"Ovo je bio moj beg od haosa u životu" Fren Drešer ekskluzivno o čuvenoj dadilji koja ju je proslavila i savetima za lepotu

Više od tri decenije nakon premijere serije "Dadilja", čije se četiri epizode u nizu emituju radnim danima na kanalu Star Life od 19 časova, legendarna Fren Drešer i dalje zrači istom energijom, humorom i samopouzdanjem koje je unela u lik Fren Fajn.

Šta vas je najviše povezalo sa ulogom Fren Fajn?

- Sve! Ja sam osmislila seriju, radila na svakoj epizodi i, naravno, igrala glavnu ulogu. Fren je bila produžetak mene same, ali neke moje verzije iz srednjoškolskih dana. Primenila sam pravilo "piši o onome što znaš", pa sam iskoristila sve te živopisne ličnosti iz mog života, moju porodicu, prijatelje, pa i samu sebe. Tako je i nastao taj svet u kom je Fren Fajn potpuno autentičan lik.

Insistirali ste da lik bude jevrejskog porekla. Zašto vam je to bilo važno?

- Produkcija je isprva bila nesigurna da li je to pravi put, ali sam znala da ako želim da bude prirodno i istinito, onda Fren mora da bude Jevrejka, jer sam o fenomenu odrastanja u takvom okruženju znala sve. Na taj način sam mogla da budem bogata u detaljima, u izrazu, u smislu za humor. Nisam morala da se pretvaram da sam neko drugi, a u ovako brzom televizijskom formatu to je ogroman plus. Ta specifičnost je ono po čemu gledaoci i danas pamte Fren.

Šta ste najviše voleli kod ove uloge?

- Mnogo sam volela to što je Fren uvek bila vesela, zabavna, pomalo dramatična, ali rasterećena od onih pravih problema. U trenucima kad mi je privatni život bio haotičan, bilo je terapeutski pobeći u njen svet. Ona je bila srećna, optimistična, s mnogo ljubavi prema životu, i to je bilo oslobađajuće. A iskreno, bilo je zabavno igrati lik za koji su drugi pisali urnebesne replike.

Moda u seriji je postala kultna tema. Da li ste zadržali neke odevne komade?

- Naravno! Kostimi su bili fantastični. Brenda Kuper, naša kostimografkinja, stvorila je stil koji je bio jednako zvezda serije kao i sama Fren. Haljine, sakoi, štikle... Danas mi od svega toga odgovaraju samo cipele, sako i možda poneka bluza (smeh). Već tada sam govorila da je garderoba podjednako važna kao i scenario, a publika je to prepoznala. Evo, decenijama kasnije i dalje se priča o tim kombinacijama. I da, nikad nisam birala garderobu zbog udobnosti. Jer kad jednom počneš s tim, začas završiš u marketu u ortopedskim cipelama.

Koji su vaši omiljeni saveti za lepotu?

- Što duža kosa, to kukovi izgledaju uže! Spavajte na leđima da izbegnete bore. Ozbiljna sam, 90 odsto bora dolazi od spavanja licem u jastuk. I kad god ste u bioskopu, gledajte da zatežete zadnjicu dok gledate film. Izometrijske vežbe su čudo. I, molim vas, pređite na organsku ishranu i kozmetiku. To nije trend, to je zdrav razum.

Ko iz glumačke ekipe je najviše ličio na svoj lik?

- Deca su svakako imala elemente svojih likova, a Rene Tejlor, koja je igrala moju TV mamu Silviju, bila je bukvalno ona! I naravno, deo mene bio je u Fren. Uvek kažem: "Cela Fren Fajn je deo mene, ali ja nisam cela u Fren Fajn."

Serija je bila veoma popularna kod LGBT publike. Šta je razlog tome?

- Verujem da je to bio spoj humora, glamura i nečega što bismo mogli nazvati "drajvom". Imali smo mnogo gej pisaca, koji su u seriju doneli autentičan gej humor, i to se osetilo. Veoma brzo su po barovima počele da se prave večeri uz "Dadilju", ljudi su se za Parade ponosa oblačili kao Fren... To je bilo pre nego što je inkluzivnost bila "u modi". I bila sam veoma ponosna što smo, neplanirano, postali simbol jedne zajednice koja je u nama videla sebe.

Da li ste ostali u kontaktu s glumačkom ekipom?

- Jesam. S Čarlsom Šonezijem sam i danas bliska. Snimali smo zajedno "Porodični obračun", smejali se do suza. I Rene, naravno. Povremeno se svi čujemo i vidimo. To je jedna od onih retkih ekipa koje su ostale povezane i van seta.

Pas Čester takođe je bio velika zvezda serije.

- Bio je neodoljiv! Obraćao je pažnju na sve što se dešava na setu, voleo je mentol konac za zube (da, prali smo mu zube!), i bio je uvek iskreno uzbuđen kad bi me video. Tako da smo pisali scene u skladu s njegovom ličnošću, jer je bio pravi mali glumac.

Zanimljivo je da ste angažovali zamenika direktora vaše srednje škole da bude uz decu na snimanju. Šta vas je navelo na to?

- Htela sam da deca koja su glumila u seriji odrastu normalno. Zvala sam bivšeg zamenika direktora iz moje škole jer sam znala koliko je bio divan s decom. Bio im je vodič, mentor, pomagao im da nauče tekstove, igrao bejzbol s njima. Verujem da su zato svi i ostali tako sjajni ljudi.

Koji je vaš životni moto?

- Carpe diem. Iskoristi dan. Serija ne bi postojala da nisam prišla predsedniku CBS u avionu i rekla mu da imam ideju za novu seriju. Nisam tada imala ni scenario, samo osećaj. Znala sam da ako to ne uradim, zauvek ću žaliti. Nekad vrata moramo sami da otvorimo i kroz njih prođemo sa stavom. Tako je nastala "Dadilja".

I za kraj?

- Hvala svima koji su voleli seriju. Vi ste razlog što "Dadilja" i dalje živi.

(Kurir.rs / TV Ekran / Nikola Dražović)