"Spremite se za spektakl, a očekuju vas i ljubav, i mržnja, i osveta": Danijel Lavoa o ulozi koju igra već 20 godina i dolasku u Srbiju

Čuveni mjuzikl "Notre Dame de Paris" prvi put biće izveden u Srbiji od 14. do 17. februara u Sava centru u Beogradu sa ukupno pet izvođenja (četiri termina u 20, a 15. kao matine u 15 sati). Autori ovog komada su Rikardo Kočante i Lik Plamondon, a osmišljen je prema romanu Viktora Igoa "Zvonar Bogorodičine crkve". Premijera je održana u Parizu 1998. godine, nakon čega je predstavu videlo više miliona ljudi u mnogim zemljama sveta. Tokom 20 godina postojanja mjuzikla, prodato je više od 11 miliona primeraka nosača zvuka, odigrano više od 5.000 predstava u 20 zemalja. Deo podele bio je i Danijel Lavoa, koji govori za Kurir.

- Polako sam naučio da upoznajem i volim Froloa. Na početku me je Lik Plamondon zamolio da budem sveštenik u "Notre Dame de Paris". I rekao sam, okej, znao sam priču i pročitao tekstove koje je Lik napisao za mene. I rekao sam, pa, ovaj momak nije toliko loš koliko sam mislio da jeste, zato što je on osoba koja mnogo razmišlja, koja ostavlja slobodu izbora svojoj žrtvi.

Ko je za vas Frolo?

- Frolo je veoma interesantan čovek, komplikovan, totalno nezgodan jer ima lošu procenu kad se zaljubi. Ali smatram ga veoma interesantnim i veoma ljudskim i na tom nivou ga je uvek zabavno igrati. Uvek se zabavljam ulazeći u mjuzikl i ne znam gde će da me odvede. Pustio sam ga da vodi sve vreme jer ga poznajem, on poznaje mene i poznajem ga toliko dobro da sam nekako, kad spektakl počne, dozvolio da se to desi. Prema tome, nije teško. Teško je doći do nivoa na kojem možete raditi spektakl jer je predstava teška. To je fizički zahtevan mjuzikl, tako da je potrebno neko vreme da se dođe do tog nivoa. Ali kad sam na tom nivou, to je samo zabavno. Zaista, stvarno se zabavljam i uživam. Kao neki stari brak.

Možete li nam reći kako ste dobilo ovu ulogu i da li ste mislili tada da će predstava postići ovakav uspeh?

- Mislim da sam dobio ulogu jedne noći kad sam pevao na velikom koncertu na otvorenom u Otavi, na koncertu za Lika Plamondona, sve pesme koje radimo u njegovu čast. Jedna od žena koja je režirala koncert zamolila me je da otpevam song iz "Starmanije". I uradio sam to, nikad ranije nisam tako pevao, jer obično pevam svoje pesme malo tiše, malo u drugom opsegu. Lik je tu bio i došao je posle koncerta, zagrlio me i rekao da sam mu to veče pružio veoma mnogo emocija. I rekao sam, okej, srećan sam jer nisam imao takav odnos s Likom ranije. Mislim da je Lik tada čuo moj glas i kad je Frolo došao u pitanje, mislio je na mene. Ali da li ja zaista znam da je bilo tako? Ne znam.

Koliko je ova predstava zahtevna za umetnika fizički, vokalno, umetnički?

- Sve zavisi od toga koliko ste ozbiljni kad to radite. Uvek sam to bio, volim da radim stvari veoma ozbiljno. Dakle, na tom nivou je zahtevno. Veoma je zamorno. Kad uradim dve predstave u jednom danu, umoran sam. Ali to je tako kad nešto radiš mnogo, u formi si i nije tako teško. Zabavno je. To je isto kao kad volite da vozite bicikl i idete na stvarno teško takmičenje. Da li je teško? Da, teško je, ali je zabavno. Radiš to zato što voliš. I to je ono što ja osećam u vezi sa ovim mjuziklom. Dakle, to je kao putovanje. To je radost.

Ovaj spektakl ima međunarodni uspeh. Kako biste ga preporučili svima koji će ga gledati prvi put?

- Mislim da neće imati mnogo problema da razumeju jer je priča vrlo jednostavna. To nije komplikovana priča. Vidite, određeni lik odmah uradi nešto. Veoma je jednostavno. Nije komplikovano, nije Dostojevski. To du vrlo jednostavni, stereotipni ljudi Viktora Igoa, i ljubav, i mržnja, i osveta. Mislim da će publika odmah razumeti. A ovo je veoma spektakularna predstava. Publika će se odmah zabaviti i razumeće priču.

Dolazite li prvi put u Srbiju? Da li ćete imati vremena za razgledanje?

- Nemam mnogo planova. Ne znam koliko smo vremena udaljeni od dvorane i svega, ali imam prijateljicu koja radi u mom fan klubu, a koja živi u Beogradu. Nadam se da ću je videti i popričati malo s njom, tu će biti i moja žena i neki ljudi koje poznajem, tako da ću imati vremena da vidim neke drage ljude. Ja sam, zapravo, prilično oduševljen što idemo iz Sofije za Beograd autobusom. Obično letimo avionom. A kada je producent rekao da idemo autobusom, ja sam pitao koliko sati se putuje. Rekao je šest sati. Meni to zvuči zaista zanimljivo. Tako ćemo moći da vidimo Bugarsku, a zatim i Srbiju, koja je zaista divna.