"Predstave pišem tako da mogu da ih vole i razumeju i čistač i profesor univerziteta" Dušan Kovačević o novoj drami "Udovica živog čoveka"
Imam problema s piscem kad sam reditelj. Kad pišem, mrzim reditelja jer mislim da će mi upropastiti dramu (smeh). Muka je to velika. Kad počinjem da pišem komad, moram da umem da ga prepričam u jednoj rečenici. Ne stojim dobro s tehnikom i strujom. Za struju znam da hoće da ubije, pa nemam ni mobilni, navodi Kovačević
Obeležavanje važnog jubileja - 40 godina postojanja - Zvezdara teatar počinje ovog vikenda premijerom nove drame "Udovica živog čoveka", koja govori o nasilju u porodici, po tekstu i u režiji akademika Dušana Kovačevića. Na sceni ćemo u glavnoj ulozi videti glumice Jelenu Đokić, Sunčicu Milanović, Nelu Mihailović, Anđeliku Simić, ali Mikija Krstovića i prvi put na daskama studenta Dušana Tomića.
- Ne bih znao da je ovo moj 12. komad. Počeo sam u Ateljeu 212, a više od pola života i Zvezdara je moja kuća. Novi komad rađen je s namerom da bude samo deo proslave. Pisao sam ga dugo i došao je taj moment da se izvede u čast 40 godina pozorišta. Priča je skrivena možda i u samom naslovu i podnaslovu. I u drugim svojim dramama bavio sam se nasiljem i njegovim posledicama na pojedinca i porodicu. U ovom komadu nasilje se rešava nečim što je meni jako bitno, a to je kad država ne funkcioniše i ne radi svoj posao, onda ljudi preuzimaju ulogu države i vrše egzekuciju. To se zove običajno pravo. To je postalo epidemija kod nas, a to je nasilje nad ženama. I ne samo ženama nego i slabijima. Kad stvari ne funkcionišu, problem možete rešiti i privatno, a u nekom radikalnijem obliku i krvnom osvetom. Sve bi to bilo strašno i užasno da nije začinjeno komedijom. Trudio sam se da predstava liči na život danas - rekao je Kovačević.
Pre više od pola veka izvedene su njegove prve predstave u Ateljeu 212.
- Komad je trebalo da napišem kao mlad. Trudio sam se da napišem sve što znam. Možda se i još nečeg setim. Radili smo kontrolnu probu i reakcije su sjajne. Moja teorija se možda kosi s ljudima koji se bave visokom umetnošću, a to je da ne znam da napravim predstavu koja se igra tri ili četiri puta. Moja teorija je da komad mora da se napiše i odigra tako da ga vole i razumeju i čistač i profesor univerziteta. Vodim o tome računa od prvog teksta. Kod mene kad se nešto pojavi, mora posle da zaigra. Za dva sata vidite sudbinu jedne porodice i društva. U "Udovici živog čoveka" to funkcioniše - objasnio je Dušan Kovačević.
On je otkrio da voli da piše uloge za određene glumce, ali da mu najveći problem pravi reditelj Dušan Kovačević.
- Imam problema s piscem kad sam reditelj. Kad pišem, mrzim reditelja jer mislim da će mi upropastiti dramu (smeh). Muka je to velika. Kad počinjem da pišem komad, moram da umem da ga prepričam u jednoj rečenici. Ne stojim dobro s tehnikom i strujom. Za struju znam da hoće da ubije, pa nemam ni mobilni. Imali smo 11 verzija ovog teksta. Prilagodio sam uloge glumcima na probama. Volim da im sašijem lepo odelo. Najveći problem mi je zadao Miki Krstović, jer je visok dva metra. Kad vidim glumca na sceni, znam šta može da odigra - zaključio je Kovačević.
Miki Krstović se nasmejao na ove reči.
- Morao je na meni da štedi. Imao je u fundusu pozorišta puno mojih odela, pa nije morao da mi kupuje novo - zapazio je Krstović.
Naš vapaj da dozvolimo dobrotu i nežnost
Glavna uloga poverena je Jeleni Đokić.
- Marta je možda jedna od najtužnijih sudbina koje sam odigrala. Ona je otvorena živa rana, ali kad sebi dozvoli dobrotu bez straha i ljubav, počinje njeno izlečenje. Mislim da je ova predstava naš vapaj da se to isto desi i našem društvu, da prosto dozvolimo dobrotu i nežnost. Bilo je lepo i lako raditi sa ovom ekipom - rekla je Đokićeva.
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova