ona rodila, salačka kneginja. Zahvaljujući njoj, život mi je kao film.

Kako izgleda jedan vaš običan dan?

- Neobično.

Kako ste izgradili svoj jedinstveni modni stil? Kakvim načinom života živite kad ne radite (prijateljstva, hobi...)? Kako punite baterije?

- Uglavnom motor i ljubav za motorima svih vrsta, taj zvuk, paljenja, gašenja i ponekad brza vožnja isključivo na zatvorenoj sportskoj stazi.

Imate li nekih neostvarenih želja?

- Danas nijednu.

U čemu nalazite sreću?

- Vera, Nikolina i ova prokleta planeta sa njih dve... i pokoji duhovit prijatelj i porodica.

Da možete da vratite vreme, koji bi to period bio i zašto?

- Želeo bih nekoliko dana iz 2004, 2006, 2019. i 2022. da mogu da vratim barem jednom mesečno... Neki od tih dana zaista podrazumevaju da se o njima puno piše i govori.