Potresno pismo Mire Furlan sinu Marku, koje kida dušu: Zbog ljubavi sa Srbinom Hrvati je prozvali izdajicom, živela u strahu

Jedna od najboljih glumica na ovim prostorima Mira Furlan preminula je na današnji dan 2021. godine. Rođena je u Zagrebu, a vihor rata u bivšoj Jugoslaviji je poslao u Ameriku.

Deo u kom se obraća sinu mnogima je izazvao duboke emocije.

- Da li pišem ovu knjigu za tebe? Da bi ti mogao da razumeš šta se dešavalo pre tebe? Kako bi mogao proviriti u daleki, davno nestali svet iz kog su potekli tvoji roditelji? Da li uopšte želiš da znaš nešto o tome? Da li ti treba taj težak prtljag, prtljag koji tvoja majka vuče sa sobom ceo svoj život, ne nalazeći načina da ga bar začas odloži? Ili pišem za sebe, sebi? Zašto? Da li zato da "bolje razumem samu sebe" pokušavajući da detektujem skrivenu "priču" u raštrkanom, nelogičnom, haotičnom narativu svojega života?

Dok sam pokušavala odgovoriti na ta pitanja na koja odgovor nije moguć, boreći se s rečima jezika koji nije moj (iako se drsko pretvaram da jeste), desilo se nešto jako čudno: odrastao si. Ne samo to: Amerika je postala drugačija zemlja, zemlja zlokobno slična mestu koje smo nekada napustili s užasom i u očaju.

Više nema sumnje da su sile koje su nas isterale iz naših domova izvojevale globalnu pobedu. Već smo se jednom borili s tim silama. Sada smo umorni. Iscrpljeni ponavljanjem. Uz to, prilično neobično, ova knjiga postaje drugačija knjiga. To više nije knjiga sećanja na daleko mesto i daleko vreme. Ona postaje nešto puno drugačije: molba Americi i svetu - stoji u odlomku knjige Mire Furlan napisane na 640 stranica.

Kako je počela njena ljubav sa srpskim rediteljem?

Mirina i Goranova ljubav započela je sredinom 80-ih godina. Upoznali su se na jednom nastupu grupe Le Cinema, u kojoj je pevala. Od tog momenta Mira počinje da živi na relaciji Zagrab-Beograd.

- Popeo se na jarbol broda koji nas je vozio od Hvara do Visa. Gledajući ga kako se jednom rukom drži na tom neopisivo visokom jarbolu, shvatila sam da je to čovek koji se ne boji. Konačno, rekla sam u sebi. Moji dotadašnji susreti sa osobama suprotnog spola uglavnom su bili susreti s potpuno isprepadanim muškarcima - ispričala je Mira svojevremeno.

Onda je počeo rat...

Iako rođeni Zagrepčanin, Gajić je živeo i radio u Beogradu. Ubrzo su došle devedesete, a sa njima i nacionalističke tenzije i rat. Mira je dobila epitet izdajice koja je naklonjena Srbiji, od strane hrvatskih medija.

Miri je oduzet bakin stan, dobila je otkaz u Hrvatskom narodnom pozorištu, a uz sve to stizale su joj i pretnje smrću, kojih je u pojedinim danima bilo i pedesetak.

Spakovala je kofere i 1991. se prvo preselila u Beograd, da bi potom zajedno, nakon što su prodali automobil, otišli u Ameriku da započnu novi, srećniji život.

Novi život

Velika podrška bila joj je Milena Dravić, koja joj je obezbedila kontakte. Mira je u početku radila kao konobarica, prodavačica, dok je Goran Gajić snimao, resturirao fotografije, radio CD za jednu japansku banku, bio dostavljač, montažer....

- Goran je nosio frižidere na šesti sprat po njujorškim zgradama, a ja sam isprobavala razne poslove. Emigracija znači ‘od nekoga prema nikome’, ti zapravo gubiš svoj identitet i onda ga polako moraš ponovo stvarati - izjavila je jednom prilikom.

Zanimljivo je to da je Goran Gajić pre nego je postao reditelj bio novinar Poleta i saradnik Starta, osnivač Vesele televizije, autor dokumentarca o Laibachu.

- Kad smo došli u Ameriku, ni Mira ni ja nismo imali jasnu ideju šta ćemo sa sobom. Ali shvatili smo da moramo da počnemo da živimo, što je u našim profesijama, zbog ogromne konkurencije, tamo prilično teško. Činjenica da sam u džepu imao diplomu reditelja nikad nikome ništa nije značila, osim mojoj mami, a pogotovo ne u Americi, gde za diplomu pitaju verovatno samo lekare - rekao je jednom prilikom Goran.

(Kurir.rs/I.M.)

 Bonus video: Anđala Jovanović nam je otkrila svoj najveći porok