U "Beogradskom gubitniku" nema bogatog čoveka, ni šarene laži da će sve biti dobro: Održana promocija zbirke priča Branislava Bjelice

Knjižara Delfi SKC u četvrtak veče je bila stecište onih koji su došli po odgovor na pitanje ko su beogradski gubitnici, junaci zbirke priča "Beogradski gubitnik" novinara i pisca Branislava Bjelice. Bila je ovo promocija hronike jednog vremena u kojoj autor piše o svojoj svakodnevici, o nepoznatim, a zanimljivim ljudima, onima koji nikad neće dobiti spomenik ili ulicu.

- Svi me pitate ko su gubitnici. Uzeću primer dva miliona ljudi koji žive u Beogradu, a tu mislim na one koji se nikad ne pojavljuju u medijima. Od svih njih, samo jedan čovek nije gubitnik. Moja ćerka ima običaj da se naglas zapita kad će tata prestati da razgovara s nepoznatim ljudima na ulici kao da ih poznaje sto godina. Moji junaci postoje u stvarnosti, samo mi je trebalo vremena da sednem i posložim priče o njima u glavi. Nije mi bilo teško, jer to su ljudi koje srećemo svakog dana: vozač autobusa, radnica u pekari ili policajac na ulici - istakao je Bjelica, koji iza sebe ima romane "Dečak na stepenicama" i "Beogradsko čistilište".

Važni detalji

Na promociji je govorilo i troje Banetovih kolega po pisanoj reči: Simonida Milojković, Aca Seltik i Momčilo Petrović, koji je na početku ocenio:

- Knjiga govori o gubitnicima, a mi smo se okupili ovde da bismo vam približili delo koje je dobitna kombinacija. Reč je o kombinaciji Banetove duše, koja je čista i neiskvarena, njegove veštine pisanja i moći da primeti detalje. U svom stilu pisanja podudara se sa Džonom Fanteom. I jedan i drugi inspiraciju nalaze u sopstvenom životu. U "Beogradskom gubitniku" nema bogatog čoveka, kao što ga nema ni u Fanteovim delima. Jedina razlika između njih je što Banetov humor oporiji i u njegovim redovima nema nade, on vas lišava šarene laži da će sve biti dobro na kraju - istakao je Petrović.

Muzičar Aca Seltik je objasnio da pojam gubitnik ne treba uzimati zdravo za gotovo, podelivši savet svog oca.

- Vrlo je diskutabilno ko je gubitnik. Ćale mi je jednom prilikom rekao: "Sine, ako ti nekad bude trebalo mesto u garaži, nemoj da ideš kod direktora. Idi kod čuvara, on će ti sigurno pomoći." Da li je u ovoj priči čuvar gubitnik ili dobitnik? - zapitao se Seltik, a na to se nadovezala spisateljica Simonida Milojković:

- Uopšte ih ne doživljavam kao gubitnike, oni su organski ljudi, neprskani. U ovom novom poretku su gubitnici jer nam se serviraju pogrešne vrednosti. To su ljudi koji žive normalnim životom, a ono što je izuzetno kod njih je način na koji Bane priča o njima. To je njegov dar, da najobičniju priču ispriča maestralno.

Iz mog ugla

Iako je autor odlučio da knjigu ispriča u trećem licu, njegov duh je prisutan na svakoj stranici, naročito kultura panka.

- Jednom smo Bane i ja stajali na semaforu i čekali da pređemo ulicu kad je na crveno projurio vozač u besnom autu. U deliću sekunde Bane je promenio izraz lica, govor i stav. Samo je uzviknuo: "Ja ovde više ne mogu da živim!" To je taj pank koji živi. Rokenrol. To su vrednosti koje propagira. Nepristajanje na nešto što ti ne odgovara, bez obzira na to što je bahatost nova normalnost - naveo je Seltik, a kratko ga je prekinuo Bjelica.

- Ponosan sam na ljude koji su ovde jer ne prolaze na crveno, ne pljuju po ulici i čitaju knjige (smeh). Jedva čekam da odem iz ovog grada, jer će biti sve gore i gore - dobacio je Bane, a Seltik je zaključio:

- Iskreno se nadam da nije u pravu. Fascinantna je činjenica da smo došli u situaciju da grad koji obožavamo ujedno možemo i toliko da mrzimo. Šta nam onda ostaje na kraju?

 VIDEO: Bane Bjelica u emisiji "Realna priča"