Neda je umrla mlada, ali ostavila veliki film iza sebe: Niko ne zna da je rodila našu poznatu glumicu
Lepu Nedu Spasojević obožavala je cela Jugoslavija, smatrali su je pravom urbanom glumicom, a mnogi su je nazivali modernom. U okviru petog izdanja evropskog projekta Sezona filmskih klasika, u kojem učestvuje od samog početka, Jugoslovenska kinoteka je ove godine digitalno restaurirala njen igrani film „Tragovi crne devojke“ (1972) reditelja Zdravka Randića.
Kvalitetu filma, koji je te 1972. selektovan za glavni program festivala u Berlinu, posebno doprinose izvrsni glumci Boris Dvornik, Neda Spasojević, Bata Živojinović, Ružica Sokić i Pavle Vuisić. Snimatelj je bio Milorad Jakšić Fanđo, kompozitor Miodrag Petrović Šarlo, montažerka Olga Skrigin. Međutim, Nedin život se ugasio prerano, sa svega 40 godina. Iza nje je ostala ćerka glumica Isidora Minić, koju je dobila sa slikarom Banetom Minićem.
Privatan život je Isidora uvek pokušavala da sakrije od očiju javnosti, pa se baš iz tog razloga dugo nije znalo da je ona ćerka legendarne glumice Nede Spasojević.
- Sada, kada imam skoro 50 godina, mogu da kažem da je mnogo lakše kada ti neko ode rano jer nisi stigao da se za njega vežeš. Pamtim kako je izgledala mamina bolest, šta se dešavalo po kući. Onda su me stavili kod nane, a mama je otišla u bolnicu. Sećam se, to jutro je zvonio telefon. Nana se javila, a ja sam se pravila da spavam. Probudila me je i rekla: "Sine, mama je umrla." Ja, ništa. Šta da radim, kao dete nisam znala kako da se ponašam. Znam da su mi išle suze, ali me je bilo užasno sramota i stalno sam ih brisala. Ne da me je nešto bolelo, pa plačem. Nego, onako, instinktivno, životinjski. Da mama nije bila glumica i da nema tih filmova u kojima je igrala, ne znam da li bih je se sećala. Onih pravih uspomena i emocija koje te vežu za neku ličnost nemam.
Pamtim kako me je ujutro budila, ali nemam svesnih doživljaja sa njom, nemam razgovora. Bila sam dete. Dugo sam čuvala neke njene stvari, a prošle godine nešto i iznela iz stana. Ostao mi je jedan svileni penjoar. Normalno je da roditelj treba da ode jednog dana, ali mnogo više boli kad ide neko s kim si proživeo nešto, imaš uspomene, znaš ga, znaš kako diše, šta razmišlja, kako te je podržavao ili ne. I kao mala sam bila više vezana za oca jer je on bio pored mene češće nego mama. Posle, kad sam postala tinejdžer, bilo je trenutaka kada ćale nije mogao da me razume, jer on je muško. Hoću karmin, a on to ne dozvoljava. Onda plačem, ali više što sam ljuta nego što nemam mamu - ispričala je Isidora Minić u ispovesti za Kurir.
Osim talenta, očigledno da je od majke nasledila i lepotu.
- Svi kažu da ličim na mamu, samo tata kaže da sam lepša od nje pošto je i on imao udeo u tome - objasnila je Isidora.
Kako su se voleli Boris Dvornik i Bata Živojinović