U seljakanju sam izgubila najdragoceniju uspomenu: Čkaljina udovica je sve ostavila zbog njega, pa otkrila pravo lice glumca

Miodrag Petrović Čkalja bio je bard domaćeg glumišta i neponovljivi majstor komedije. Rođen je na svetski dan šale pre 101. godinu u Kruševcu. Teško je danas dočarati koliko je Čkalja bio Velik. I teško da će se ikada više pojaviti takav komičar.

- Odrastao sam u Kruševcu u Balšićevoj ulici. To je bila najsiromašnija ulica u Kruševcu. Tu sam ja živeo. Tu nije bilo svetla, patosa, nije bilo ničega. To je bila teška sirotinja, koja je možda danas jela, sutra neće, a možda ni prekosutra neće. Ispred svake kuće je bila klupa, na kojoj smo mi sedeli i šalili se. Tu se ne priča kako je dan bio težak, kako se mučimo, kako je neko tek sad došao sa posla. Ne! Samo su se šalili. Tim ljudima je bilo potrebno smeha, malo radosti da zaborave muku - rekao je glumac u emisiji.

Ceo život je voleo jednu ženu

Ljubavna priča Miodraga i Dragice Petrović počinje davne 1948. godine na proleće kada su se venčali u tadašnjoj zgradi Doma kulture "Božidar Adžija" gde se nalazio Narodni odbor opštine Vračar. Pravi prolećni dan, grupa glumaca sa Radio-drame gde se nalazio Čkalja, Nikola Smederevac kao i poznati komičar Jovan Geco iskoristili su kako bi krunisali jednu ljubav.

- Društvo je bilo raspoloženo. Dosetke i šale pljuštale su svakog trenutka. Oni koju su poslom dolazili zastajkivali su misleći da se snima neki film. Zadirkivanja na račun jednog smešnog, mršavog, vižljastog čovek postajala je sve žešća. "Ma nema govora, ona sigurno neće doći! U poslednjem trenutku se predomislila - rekao je Ljubiša Bačić, dok se na to nadovezao Dragutin Dobračin, blizak prijatelj Čkalje.

- A što i da dođe, kada ima platu četiri i po hiljadarke! A naš mladoženja svega tri - uzviknuo je kum glumca.

Međutim u tom trenutku se Dragica pojavila na vrata u crnoj kecelji, zadihana je trčala ka grupi ljudi.
- Pa gde si, Dragice? Ovi ovde mi izvadiše "dušnik na pamuk" - rekao je Čkalja koji se tog dana oženio. Svadba je bila mala, u krugu najbližih prijatelja u jednoj kafani. Nekoliko godina posle venčanja rodio se sin, kome su nadenuli ime Čedomir.

- Sa Čkaljom sam se upoznala u Radio-Beogradu. Upoznala nas je Vukica Prica, ondašnja sekretarica redakcije. Ja sam radila u turskoj redakciji kao prevodilac, novinar i daktilograf. Bila sam blagajnik Narodne omladine, pa sam svakog meseca morala da jurim glumce da mi plate članarinu. Čkalja je često bio švorc, te sam po nekoliko puta morala da ga obilazim. Jednog dana došao je u našu tursku redakciju. Prišao mi je i upitao: "Hoćeš li da ideš večeras sa mnom u bioskop? Imam dve karte za "Jadran". Daje se odličan film, "Brucoši iz Oksforda"...". Naravno, prisala sam. Posle toga otišli smo na kafu i dugo razgovorala. Od tada, Čkalja je svakodnevno gostovao u našoj redakciji - započela je ljubavnu priču žena Miodraga Petrovića i dodala:

- Ponekad je utrčavao u najvećoj gužvi, ali s buketom u rukama. Posle tri meseca, Čkalja mi je doneo prsten. Kupio ga je za pedeset dinara kod "Gramaga".Nažalost, u seljakanju iz stana u stan, izgubila sam tu najdragoceniju uspoemnu. U početku našeg braka stanovali smo u nameštenoj sobi u Nebojšinoj ulici. Od tada do danas selili smo se pet puta. Za svaki novi komšiluk Čkalja je predstavljao pravu atrakciju. U bilo koje vreme zvonili bi na vrata i tražili da ga vide, ili da im da autogram sa slikom - iskreno je u jednom intervju ispričala Dragica.

Ko je Čkalja?

U svojoj bogatoj karijeri ostvario je mnogobrojne role, te se zlatnim slovima upisao u istoriju domaće kinematografije, a do poslednjeg dana bio je uporan da istraje u svojoj nameri.

- Krenuo san na svoj put sa samo jednom željom, da ljudima uopšte, ne samo u Balšićevoj ulici, nego svim ljudima u ovoj zemlji pružim malo radosti. Mene uopšte ne interesuje priče koje kruže. Pre neki dan sam pročitao tekst mog prijatelja, koji je sve moje predstave pogledao i zna da sam umetnik. Rekao je: "Dok nisam pogledao ovu predstavu mislio sam da je Čkalja zabavljač, a on je u stvari veliki glumac" - rekao je Čkalja u pomenutoj emisiji i dodao:

- To su tako smešne stvari. To što sam ja doživljavao kritike na račun moje glume. Nisam imao tako loše kritike u pozorištu. Imao sam u jednom periodu mog života kad sam morao da igram neke predstave, jer su bile komercijalne. Pozorište je tada bilo puno. Rekli su mi: "Znaš šta Čkalja? To mora da se igra, jer ti rasprodaš predstavu". Bio je taj period kad sam ja morao da igram te komercijalne predstave. Bili su ljudi koji u pozorištu nisu mogli ništa da urade, a onda su došli na film i sve je zaboravljeno.

Najbolje uloge ostvario je u serijama "Servisna stanica", "Ljubav na seoski način", "Kamiondžije" , "Vruć vetar" i "Kamiondžije 2", kao i u filmovima "Orlovi rano lete", "Bog je umro uzalud", "Paja i Jare", "Avanture Borivoja Šurdilovića" i "Kamiondžije ponovo voze".

Odlazak u tišini

Poslednje godine života proveo je tiho, povukavši se iz javnog života. Javno se angažovao 2000. godine u predizbornoj kampanji demokratskih snaga. Umro je 20. oktobra 2003. godine u Beogradu.

U Kruševcu, u Balšićevoj ulici, pred Čkaljinom kućom, 2005. godine podignut mu je spomenik. Nekadašnja ulica Milanka Kušića, na Zvezdari u Beogradu, od novembra 2006. godine zove se po Miodragu Petroviću Čkalji.

 Bonus video: Čkalja i Dara Bubamara u emisiji kod Minimaksa