"San da budem princeza sada je java" Katarina Bogićević o ulozi Snežane u istoimenoj Diznijevoj bajci i počecima u seriji "Folk"
Jedan od najpoznatijih crtanih filmova Dizni studija, uz koji su mnoge generacije odrasle, bez sumnje je "Snežana i sedam patuljaka". Ova čuvena bajka nastala je iz pera braće Grim pre više od 200 godina, a u domaće bioskope je 20. marta stigla njena nova animirana verzija. Glas glavnoj junakinji Snežani u srpskoj sinhronizaciji pozajmila je pevačica i glumica Katarina Bogićević.
Muzikom je počela da se bavi sa samo tri godine, a sa 12 se takmičila u emisiji "Ja imam talenat", gde je osvojila četvrto mesto. Ubrzo nakon toga dobila je glavnu ulogu u seriji "Folk". Glumačku karijeru nastavila je prošle godine rolama u filmu "Pohota" i seriji "Crna svadba", čije se premijere iščekuju u 2025. godini.
Kako ste dobili ulogu u "Snežani"?
- Oduvek mi je bio san da budem Diznijeva princeza. Bila sam srećna i zbog činjenice da sam dobila poziv za kasting. Prošla sam u uži krug, gde su birali između Breskvice i mene, ali i još tri glumice koje su već radile nekoliko sinhronizacija za Dizni. Mislila sam da nema šanse da dobijem tu ulogu. Međutim, sanjala sam i zamišljala sebe kako se poklanjam na sceni kad izgovaraju moje ime na premijeri. Nekoliko dana posle tog sna zvali su me da mi jave da sam dobila ulogu. Plakala sam od sreće.
Kako je bilo na premijeri filma u Beogradu
Da li vam je Snežana bio omiljeni lik iz bajki kao devojčici?
- Volela sam taj crtani film, ali me je i plašio. Ona je u originalu nemoćna, želi da pobegne od zle kraljice iz tog kraljevstva i da se uda. I nikad mi to nije bilo u redu. Roditelji su me učili da budem samostalna i da mi ne treba muškarac koji će mi ostvariti snove. Nisam mogla da se poistovetim s njom.
Kakva je nova priča?
- Potpuno drugačija. Dosta je feministički nastrojena i kroz ceo film želi da promeni to kraljevstvo i pomogne ljudima, a ne želi da beži s princom.
Imate li svoje omiljene Dizni heroine?
- Pokahontas, Mulan i Sarijel. One su borci kao i ja. Život, naravno, nije bajka, ali čovek mora da veruje u sebe.
Kako izgleda proces sinhronizacije? U studiju ste sami, bez partnera?
- Da, to je veoma čudno i zapravo izuzetno teško. Morate da pratite engleski jezik preko slušalica i preko njega govorite replike. Moj engleski je veoma dobar, pa mi je došlo nekoliko puta da ponovim originalnu repliku ili da krenem da pričam kao Crnogorka. Imam crnogorski akcenat, ali s obzirom na to da sam u glumi od svoje trinaeste godine i živim u Beogradu, nekako sam napravila taj balans da mogu da govorim i s beogradskim akcentom i na ekavici i da iz mene ne izlazi ijekavica toliko. Imala sam odlične mentore, Ogija Radivojevića i Srđana Čolića iz Mobi Dika.
Upoznali ste Bobija Marjanovića, koji igra jednog od patuljaka. Kakav je bio susret s njim?
- Bobi je car. On je div po visini, ali duša od čoveka. Pozajmio je glas patuljku. Bilo je veoma smešno kad je snimao svoje deonice, nikako nisu mogli da mu podese mikrofon. Odlično je izneo svoju ulogu. Nadam se da će nam se putevi ukrstiti u muzici jer je počeo da radi kao DJ.
Da li ste nekad pokušali da upišete glumu?
- Probala sam na FDU samo jedne godine. Međutim, nije mi se toliko dopao rad te profesorke, da je sada ne imenujem. Upisala sam američku školu TIAS, koju vodi Adam Davenport. Nije to klasična škola. Adam radi lično sa više od 40 glumaca u Beogradu, ali drži i časove širom Evrope preko Zuma. Glumci kod nas koriste neke tehnike poslednjih 40 godina. Ovo je mnogo naprednije i pripada današnjem vremenu. Adam je radio s mnogim holivudskim glumcima, kao što su Bred Pit, Džoni Dep i Meril Strip. Član sam i agencije Slavik, koju vodi Nikola Kojo. Oni brinu o mojoj karijeri.
Gde ćemo vas još gledati?
- Snimala sam i drugu sezonu serije "Crna svadba" i film "Pohota", gde mi je partner poznati glumac Džek Dimić.
Šta spaja glumu i muziku?
- Toliko su ta dva poziva različita, dve potpuno drugačije vrste ljubavi. Muzika dolazi direktno iz mene i ona je neka moja istina. Sve moje pesme su autobiografske i proizilaze iz mog ličnog iskustva i mog slova. Gluma je totalni izlazak iz zone komfora i nešto što mi daje druge mogućnosti i trenutke u kojima više mogu da upoznam sebe. Zahvaljujući glumi, shvatila sam koliko sam zapravo hrabra i koliko mogu da postignem u ovom poslu.
Kakve uspomene nosite sa snimanje serije "Folk"?
- Najlepše. Najgore mi je bilo što sam nekad morala da ustajem u tri ili četiri sata ujutro i teško mi je bilo da svoje obaveze uskladim sa školom. Dan snimanja je nekad trajao i više od 12 sati.
Ko su vam glumački uzori?
- To su uvek bile Nataša Tapušković i Nataša Ninković, naša Monika Beluči. Toliko lepa žena, dobra glumica, sjajna u komediji, ali ima i tu tugu i snagu. Nekako je posebna. Obožavam i Jasnu Đuričić. Od glumaca volim Borisa Isakovića i Nikolu Koja, a od umetnika novije ove generacije Timotija Šalamea.
Odbili su vas za mnoge uloge. Kako ste to doživeli kao tinejdžerka?
- Ne smatram neuspehom to što je u mojoj glumi sve moglo drugačije. Možeš da budeš najbolji na kastingu, a da se tvoja obrva ili veliki nos ne dopadne kasting direktoru. Oni moraju da nađu pravog glumca za svoj film ili seriju. Imala sam mnogo više muzičkih neuspeha, baš iz razloga što nisam bila dovoljno dobra u tom trenutku. Nisam dovoljno vežbala jer sam smatrala da je dovoljno što sam talentovana. Doživela sam slavu preko noći kao dete i to je bilo loše. Samo je trebalo više da vežbam, a ne da i dalje pevam kao da mi je 16 godina, a već imam 23.
Imate li neki san?
- Maštala sam dugo da pevam u mjuziklu i kabareu. Konačno će mi se i to ostvariti. Zapevaću numeru iz "Čikaga", "Mulen ruža" i drugih mjuzikala. Počele su nam probe, a više o tome kad dođe vreme za prva izvođenja pred publikom.
