Čuveni svetski fotograf Brajan Rašić za Kurir: Bio sam u centru dešavanja jer sam 40 godina živeo u Londonu, a svedok su moje fotografije
U Beogradu je u četvrtak uveče otvorena deveta Kontakt konferencija, i to izložbom "30 godina britpopa kroz objektiv Brajana Rašića - Where Were You While We Were Getting High?" Ovaj čuveni fotograf, koji je tokom četiri decenije života u Londonu slikao najveće muzičke svetske zvezde svog doba, za Kurir govori o događaju u prestonici koji i njega samog navodi da ponovo evocira uspomene na velike susrete i profesionalne uspehe.
Kako ste koncipirali ovu izložbu?
- Sa ovom mojom izložbom otvara se Kontakt 25 festival, koji traje mesec dana, a uključuje forume i koncerte domaćih i stranih grupa. Što se tiče same izložbe, na njoj se nalazi 25 fotografija vezanih za britpop, pošto je ove godine 30 godina britpopa i, kako znamo, Oejzis prave svetsku turneju obeležavajući ovu godišnjicu. Naravno, na tim fotografijama se nalaze upravo i Oejzis, Blur, Palp i neke druge grupe koje su vezane za to vreme. Naravno, vodeći su Oejzis, a ima i nekoliko fotografija s čuvenog koncerta u Nebvort parku 1997. godine.
S obzirom na to da ste bili i tamo, po čemu ga se sećate?
- Oejzis su napravili dva koncerta za 250.000 ljudi. Redovno sam ih pratio i fotkao. Bili su atraktivan i popularan bend. Interesantno je to njihovo rivalstvo s Blurom, što je ovekovečilo taj period. Istovremeno su objavljivali singlove, napravljen je mali cirkus od tog njihovog rivalstva. Iz tog perioda je i moja fotografija Lijama Galagera kad prosipa pivo na mene, a nastala je na jednoj fudbalskoj utakmici. Bila je fora da su u suprotnim timovima igrali Dejmon Albarn i Lijam Galager, to je izazvalo pažnju, kao da su namerno kreirali neko rivalstvo koje je bilo možda i neki marketing, ali je bilo simpatično.
OTVORENA JE IZLOŽBA 30 GODINA BRITPOPA KROZ OBJEKTIV BRAJANA RAŠIĆA
Kakav ste foto-aparat koristili devedesetih?
- To je bilo još analogno vreme. Ima mnogo skeniranih fotografija iz tog vremena, jer se danas samo skenirane fotografije prodaju. Agencija s kojom radim skenira ono što njima odgovara, fotke koje im rade posao. Nažalost, nemam skeniran kompletan opus, to je nemoguće. Baš sam nedavno video neke nove Lijamove fotografije s Nebvorta, ima dobrih fotki iz tog vremena.
Sada deluje da je život u Londonu kraj svetskih faca egzotika?
- Živeo sam i radio tamo, pa je sve to bilo najnormalnije. Ali kad prođe neko vreme, i to postane istorija, onda je zanimljivo. Mnoge grupe se ili reformiraju, pa ponovo formiraju, danas prave veće koncerte nego u ono vreme kad su počinjali. Blur puni stadione, Oejzis je na svetskoj turneji. U ono vreme su mogli da sviraju samo u Engleskoj kad ih je U2 vodio kao predgrupu. Nisu nikog interesovali, a danas imaju rasprodatu američku turneju. Istorija radi posao na neki način.
Po čemu pamtite period kad ste vi bili mladi?
- Kada tamo odrastaš i živiš sa svim tim što se dešava, isto je kao i neke druge stvari koje sam doživeo i pre i posle. Zahvaljujući mom preko četiri decenije dugom životu u Londonu, bio sam u centru dešavanja. Kad sve pojedinačno pratiš, možda i ne kapiraš da si deo nekog pokreta, kao što je britpop, nego radiš, gledaš... Bio sam na svim velikim koncertima i sve mi je bilo normalno. Kad se dešavaju stvari to je okej, a kad prođe vreme, pa se desi 40 godina od Bajaginog početka, onda to dobije neke nove dimenzije. Zasluženo i s razlogom, naravno. Tako se i ta muzika nekako vratila, pa danas i ljudi u zrelim godinama mogu ponovo da se vrate u mladost.
