"Upoznavanje s Novakom Đokovićem u Beogradu za mene bi bilo kao ostvarenje sna" Nadim Naman za Kurir u susret domaćoj premijeri "Fantoma iz opere"
Glumac i kantautor Nadim Naman uvešće domaću publiku u mračni svet intriga pariskih odaja oživljavajući naslovnog junaka u kultnom komadu "Fantom iz opere". Već od 22. do 29. aprila ljubitelji umetnosti imaće priliku da u Sava centru tokom devet izvođenja prate ovaj epski spektakl Endrua Lojda Vebera, koji je do sada osvojio više od 70 prestižnih nagrada i oduzeo dah publici širom sveta. U ekskluzivnom razgovoru koji je glumac vodio sa ekipom Kurira nakon ovacija u Pragu, Nadim je naveo kako se pripremao da uđe u um jednog od najkompleksnijih likova svetske drame, osvrnuo se na društveni kontekst komada i otkrio nam čije prisustvo priželjkuje na nastupu u Sava centru.
Fantom je istovremeno antagonist i tragična figura. Kako ste se psihološki pripremali da uđete u njegovu ličnost?
- Najuzbudljivija stvar u vezi sa mnom i Fantomom jeste to što smo potpuno različiti. Jedino što nam je zajedničko jeste ljubav prema komponovanju muzike (smeh). Međutim, kada je reč o tome kako se Fantom ponaša kao ljudsko biće, posebno u interakciji s drugima, on je veoma oštećena i opasna osoba. Mislim da je najzanimljivija stvar kod njega to što tu postoje dve psihologije, dve ličnosti. Imate Fantoma iz opere koji nosi masku. On je pun samopouzdanja i deluje kul. Fatalan muškarac. Misteriozan je i svi ga vole. On je gotovo magičan. Ali kada se maska skine, on je izgubljen, ranjiv i uplašen. Poput deteta. Nikada nije naučio kako da se poveže s ljudima. Nikada nije imao ljubav porodice. Nije imao prijatelje. Godinama je živeo u cirkuskom kavezu. Ta dva aspekta njegove ličnosti potpuno su različita.
Kroz komad vaš junak proživljava ekstremne emocije, kao što su bes, ljubav i usamljenost. Koja emociju vam je bilo najteže dočarati na sceni?
- Najteže je bilo dočarati usamljenost koju oseća. Svi mi u životu imamo trenutke velikog besa. Imali smo trenutke kad smo bili zaljubljeni ili voleli nekoga ko nas nije voleo. Znamo kakav je to osećaj. To su iskustva kroz koja prolazimo odrastajući. Ali većina nas ima podršku. Imamo prijatelje, porodicu, posao, ljude oko sebe koji nam pomažu kada nam je teško. Ovaj čovek je potpuno sam. I mislim da je najteže zamisliti kako je to biti potpuno sam u svetu, bez ikakvog razumevanja ili podrške od bilo koga. Zato je njegov odnos s Kristin tako snažan - to je prvi put u njegovom životu da ga je neko video bez maske i nije pobegao. Prihvatila ga je.
U mnogim verzijama "Fantoma iz opere" Erik je prikazan kao genije, ali i kao izopšten lik.
Smatrate li da je na neki način društvo odgovorno za stvaranje monstruma u njemu?
- Apsolutno. Ne mogu ni da zamislim kako bi bilo biti dete koje su roditelji odbacili samo zbog izgleda, i jedini život koji možeš da pronađeš jeste da te ismevaju u cirkusu kao nakazu. Ako nekoga tretiraš kao životinju, on će se tako i ponašati. Godinama je bio u kavezu, smejali su mu se, verovatno ga nisu ni hranili kako treba, nije imao toplinu ni utehu. I sve to bez ikoga s kim može da razgovara. To psihološki uništava osobu. Društvo mora da prihvati odgovornost. I mislim da zato, kad publika gleda Fantoma, oprašta mu neke loše stvari koje radi. Ponekad je zaista loš tip, ali svi se sećaju kako je njegov život izgledao na početku. I mislim da zato imaju određeni stepen razumevanja i saosećanja za ono kroz šta je prošao.
Mnogi vas poznaju kao Fantoma, ali ste i pevač i kantautor. Da li mislite da mjuzikl još uvek ima prostora za originalne muzičke ideje ili se previše oslanja na poznate naslove?
- Lično mislim da uvek postoji prostor za novu, originalnu muziku. Mjuzikl trenutno prolazi kroz neku fazu, sličnu onoj kroz koju prolazi i svetska kinematografija. Ljudi sada vole stvari koje su im već poznate. Kao kad idete u bioskop - sve je ili franšiza, kao što su "Osvetnici" i "Marvel", ili su nastavci, ili pak filmovi o stvarnim ličnostima. Stvari koje su zasnovane na stvarnom životu dobijaju veliku pažnju publike. I mislim da se i u pozorištu dešava isto. Tako da imamo mnogo mjuzikala koji govore o bendovima ili koriste pop pesme. Ali siguran sam da će uvek biti prostora za ovaj vid umetnosti jer je to nešto što traje toliko godina. Mnogi ljudi su ga gledali kad su bili deca, a sad dovode svoju decu.
Da li biste nekog posebno želeli da vidite na svom nastupu, na primer u Beogradu?
- Novaka Đokovića (smeh). To bi bilo ostvarenje sna. Veliki sam ljubitelj tenisa. Odrastao sam gledajući tenis sa ocem i igrajući ga. Đoković je najpoznatiji Srbin kog znamo u Engleskoj. On je velika zvezda. Bilo bi posebno iskustvo upoznati ga. Ako želi da dođe s porodicom da gleda "Fantoma", to bi stvarno bila velika čast za celu ekipu.
Dve osobe u jednom telu
Čini se da vas ovaj lik posebno inspiriše. Da li je razlog tome njegova kompleksnost?
- U mjuziklu morate brzo da prelazite iz jedne scene u drugu. U jednom trenutku on nosi masku, a onda odjednom je više nema kao zaštitu i sve se menja. Način na koji se kreće, govori, peva - sve postaje drugačije. Kao da su to dve osobe u jednom telu. I to je, mislim, najveći izazov, ali istovremeno i nešto što je glumački veoma zanimljivo. Uživam u istraživanju tih promena, u promišljanju kako se on kreće i kako balansira između ta dva lika.
