Pijanista Jovan Zec za Kurir: Nisam voleo ruski jezik kao ni Biković, ali sam se zaljubio u Rusiju i upisao konzervatorijum "Čajkovski"
Mladi pijanista Jovan Zec održao je krajem januara sjajan koncert u Ruskom domu u Beogradu. U rodni grad došao je na raspust iz Moskve, gde je od 2022. godine student čuvenog konzervatorijuma "Čajkovski", u klasi Irine Plotnikove. Zec je završio školovanje u Srbiju u Beogradu u klasi profesorke klavira Snežane Milosavljević, čiji učenici su budućnost naše muzike i studiraju širom sveta. Za Kurir Jovan govori kako se zaljubio u muziku, o Rusiji, a otkriva i svoje velike planove.
Kako je prošao nastup u Ruskom domu?
- Koncert je prošao uspešno. Mislim da se to najviše ogleda u aplauzu i u komentarima publike. Sala je bila puna. Svirao sam sonate Šuberta i Šopena, ali i Sonatu br. 7 Sergeja Prokofjeva, koja ima tri stava i napisana je na Kavkazu za vreme evakuacije tokom Drugog svetskog rada.
Da li ćemo vas videti na Kolarcu?
- Nastupao sam tamo kao srednjoškolac. Voleo bih da se to ponovi. Profesorka koja je bila moja razredna u srednjoj školi, Dijana Cvetković, dirigent je u Madlenijanumu i Narodnom pozorištu, i ona me je pozvala da sviram s njenim orkestrom kao solista. Vratiću se opet u Beogradu. Ne znam gde i kada će biti taj koncert. U planu je turneja i po Evropi.
Kako ste se zaljubili u muziku i klavir?
- Bio sam četvrti razred osnovne škole, što je veoma kasno za počinjanje u muzici. Kad sam upisao fakultet u Moskvi, mislili su da sviram od četvrte godine. Bili su šokirani kad su čuli da sam počeo sa devet godina. Promenio sam čak sedam profesora i klasa, a završio kod naše najbolje profesorke Snežane Milosavljević u "Mokranjcu".
A otkud u Moskvi?
- Pohađao sam osnovnu školu u kojoj se uči ruski jezik. Doduše, moram da priznam da, kao i Miloš Biković, nismo voleo ruski jezik. Međutim, u sedmom razredu smo dobili poziv da naša škola pošalje deset najboljih u Rusiju. Bili smo u gradiću pored Moskve. Moja nastavnica koja me je odabrala da idem znala je da je dobro za mene da vidim konzervatorijum "Čajkovski". Zaljubio sam se u Rusiju, odlazio tamo svake godine i učio jezik. Uzeo sam samo nekoliko časova i više sam radio samostalno.
Ko su velikani koji su završili konzervatorijum "Čajkovski"?
- Naš fakultet ima najviše studenata koji su doživeli svetsku slavu. Tu su Sergej Rahmanjinov, Ivo Pogorelić, ali i Ivan Tasovac.
Da li se studiranje razlikuje?
- Sad sam treća godina. Na našem fakultetu je takva tradicija da što smo stariji, to je sve teže. Moj plan je osvajanje velikog repertoara, koji mogu da izvodim na takmičenjima i koncertima. Sistem školovanja je drugačiji. Gubite pravo na studiranje ukoliko ne upišete sledeću godinu. Studije onda kreću iz početka. Surov je njihov obrazovni sistem. Na državnom fakultetu "Lomonosov" više od 50 odsto studenata otpadne već na prvoj godini studija.
Kakav je život u Moskvi?
- Živim u studentskom domu. Smatrao sam da je to najbolja opcija s obzirom na to da se nalazimo u centru i da nam je potrebno pola sata peške do fakulteta. On se nalazi pet minuta od Kremlja, srca Moskve. Živimo na svetoj zemlji. Pored našeg kompleksa živeo je Vladimir Visocki a sa druge strane je katolička katedrala.
Da li ste sreli Bikovića?
- Leteo sam nekoliko puta avionom s njim. Sreo sam jednom i Bikovića i Ivana Bosiljčića, ali su oni bili u biznis-klasi.
Koga cene tamo od naših kompozitora?
- U Rusiji je dosta cenjen i sviran Stevan Stojanović Mokranjac, njegova klavirska dela. Oni su zemlja s najvećim horskim nasleđem.
Ko su vam uzori?
- Svaki pijanista će se složiti sa mnom da mu je najveći uzor njegov profesor. Srećan sam što mogu da radim sa jednom od najboljih pijanistkinja na svetu Irinom Plotnikovom. Mogu da kažem da smo mi u muzičkom smislu i dosta slični. Uzori među pijanistima su mi Marta Argerič i Nikolaj Luganski.
