"Prija mi kad me stave rame uz rame sa Amalijom Rodrigez" Maja Milinković za Kurir pred prvi koncert u Beogradu o tome kako je spojila fado i sevdah

Kantautorka iz Sarajeva Maja Milinković spaja dve kulture, portugalsku i bosanskohercegovačku, fado i sevdah. Njen album "Fadolinka" je uvršten među 20 najboljih albuma na svetu, a Maja je prva strankinja koja je poznata i priznata profesionalna fado pevačica u Portugalu i čije ime se, pored legendarnih imena ove muzike, našlo u enciklopediji fada i Fado muzeju u Lisabonu. Maja je imala brojne nastupe širom Evrope, a njen baršunasti glas, retke snage i lepote, energije i emocije, beogradska publika će čuti 27. februara u MTS dvorani na njenom prvom solističkom koncertu.

- Uvek postoji ta pozitivna uzbuđenost pred nastup, posebno kada je u pitanju grad kao što je Beograd, koji nosi posebnu atmosferu i strastvenu publiku. Ali ta energija je zapravo ono što me inspiriše da dam sve od sebe na sceni. Radujem se susretu s beogradskom publikom i jedva čekam da zajedno proživimo magiju muzike.

Vaš muzički put spojio je fado i sevdah, dve naizgled različite, ali emocionalno bliske muzičke forme. Kako je došlo do tog jedinstvenog spoja i šta je za vas fadolinka?

- Oduvek sam verovala da se duše prepoznaju, a isto važi i za muziku. Sevdah i fado dolaze iz različitih delova sveta, ali ih spajaju duboka emocija, čežnja i ta posebna melanholija koja dira pravo u srce. Moj susret s fadom bio je potpuno spontan - prvi put sam ga čula sasvim slučajno, preko linka na Fejsbuku, u izvođenju legendarne Amalije Rodrigez. Taj trenutak promenio je moj život. Dok sam kuvala špagete za ručak, njen glas me je potpuno obuzeo - toliko da su špagete zagorele. U tom glasu čula sam večnost, bol i lepotu istovremeno, nešto što je odmah postalo deo mene. A onda sam shvatila da su sevdalinke i fado kao blizanci koji su odrasli u različitim krajevima sveta, ali i dalje govore istim jezikom - jezikom duše. Tako je nastala fadolinka - spoj mog muzičkog identiteta, emocija iz sevdaha i fada, sve upakovano u autorski izraz. To nije samo stil, to je osećaj, priča ispričana glasom, gitarom i srcem. Fadolinka je spoj mog porekla i mog puta - mesto gde se susreću duša fada i sevdaha, tuga i lepota, prošlost i sadašnjost.

Vaše ime se nalazi u Fado muzeju u Lisabonu i u enciklopediji fada, što je veliko priznanje za nekog sa ovih prostora. Kako su Portugalci prihvatili umetnicu s Balkana u svetu fada?

- Kada su čuli moj glas i način na koji osećam fado, mnogi su rekli da kao da sam rođena s njim. Bilo je dirljivo videti kako me prihvataju ne samo kao izvođača već kao nekoga ko doprinosi i širi njihovu muzičku tradiciju. Za mene je fado postao više od muzike - to je deo mog identiteta, most između Balkana i Portugala, sevdaha i fada, prošlosti i sadašnjosti.

Kada ste prvi put čuli glas Amalije Rodrigez, niste razumeli tekst, ali ste osetili emociju. Da li vas je taj trenutak naveo da učite portugalski i započnete svoj fado put?

- Da, taj trenutak je bio sudbinski. Kada sam prvi put čula glas Amalije Rodrigez, nisam razumela nijednu reč, ali sam osetila svaku emociju. Kao da je pevala direktno mojoj duši, bez potrebe za prevodom. Taj bol i lepota, istovremeno ranjivi i snažni, prodrli su u mene i ostavili trag koji nikada neće izbledeti.

Poznati svetski muzički magazini pišu sa oduševljenjem o vašoj interpretaciji fada. Da li postoji neka kritika ili komentar koji vam je posebno značio?

- Komentar iz magazina Songlajns iz Velike Britanije zaista mi je bio poseban i ostao mi je urezan u sećanju: "Majin fado ne ostavlja ravnodušnim, kao kad biste rame uz rame stavili Amaliu Rodrigues i Mostar sevdah rijunion." Ova rečenica je zapravo prepoznavanje mog rada na način koji mi je veoma važan.

Inspirišu me Indeksi, a na najveći uticaj imao je Kemal Monteno

Koji muzičari s Balkana su vas oblikovali?

- Muzika Balkana je oduvek bila deo mog identiteta, a mnogi umetnici su ostavili dubok trag na moje stvaralaštvo. Posebno su me inspirisali Indeksi, čije pesme nose prepoznatljivu emociju i poetičnost. Njihova muzika spojila je introspektivne tekstove s melanholijom, koja me uvek duboko doticala. Neizostavan uticaj imao je i Kemal Monteno sa svojim toplim, nostalgičnim pesmama koje imaju onu bezvremensku lepotu. Naravno, tu su i Arsen Dedić, Jadranka Stojaković, Đorđe Balašević, pesnici muzike koji su me naučili da pesma može biti priča, emocija, filozofija života. Makedonska muzika, sa svojim jedinstvenim ritmovima, takođe je oblikovala moj muzički senzibilitet.