20. jubilarni filmski festival Slobodna zona: Na programu će biti i filmovi nagrađeni na festivalima u Veneciji, Kanu, Berlinu, Sarajevu i Puli

Na programu jubilarne, 20. Slobodne zone, između ostalih, biće prikazana i sveže ovenčana ostvarenja sa uglednih filmskih festivala: „Još sam tu” Valtera Salesa, nagrađen za najbolji scenario u Veneciji, „Čovjek koji nije mogao šutjeti” Nebojše Slijepčevića, osvajač Zlatne palme za kratki film u Kanu, „Moj omiljeni kolač” Marjam Mogadam i Bentaša Sanaihe, dobitnik Nagrade ekumenskog žirija i Nagrade FIPRESCI u Berlinu, kao i „Tri kilometra do kraja sveta” Emanuela Parvua, pobednik Filmskog festivala u Sarajevu i „Naša djeca” Silvestra Kolbasa, najboljeg reditelja Pulskog festivala.

– Eunisina priča je priča o istoriji Brazila tokom te užasne 21 godine diktature, neverovatna priča o jednoj porodici koja je pretrpela strašno nasilje i izvanrednoj, hrabroj ženi koja se našla usred svega toga – rekao je Valter Sales, nazvavši film „instrumentom protiv zaborava”.

Ova adaptacija memoara Marselovog i Eunisinog sina, Marsela Rubensa, nagrađen je prošlog meseca u Veneciji za najbolji scenario, a nedavno je odabran i za brazilskog kandidata za Oskara.

Nebojša Slijepčević, posle „Srbenke” donosi na Slobodnu zonu svoje najnovije ostvarenje, „Čovjek koji nije mogao šutjeti”, nagrađeno Zlatnom palmom za kratkometražni film na 77. Kanskom festivalu. Prema rečima reditelja, tema nije nikakva istorijska lekcija, već vanvremenska ljudska dilema: kako reagovati kada ste svedoci nepravde ili nasilja (koje nije usmereno ka vama). Inspiraciju za film pronašao je u kolumni Borisa Dežulovića o Tomi Buzovu, penzionisanom kapetanu JNA, koji se jedini pobunio protiv zločina nad nedužnima, zbog čega je i sam ubijen, a grob mu se i danas ne zna. Glavne uloge tumače Goran Bogdan, Dragan Mićanović, Aleksis Manenti, Silvio Mumelaš i drugi.

Jedan od najbolje ocenjenih filmova u zvaničnoj konkurenciji 74. Berlinskog festivala, „Moj najdraži kolač” (My Favourite Cake / Keyke mahboobe man), režirali su Iranci Bentaš Sanaiha i Marjam Mogadam. Reč je o nežnoj drami o usamljenoj udovici koja poziva taksistu u stan, s namerom da prekine svoje samotne dane. Ovo je jedan od prvih filmova koji prikazuje ženu bez hidžaba od dolaska na vlast tvrdokornog islamskog režima 1979, sa retko viđanim scenama u kojima žene piju alkohol, puše cigarete ili ljube muškarce... Zbog svega toga, rediteljima je bio zabranjen dolazak na svetsku premijeru u Berlin, gde je film dobio Nagradu ekumenskog žirija i priznanje Udruženja filmskih kritičara FIPRESCI.

– Ovo je film koji slavi život i čuvanje uspomene na one kratke i slatke trenutke. Hteli smo da predstavimo realni život sredovečnih Iranki, sliku koja je proterana iz iranskih filmova nakon islamske revolucije – poručili su reditelji u otvorenom pismu medijima.

Rumunski reditelj i glumac Emanuel Parvu u svom trećem ostvarenju, „Tri kilometra do kraja sveta” (Three Kilometres to the End of the World / Trei kilometri pâna la capatul lumii) prati 17-godišnjeg Adija koji provodi leto u rodnom mestu, izolovanom u delti Dunava. Kada doživi brutalni napad na ulici, njegov život okreće se naglavačke. Umesto da ga podrže, roditelji i komšije se okreću protiv njega i on shvata da je, naizgled mirna fasada njegovog sela, prepuna pukotina.

– Ljubav između roditelja i deteta je najsnažnija vrsta ljubavi i ona bi trebalo bi da bude bezuslovna, a kada postane uslovna, usled najrazličitijih unutrašnjih stanja, onda je to nešto vredno priče – kazao je Parvu, čiji je film dobio Srce Sarajeva za najbolji igrani film 30. SFF i Kvir palmu u Kanu, za najbolji film sa LGBT tematikom, a biće i rumunski predstavnik za Oskara za strani film.

Roditeljska ljubav tema je i dokumentarca „Naša djeca” zagrebačkog autora Silvestra Kolbasa. Ova krajnje lična priča, koja zadire duboko u porodične rane, proizvod je roditeljske brige i straha da se ne pogreši u odgajanju. U središtu je Silvestrov odnos sa njegovo troje dece: Jakovom, sinom iz prvog braka, Evom, rođenom vantelesnom oplodnjom u drugom braku sa Natašom, i Antom, koga su usvojili kada je imao osam godina.

– Dugo sam pratio kamerom dešavanja u porodici, nadajući se da će to biti jedan šarmantni zabavni film, ali su se stvari zakomplikovale – priznao je Kolbus i izrazio nadu da će ga mnogi roditelji razumeti kada je reč o problemima u davanju i prihvatanju ljubavi.

– Mi smo kultura uspeha i volimo da se predstavimo boljima nego što jesmo, krijemo svoje neuspehe. Nadam se da će se ljudi prepoznati i videti da nisu sami u problemu – poručio je reditelj.

Silvestar Kolbus nagrađen je za režiju na 71. Pulskom festivalu, a neki hrvatski mediji ocenili su ga kao „najbolji dokumentarac koji ćete pogledati ove godine”.

Jubilarno, 20. izdanje Slobodne zone biće održano od 6. do 11. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Publika će moći da pogleda preko 65 igranih i dokumentarnih angažovanih filmova u beogradskim dvoranama Doma omladine, Dvorane Kulturnog centra, Art bioskopa Kolarac, MTS dvorane, UK Parobrod, Jugoslovenske kinoteke, Cinegrand Rakovica i Cineplexx „Ušće”, u salama Cineplexx Kragujevac i Cineplexx Niš, kao i u Novom Sadu u bioskopu Cineplex Arena i Kulturnom centru.

Festival će biti svečano otvoren 6. novembra u 19 sati u Plavoj dvorani Sava centra, regionalnom premijerom filma „Anora” Šona Bejkera, ovenčanog Zlatnom palmom.

Ulaznice za otvaranje po ceni od 1200 din u prodaji su onlajn preko sajtova Tickets i eFinity, kao i na prodajnim mestima ovih servisa.

Ulaznice za ostale projekcije takođe se mogu kupiti preko pomenutih servisa, kao i na (onlajn) blagajnama bioskopa gde će biti prikazani.

Više informacija o celokupnom programu i satnicama nalazi se na svaničnom sajtu www.slobodnazona.rs

I ove godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji, jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone.

Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

(Kurir.rs/M.F.)

 Bonus video: