"Program uživo je sve sem dosadan, a svako jutro priča je za sebe" Olja Lazarević o pola decenije rada na Kurir televiziji i izazovima u poslu

Prošle su tri i po godine otkako je voditeljka Olja Lazarević gledaocima Kurir televizije poželela prvi put dobrodošlicu u jutarnjem programu "Redakcija". Toliko i traje ova tročasovna emisija koja svakog radnog dana one koji je prate informiše o aktuelnim društveno-političkim temama. Na početku prolećne televizijske šeme, Olja za TV Ekran govori o svim izazovima živog programa i svojim počecima u Kuriru, gde je tačno pola decenije.

Retkost je da je neko veran jednoj kući pola decenije. Jeste li igrač na duge staze?

- Sklona sam promenama, brzo mi sve dosadi i moj radoznali duh bi da isproba više različitih stvari. Ipak, shvatila sam da me to vodi u površnost i da sve što često menjam, brzo i zapostavim, jer ni u čemu ne istrajem dovoljno da se usavršim. Trudim se da uključim racio, a kad shvatim da upadam u monotoniju, pravim predah ili promene. Na sreću, program uživo je sve sem dosadan. Svako jutro je priča za sebe, i to je ono što me održava pet godina na istom mestu.

Deluje li vam da je bilo davno kada ste počinjali na Obrazovnoj televiziji? Verujete li u sreću za dobre šanse ili najviše u rad?

- Prošlo je tačno 10 godina i deluje kao prošli život, što na neki način i jeste, jer su mi životne uloge bile drugačije i bezbrižnije. Svako može da dobije priliku, a na njemu je kako će je iskoristiti. Nakon nekih sudbinskih susreta i dobijene šanse, sve brzo prelazi na teren truda, rada, predanosti, pa i ljubavi i strasti prema ovom poslu, jer to je ono što garantuje dugovečnost i uspeh je neminovan.

Razmišljate li o prolaznosti? Umete li da uživate u onome što imate ili uvek želite više i bolje u poslu?

- Ne razmišljam, niti uopšte o vremenu, godinama, budućnosti, starosti... Uživam u trenutku, trudim se da budem srećna i ispunjena, i profesionalno i privatno, da pronađem balans u tim sferama. Kada želim više i bolje u poslu, to ne ostaje na želji, već aktivno radim da se to i desi. Dosad mi je polazilo za rukom da ostvarim svoje ciljeve, neka tako i ostane.

Smatrate li i dalje da imate idealno radno vreme iako ustajete u 4.30?

- Nisam se predomislila. Najsrećnija sam kad znam da imam čitavo popodne da isplaniram privatni i porodični život, i to mi je sada prioritet. Cenu tog luksuza platim uveče kad uspavam klinca, pa se bacim na pripremu za sutrašnju emisiju, neretko se i koji sat sna žrtvuje, a uz to, dinamika jutarnjeg programa me i profesionalno ispunjava. Da ponovo biram, opet bih tražila jutarnji. Neki bi to nazvali mazohizmom, verovatno (smeh).

Nedostaje li vam da se vi budite uz jutarnji program kao gledalac?
- Da, i zato slobodan dan počnem tako što na svim kanalima ispratim šta se dešava. Nekad nakon "Redakcije" vratim druge jutarnje programe da bih videla teme koje me interesuju.

Čini se da je vaša komunikacija s koleginicom iz vremenske prognoze Ninom Vojinović poput protivteže svemu ozbiljnom u programu. Jesu li vaši dijalozi spontani?

- Uvek, i nepredvidivi su, čak i iznenadimo jedna drugu svojim komentarima, tako da su i osmesi iskreni i od srca. To je i neki izduvni ventil za moju veselu prirodu koja mora da se probije, pa čak i u ozbiljnim razgovorima moram da pronađem prostor za šalu.

Da li je novinarstvo idealna profesija u kojoj možete da rešite i lične dileme?

- Daleko je novinarstvo od idealne profesije. U utopijskom smislu mogla bi da bude, ali ima mnogo otežavajućih okolnosti. Ono što je i prednost i mana jeste to što je posao uvek uz nas. Sve što vidimo može da bude tema. Svoj glas, poziciju i uticaj možemo da iskoristimo za važna društvena pitanja, da ukažemo na probleme, nekad ih i rešimo. Trudim se da to koristim, da brojne dileme stavim pred sagovornike i tražim odgovore na njih, jer sam sigurna da još neko od naših gledalaca želi da ih čuje. I to što je posao uvek uz nas i što na dnevnom nivou primamo obilje informacija i vesti, s vremenom uzima danak, ali svi svesno pristajemo na to.

Osećate li se ravnopravno kao žena, na poslu i u društvu?

- Da, zato što biram da verujem da u ovoj profesiji pol ne igra nikakvu ulogu. S druge strane, važne su mi i sve ostale uloge, ako ne i važnije od novinarske. Nažalost, stičem utisak da su žene počele da žrtvuju porodicu zarad uspeha u karijeri, neke su možda i primorane na to zbog neravnopravne bitke u nekim sferama i profesijama. Gotovo svakodnevno me dotuku priče o disfunkcionalnim porodicama, porodičnom i vršnjačkom nasilju. Pričamo o manjku empatije, razumevanja, ljubavi. A sve to treba da dobijamo i pružamo pre svega u svojoj porodici, gde, prema mom mišljenju, majka ima ključnu funkciju u emotivnom razvoju deteta.

Da li je ženi lakše da postigne uspeh ako ima podršku supruga?

- To je ključno za uspeh u ovom poslu, jer je često potrebna ogromna doza tolerancije za odgovornog radoholika poput mene, a dogovor i raspodela obaveza su presudni za uspešan porodični život. Nije uvek lako postići sve, ima izazova, ali se trudimo da ih zajedno prevazilazimo.

Imate li odgovor na svako pitanje svoga sina Luke?

- Zabavlja me Lukino odrastanje i sazrevanje, nemam uvek odgovor na svako pitanje, ali me čini ponosnom što njegova radoznalost prevazilazi moje mogućnosti jer onda i zajedno učimo neke nove stvari. On sa šest godina zna kako izgleda svaka zastava na ovom svetu, i tu sam čak i priznala poraz. Pričamo i o školi, ali ga puštam da bude bezbrižan predškolac, a ja bezbrižna majka, još koji mesec.

S obzirom na to da ste odrasli pored dva starija brata, razumete li lakše potrebe muškog deteta?

- Ne! Ne razumem muški svet uopšte, ni braću, ni muža, ni sina! Ne radi nam mozak na istim frekvencijama i verujem da nismo sa istih planeta. Šalu na stranu, evo trudim se ceo svoj život, pa pronađemo zajednički jezik s vremena na vreme. Kada je reč o sinovljevim potrebama, što je stariji, sve više te želje ispunjava muž i hvala mu na tome.

Jeste li ovako zamišljali život odraslih kada ste bili dete?

- Mislim da smo svi imali neku drugu viziju kako ćemo mi to kad budemo odrasli, a onda ipak sebe uhvatimo da radimo iste stvari kao mama i tata. Ne sećam se kako sam zamišljala sebe u budućnosti, znam samo da sam želela da budem advokat. Na sreću, to se nije ostvarilo, a sa ovakvim životom odraslih sam zadovoljna, samo me niko nije upozorio koliko je teško to plaćanje životnih troškova i računa.

Šta vam je savršena protivteža poslovnim obavezama?

- Putovanja, kafe s prijateljicama koje su detoks od svih opterećujućih tema na poslu, poduži razgovori s mamom i saveti koji umeju da me vrate na zemlju, ali i nekoliko sati mira i tišine kod kuće nakon posla dok je Lule u vrtiću.

Koji vam je kućni posao najlakši?

- Najviše uživam u kuhinji. Obožavam hranu, i da spremam i da jedem, da okupim drage ljude, spremim neku ukusnu večeru i to iskoristim kao povod za druženje. To je već preraslo u strast, pa sam svoje dve ljubavi, prema hrani i kameri, spojila u jedno i snimam pripremu omiljenih specijaliteta za Instagram. Kome nedostaje ideja za ručak, neka baci pogled.