Prva Srpkinja je svet obišla i pre 100 godina: Zavirite na izložbu "Velikanke srpske kulture" o ženama koje su menjale svet
Da li ste znali da je prva Srpkinja koja je išla na put oko sveta to učinila u svojoj 65. godini i to pre ravno veka? Da su još u 19. stoleću žene u časopisu Domaćica, čije su pokroviteljke bile srpske kraljice, čitale o senzualnosti muškog tela? Te žene, kao i mnoge druge pomerale su granice kod nas, a da za neke šira javnost uopšte i ne zna.
I baš zato one su, uz one brojne poznate, predstavljene na izložbi "Velikanke srpske kulture" u Domu Jevrema Grujića u Beogradu. Kuća čuvenog diplomate, sama po sebi je priča o životu prestonice kroz 19. i 20 vek, a sada po drugi put priča o damama koje su i danas uzor. Pred nama je priča, započeta pre četiri godine, a obuhvata oko 50 žena. I kreće baš od novovekovnih kraljica - one dve iz dinastije Obrenovića - Natalije i Drage, do Marije Karađorđević i onoga što su one donele Srbiji i ženama.
- Zahvaljujući kraljici Nataliji, žene danas imaju formalno obrazovanje, osnovala je Višu žensku školu. Sledeću kraljicu ljudi danas zovu samo Draga Mašin, a ona je kraljica Draga Obrenović - mecena umetnika, pokroviteljka manastira, pisala je u časopisu Domaćica. Iako sam naziv danas ima lošu konotaciju, u Domaćici su žene imale potpunu slobodu. Tu je Draga Dejanović Dimitrijević, takođe prikazana kod nas, objavljivala pesme o senzualnom muškom telu, što je neočekivano za 19. vek - priča nam Ružica Opačić, istoričarka umetnosti i jedna od autorki izložbe.
Tu je i portret kraljice Marije - pokroviteljke veslačkog sporta, slikarke, ali i prve žene kod nas s vozačkom dozvolom...
- Kraljica Marija se bavila i obrazovanjem žena za brigu o deci, usled čega se smanjio broj preminulih beba i mrtvorođene dece - ističe Ružica.
Pred nama je Ksenija Atanasijević (1894-1981), prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu.
- Njena rečenica: "Feminizam, nužnim načinom, podrazumeva, kao nepobitnu, ideju da svako ljudsko biće jeste neprikosnoveno i da ima pravo da na puni i neometani način razvija sebe" i danas je aktuelna sa akcentom na svako ljudsko biće - priča Ružica, dok Branka Conić, direktorka Doma Jevrema Grujića i jedna od autorki izložbe, dodaje:
- Ksenijina dela su bila zabranjena, jer je bila optužena za plagijatorstvo, što nije dokazano. Nisu mogli da shvate njene naučne domete. Čak kada je branila doktorsku tezu, profesori su komentarisali: "Kolega, je li sve u redu s hormonima naše koleginice?", jer zaboga toliko pametan može biti samo muškarac, čime su hteli da joj daju kompliment, a što je uvreda.
U vreme kad je živela Marija Trandafil (1816-1883) ni po pravu nije bilo da žena nasleđuje bogatstvo. Ali ova samosvojna žena ne samo da je nasledstvo od porodice i muža zadržala već ga je uvećala.
- I još plus uložila u humanitarne svrhe, pa je izgradnju zgrade u kojoj je danas Matica srpska, a nekada bio Zavod za napuštenu decu, upravo ona finansirala - kaže Branka.
Zastajemo pred slikom žene koju niko ne zna - Jelena Dimitrijević (1862-1945), koja sedam mora i tri okeana prelazi za 255 dana...
- Prva, možda i jedina svetska putnica Srpkinja. Te 1926. kreće na put oko sveta u 65. godini. I da je mlada, svakako bi bilo presedan. Polazi iz Đenove, obilazi Egipat, Palestinu, Siriju, Liban, Indiju, Kinu i priča o pravima žena, intervjuiše ih u to doba na tim mestima - priča Branka.
Za Milenu Pavlović Barili (1909-1945) svi znamo, a opet uvek je nova, na još neki način neviđena. Kao kroz ovaj portret kraljice Marije Karađorđević, na čijem dvoru je živela neko vreme, jer joj je majka u rodbinskim vezama s dinastijom.
- Nesvakidašnji portret kraljice, kao karikatura, koji je Milena uradila sa svega 12 godina - kazuje Branka, dok prilazimo Anki Gođevac-Subotić (1890-1983), ženi koja je Mileninoj majci javila za preranu smrt ćerke. Jer mnoge naše velikanke bile su povezane. A Anka, prva žena doktor prava u nas i prva žena članica državne delegacije Kraljevine Jugoslavije, živela je i u SAD, predavala na Kolumbiji, gde je s mužem osnovala fond.
U uglu salona je i beli kostim s ponekim cvetom - stigao iz Šamca, rodnog grada Milice Babić Jovanović, replika je originala iz Narodnog pozorišta u Beogradu. Namerno je ovde s prezimenom iz prvog braka i vremena dok je čuda stvarala naša prva školovana kostimografkinja, koju javnost uglavnom zna kao suprugu nobelovca.
- Pre braka sa Ivom Andrićem imala je izuzetnu, višedecenijsku karijeru u kojoj je bila i inventivna. Tokom rata, zbog manjka materijala i siromaštva u pozorištu, koristila je padobransku svilu za kostime, predstave je radila od džakova - kazuje Branka.
Isti taj rat pukom srećom preživela je jedna od naših najpoznatijih prevoditeljki Ileana Čura Sazdanić (1930-2016), profesorka engleskog jezika.
- Kad su, tokom poslednja dva sata Novosadske racije te 1942. došli po najbogatiju porodicu u gradu, Ileanu su zatekli s majkom i tetkom. Izveli su sve tri i majka je pitala da se Ileana vrati po kaput. To ju je spaslo, jer su u brzini krenuli dalje. Devojčica je pet dana ležala u fotelji čekajući majku - priča Branka.
Na samom kraju, ali nikako poslednja - Marija Maga Magazinović (1882-1968), još jedna žena koja je rušila barijere. U vitrini i crnobela fotografija s Duvana - tri žene u oskudnim igračkim kostimima još pre veka, jedna od njih je i ova, srpska Isidora Dankan. Tu je i Magina rečenica iz 1905: "Mi nismo neke nove žene, nismo ni stare, stojimo na raskršću, gledamo levo i desno na koju ćemo stranu da krenemo."
Baš kao i danas...
Žene posvećene Srbiji
Kuća Jevrema Grujića ostavila je traga i među humanitarkama, pa je ćerka ovog diplomate Mirka Grujić (1869-1940) bila jedna od ključnih ličnosti u Kolu srpskih sestara.
- Čak je i jednu kuću izgradila da bi prihode od rente davala za ugrožene. Bila je prva počasna dvorska dama kraljice Marije, tj. njena lična asistentkinja koja ju je pratila u svim državničkim posetama. Govorila je pet stranih jezika, pa i skandinavske - kaže Branka.
Ovde se igra i predstava "Dve žene i jedan rat" o Mejbel Grujić (1872-1956) i Jeleni Lozenić Frontigam (1885-1972), koje su ceo život posvetile Srbiji.
- Amerikanka Mejbel, supruga Jevremovog sina Slavka, mobilisala je visoko američko društvo za pomoć Srbiji u Velikom ratu, kao i Jelena, koja je bila izaslanica Crvenog krsta i komunicirala i s Vudroom Vilsonom - priča Branka.
Pomagale Srbiju
Među srpske velikanke, navodi Branka, ušle su i dve Britanke:
- Flora Sands (1876-1956) prva je oficirka u srpskoj vojsci, ostala u Srbiji i posle Velikog rata, baš kao i supruga britanskog ambasadora ledi Lejla Pedžet (1891-1958), koja je tokom rata ovde pokrenula jednu od najvećih humanitarnih misija. Srbi su je zvali naša Engleskinja ili Ledi Padžetović, a ona je rekla: "Mogu svi da me zaborave, samo da me moji Srbi ne zaborave."
