"Moj život je kao hod po žici" Robi Vilijams o svom biografskom filmu koji je sniman i u Beogradu

Pet dana pred kraj prošle godine održana je beogradska premijera filma "Bolji čovek" o karijeri čuvenog muzičara Robija Vilijamsa, a od 26. decembra ovo biografsko ostvarenje našlo se i u našim bioskopima. Film "Bolji čovek" zasniva se na istinitoj priči o meteorskom uspehu, dramatičnom padu i neverovatnom ponovnom usponu britanske pop zvezde, jednog od najvećih zabavljača svih vremena. Pod vizionarskim vođstvom Majkla Grejsija, film je jedinstveno ispričan iz Robijeve perspektive, prikazujući njegovu prepoznatljivu duhovitost i nesalomiv duh.

"Bolji čovek" prati vašu neverovatnu životnu priču. Kako je sve počelo?

- Dok je radio na svom velikom filmu "The Greatest Showman" sa Hjuom Džekmanom, Majkl Grejsi je kontaktirao sa mnom jer im je bila potrebna podrška oko muzike. Kako mi je opisao, kad god bi Hju spomenuo PT Barnuma, rekao bi: "Baš kao Robi Vilijams." I svaki put kad spomene svoj lik, aludirao bi na mene. Čim je Grejsi došao kod mene u vezi s muzikom, odmah smo se skapirali. Bio sam opčinjen tim čovekom i pričom koju je pričao o svom filmu. Zatim mi je pustio svu muziku iz "The Greatest Showman", i sve pesme su bile fenomenalne. Oduševljen sam Majklovim sposobnostima. Naše prijateljstvo dovelo je do filma. Godinu i po smo snimali naše razgovore, moje priče, a ceo proces, dok se sve kockice nisu sklopile, trajao je nekoliko godina.

Zašto ste birali da u filmu budete baš majmun?

- Moj život je uvek izgledao kao hodanje po užetu bez sigurnosne mreže. Mogao bih da padnem svakog trenutka, a često se to i desi. Zato kada je Majkl došao kod mene i rekao: "Hajde da te predstavimo kao majmuna", odmah sam osetio da je to najriskantniji potez koji bi mogao da se desi ovom filmu. Toliko mi se dopao taj rizik da sam znao da moramo da ga sprovedemo u delo. Savršeno je imalo smisla, to je tako uzbudljivo i drugačije. To je predaja mehanizmu industrije koji zahteva od tebe da budeš robot ili majmun. A ja sam izabrao majmuna.

U filmu se vidi i snažna dinamika između vaše porodice, pogotovo u vezi s vašim ocem i majkom. Kako je vaš odnos s njima oblikovao i vas i vašu karijeru?

- Nije bilo mnogo ljudi iz mesta odakle sam ja koji bi uopšte sanjali o tome da budu u industriji zabave, jer nam takav san nije bio dostupan. Ali moj otac je bio deo tog sna. Živeo ga je. Bio je u njemu. Bio je komičar, šoumen. Tako sam mogao da vidim da je to moguće. Način na koji je moj otac govorio o ljudima iz svoje industrije, koje je voleo i kojima se divio, bio je kao da govori o bogovima.

Ko su oni?

- Obožavao je Frenka Sinatru, Dina Martina i Semija Dejvisa Mlađeg, i tu strast prema muzici preneo je i na mene. Moj odnos s ocem je takav da sam ga uvek doživljavao kao svog heroja. On je harizmatičan, šarmantan i divno društvo. Svi vole Pitera, ali niko više od mene. Dok je moj otac neverovatno harizmatičan i prirodno talentovan, ipak nije imao onu pokretačku snagu kakvu ima moja mama. Ona ima ambiciju, čvrstinu i odlučnost. Nikada ne prihvata "ne" kao odgovor. A ja sam mešavina oboje. Imam maminu odlučnost i tatin talenat za zabavu.

Film prikazuje i vašu vezu s Nikol Eplton, koju opisujete kao "pravu osobu u pogrešno vreme".

- Nikol Eplton je toplo, ljubazno biće, divna osoba i neverovatan čovek. Ona jeste bila prava osoba u pogrešno vreme za osobu kakva sam tada bio. Ima delova u ovom filmu koji su veoma lični, i dalje ih je teško gledati, proživeti i razumeti.

Robi je pevao i u Beogradu

"Bolji čovek" takođe uključuje vaše muzičke nastupe i pesme. Kako je bilo ponovo snimiti hitove poput "Angels" i "Feel" za film?

- Gledajući koreografiju u sceni na Ridžent stritu uz "Rock DJ", gde 500 ljudi na setu igra niz ulicu, činilo se kao da je pesma zapravo napisana za to. Kad sam napisao "Rock DJ", to je bila samo pesma sa refrenom, bez ičega u strofi, jer nisam mogao da shvatim šta želim da kažem ili kako to da kažem. Tako da sam morao na brzinu da sklepam neke reči, jer je tog dana bilo zakazano snimanje. To je zapravo malo besmislica, ali sada znači mnogo i meni i mnogim drugim ljudima. Međutim, u filmu ima savršenog smisla. Uopšte ne deluje kao moja pesma, već kao pesma napisana baš za ovaj film.

Pominjete da ste pisali poeziju dok ste bili u bendu Tejk det. Kako je to iskustvo oblikovalo kasnije vašu karijeru solo umetnika?

- Tako je, pisao sam poeziju dok sam bio u bendu Tejk det. Onda bih recitovao svoju poeziju ljudima i dobijao sam zaista dobre povratne reakcije. I tako sam pomislio: "Pa, ja moram ovo da pretvorim u muziku. Moram da dodam note ovim rečima." A kada sam shvatio kako se to radi, više nisam želeo da prestanem. Napisao sam oko 800 pesama i stalno želim još. Mislim da sam imao neverovatnu sreću što mi je dato da budem kreativan.

 Slaven Došlo o svom novom filmu