"Ne tvrdim da je Džo Rogan prelomio američke izbore, ali mnogi su primetili šta se zbiva" Nikola Popević o podkastima i njihovim uticajem u medijskom svetu
Da, ovaj tekst jeste namenjen TV dodatku, ali ranije sam često pisao i o filmovima koji su tek u bioskopu, a na televiziji će se pojaviti kasnije ili o serijama koje nisu unutar regularnog TV programa, već su na platformama poput Netfliksa. Ono što doživljavamo pod krovnim nazivom "televizija", mnogo se promenilo poslednjih godina. Mnogo različitih sadržaja konzumiramo putem aparata po imenu "televizor", s tim da su se mnogi od tih sadržaja udaljili od klasične televizije na kojoj su nastali. Zašto se ne bih bavio i jednim veoma važnim medijskim fenomenom, podkastima?
Značaj podkasta je danas veći nego ikada. Najskoriji primer bio bi verovatno najbitniji voditelj na svetu Džo Rogan, čiji podkasti kao da su bili jedan od faktora presudnih za ishod američkih izbora. Zbog mnogo razloga poslednji američki izbori privukli su veliku pažnju medija. Pritom je nastao još veći jaz između onih "klasičnih" i onoga što se nekada zvalo "alternativni", s tim da taj naziv postaje zastareo jer su platforme poput Jutjuba ili Spotifaja sve uticajnije od tromih medija u okviru starih i dobro poznatih medijskih kuća.
Podkast, grubo opisan kao kamerom snimana radijska emisija, ostavlja i voditelju i gostu mnogo više prostora nego što su vremenski ograničene emisije sa klasičnih televizija dosad pružale. Razgovori mogu trajati i nekoliko sati, s tim da ne treba zanemariti i nepredviđene okolnosti poput hemije između voditelja i gosta, koja sada, baš zbog trajanja, postaje značajnija nego u vreme utegnutih TV emisija.
Rogan je uticao na američke izbore pozvavši u goste Donalda Trampa i napravivši s njim trosatni podkast, snimljen u dahu, sa otvorenim priznanjem da je gost kasnio na sledeću obavezu u okviru predizborne kampanje, pravilno naslutivši da mu ovo gostovanje za uspeh više znači.
Kamali Haris je takođe ponuđeno da gostuje, međutim, njen PR tim je imao uslove, zahtevali su pitanja unapred i da vreme bude ograničeno. Na kraju od saradnje nije bilo ništa, Kamala je gostovala u jednom mnogo manjem podkastu, gde je bila u "prijateljskijem okruženju", ali je suštinski potvrdila glasine da nije u stanju da se snađe u uslovima koji nisu skroz kontrolisani. Za političarku i moguću liderku jedne od supersila, naročito zbog ekonomskih problema i sve veće nestabilnosti u svetu, to je neoprostiva slabost. Ne tvrdim da je Rogan prelomio izbore, ali mnogi su primetili šta se zbiva.
Podkasti su takođe, naročito ako je voditelj vešt, sjajno oruđe za bolje razumevanje ljudi koji su na ovaj ili onaj način značajni. Rogan je nedavno ugostio Marka Zakerberga i Mela Gibsona. Oba intervjua su fenomenalna na svoj način jer otkrivaju vrlo neobične ličnosti, i to u okolnostima koje im ne idu naruku.
Zakerberg se, nakon propasti politike stroge kontrole sadržaja na Fejsbuku, zbog koje su se mnogi od nas čudili zašto im se statusi i komentari brišu i određuju kazne, naprasno setio slobode govora. I prvi sat razgovora jeste mučno pranje pred javnošću, ali vešt voditelj ga je opustio i u ostatku razgovora imamo prilike da čujemo specifičan odnos prema modernim tehnologijama, poput virtuelne ili proširene stvarnosti i veštačke inteligencije.
S druge strane, Gibson je u podkastu sedeo i pričao o raznim stvarima na način koji glumci ne praktikuju, znajući da mu možda baš u tom trenutku gori kuća u losanđeleskim požarima. Taj njegov stav prema materijalnom interesantno je videti i čuti, naročito jer sada znamo da Gibson jeste ostao bez kuće.
Manje uspeha imao je Leks Fridman sa Volodimirom Zelenskim, iako je napravio neviđenu situaciju i imao razgovor na tri jezika. Insistiranje na citatu "sanjam o tome da..." ne funkcioniše sa liderom čija država očajnički ratuje. Ipak, podkasti kao medijski format šire svoj značaj i ugošćavaju sve značajnije ličnosti, približavajući ih gledaocu na dosad neviđen način.
