Kod njega su Vukašin i Neca tražili Simu: Malo ko zna da je glumac iz "Srećnih ljudi" otac Vuka Kostića "Izgubio sam ga kad mi je bila 21 godina"

Vuk Kostić je naš poznati glumac koji iza sebe ima zavidnu karijeru, ali malo njih zna da potiče iz glumačke porodice i da je ljubav prema sedmoj umetnosti nasledio od oca.

Kostić je bio glumac Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a igrao je u velikom broju domaćih filmova i serija. Karijeru na filmskom platnu počeo je 1957. ulogom tabadžije u ostvarenju "Subotom uveče", a poslednju rolu odigrao je kao Milutin Nedić u seriji "Đeneral Milan Nedić" (1999).

Pljaku pamtimo i kao Pavla iz "Povratka otpisanih", zatim po filmu "Ljubičice", a bio je, između ostalog, i šef obezbeđenja u "Sivom domu". U novije vreme imao je i epizodne role u serijama "Srećni ljudi" i Gore dole".  U "Srećnim ljudima" je tumačio upravnika veterinara kafilerije u koju dolaze Vukašin Golubović i Neca, kako bi pronašli Simu. Kada je Mihajlo preminuo od leukemije, Vuk je imao 22 godine.

Pogledajte u galeriji scene Mihajla Kostića Pljake u "Srećnim ljudima"

Što se privatnog života tiče, skrasio se sa Gordanom, profesorkom na Institutu za strane jezike. Dobili su dva sina - Vuka, koji je krenuo očevim stopama i danas je jedan od najpopularnijih glumaca mlađe generacije, i Nestora, koji je profesionalni ronilac.

Mihajlo Kostić Pljaka preminuo je 2001. godine od leukemije, u 67. godini. Iste godine Vuk Kostić je imao svoju prvu veliku premijeru filma "Apsolutnih sto". Nažalost, njegov otac nije doživeo da sa sinom prošeta crvenim tepihom.

- Mene je ćale dobio u svojoj 46, a mog brata u 45. godini. Nažalost, izgubio sam ga kada sam imao dvadeset i jednu, ali zaista sam imao savršenog oca. Nekom ćale živi 100 godina, ali ne budu u dobrim odnosima. Sve što je znao u životu, Pljaka je preneo na mene, od glume, jedrenja, lova... Bilo mi je uzbudljivo da gledam šta on radi i gurao sam se da doživim delić onoga čime se bavio. Tako ću i ja pokušati da ličnim primerom inspirišem svoje potomke - rekao je Vuk Kostić u jednom intervjuu za Story.

Otac je zaslužan za njegovu ljubav prema glumi i sportu

- Brat i ja smo pored Pljake zavoleli sport i lov. Niko nije mogao da me smiri, pa me je otac odveo kod Mike Aleksića u školu glume kako bi se negde svrteo na jednom mestu i čuo nešto pametno. Zainteresovalo me sve to, gluma, knjige... Dosta vremena sam provodio među očevim prijateljima glumcima, naročito sa Draganom Nikolićem, ali svi su mislili da ću postati neki sportista - rekao je Vuk jednom prilikom.

- Moj otac je u kratkom roku doživeo niz tragedija koje su ga obeležile i zbog kojih je kasnije nas držao na okupu. Imao je samo sedam godina kad mu je majka preminula pred sam početak rata 1940, od tuberkuloze. Babu su mu streljali Nemci u dvorištu jer je pokušavala da spreči odlazak sina Nestora, mog dede, u logor Mauthauzen, gde je ipak odveden. A rođena sestra poginula mu je nekoliko godina posle rata. Sve je to uzrokovalo da nas je čuvao i učio nas šta znači porodica. Bio mi je uzor u svemu, od posla do hobija. Bio je najjači i najbrži, najdublje je ronio... Jeste da sam ga izgubio kad mi je bila 21 godina, ali stigao je da mi prenese sve što je znao. Ipak, nije stigao da pogleda moj prvi profesionalni film "Apsolutnih sto" - pričao je Vuk za Kurir.

Koliko je bio značajan njegov dopironos umetnosti dokaz su dve ulice u Beogradu: Pljakina ulica (Zemun) i Ulica Mihajla Pljake Kostića (Zvezdara).

Bonus video: Vuk Kostić i Nebojša Neša Grbić