"Ovo je bila prilika koja nije smela da se propusti" Nikola Topalović o velikom preokretu u životu i izazovima u novinarstvu

Kada je krenuo na studije politikologije, voditelj dnevnika na Kurir televiziji Nikola Topalović sebe je u budućnosti video kao političara. Ipak, sudbina je imala drugačije planove. Nakon što se jedno vreme bavio marketingom i prodajom, neočekivano je usledio totalni obrt u njegovom profesionalnom životu. Odlučio je da oproba sreću i ode na audiciju za voditelja Kurir televizije. Danas, nešto više od dve godine kasnije, već je jedno od njenih zaštitnih lica.

Da li vam je ovo radno mesto ispunilo sva očekivanja?

- Nisam imao velika očekivanja, nemam ih ni danas, jednostavno, uživam u ovome što radim. Trudim se da svakog dana naučim nešto novo i to primenim u poslu. U početku sam se susreo sa nečim potpuno nepoznatim, pa je prihvatanje nove radne obaveze bio svojevrstni izazov. Ali, kako se neke prilike pružaju samo jednom u životu, znao sam da ovu ne smem da odbijem.

Koliki je izazov danas raditi u informativnom programu?

- Uvek je to bio veliki izazov, makar tako kažu iskusnije kolege.

A biti novinar u eri kad su informacije dostupne na svakom koraku?

- Jesu dostupne, ali mora postojati svojevrsna filtracija i sortiranje tih podataka, jer nije svaka vest ili činjenica koju pronađemo na internetu nužno tačna i proverena, a i retko ko od gledalaca ima vremena za njihovu proveru. Posao novinara i jeste pronalazak i provera vesti.

Odlazite li svaki dan nasmejani na posao?

- Naravno da ne. Bilo bi nerealno da bure privatnog života ne ostavljaju tragove na meni. A i u poslednje vreme bilo je dosta događaja u društvu koji nisu mamili osmeh na lice. Trudim se da zadržim smirenost u takvim momentima i nijednom izgovorenom rečju ne povredim bilo čije osećanje.

Jeste li s nekim od kolega postali i prijatelj tokom ove dve godine?

- Veoma je važno da se energije ljudi u radnom okruženju poklapaju. Uzajamno poštovanje i dobra komunikacija su bitni. Izdvojili su se neki ljudi sa kojima se i privatno viđam i družim, što je dobar pokazatelj pozitivne atmosfere koju delimo na radnom mestu.

U TV studio ste stigli iz marketinga i prodaje. Da li biste se ponovo vratili bivšem poslu?

- Ukoliko me život ne natera na to, a najradije ne bih. Ne iz razloga što imam nešto protiv tog zanimanja, već zato što sam svoju svrhu i zadovoljstvo pronašao u ovom poslu.

Na koji način radite na sebi?

- Studirao sam politikologiju i nikada nisam očekivao da ću biti novinar. Ali konstantno učim i usvajam nove veštine i znanja. Trudim se da čak i iz oblasti koje mi nisu toliko zanimljive uvek imam neku džoker informaciju i pratim aktuelna dešavanja, a s obzirom na to da me je još iz detinjstva privlačila istorija, pravim paralelu sadašnjosti sa onim što učimo o prošlosti. Pokušavam da ispratim i voditelje sa svetske scene i pronađem inspiraciju za svoj rad. Uključen sam i u samu izradu dnevnika i smatram da ne treba da budemo samo "čitači" vesti, već da dobro poznajemo teme kojima se bavimo, jer se nikad ne zna šta može poći po zlu u studiju. Takođe, poznavanje jezika, leksike, stilistike i pravilnog akcentovanja nešto je na čemu se radi svakodnevno.

Da li je rad pred kamerom zarazan?

- Jedno od prvih "uputstava za rad" koje sam dobio jeste da, kada jednom staneš pred kameru i to uđe u krv, više se ne izlazi iz tog posla. Biti pred kamerom svakodnevno donosi svojevrstan rolerkoster emocija pomešanih sa adrenalinom, koji se probudi sa zvukom najavne špice emisije.

Gledaoci najčešće misle da je TV voditelj, pošto je ozbiljan pred kamerama, takav i privatno. Želite li da razuverite čitaoce?

- Ozbiljni smo samo pred kamerama, nekada i preterano, i zato se trudimo da nakon emisije ostatak dana oplemenimo dobrom atmosferom. Bilo bi zaista preterano da tako ozbiljan idem kući.

Da li je sviranje gitare nešto što vas najviše opušta mimo posla?

- Gitara je hobi koji je manje-više samo za moju dušu. Nakon užurbanog dana ona je moj kratak beg od realnosti.

Koliko vam je prepoznatljivost koju ste stekli promenila svakodnevicu?

- Više su mi na život uticali rad u smenama i televizijsko radno vreme nego prepoznatljivost. Sve dnevne i vikend rutine kućnih nabavki, plaćanje računa, odlazak na pijacu i supermarket obavljam kao i do sada. Naš posao se ne razlikuje previše od ostalih zanimanja, jedino što prolazi kontrolu javnosti.

Gleda li se Kurir televizija u Pljevljima, gde ste odrastali? Šta vam kažu drugari iz rane mladosti?

- Često od poznanika čujem komentare da gledaju i dnevnik i druge emisije. Nemam priliku često da se viđam sa ljudima sa kojima sam išao u školu i družio se u detinjstvu. Putevi su nam se razišli kada smo upisivali fakultete, ja sam jedini koji je iz odeljenja došao u Beograd, većina je ostala u Crnoj Gori. Posle je vreme učinilo svoje. Ali, kada se sretnemo, rado se prisetimo prošlih dana i uvek je lepo.

Volite li paznike i radujete li im se? Uspevaju li novinari sa specifičnim radnim vremenom uvek da praznuju?

- Imam dobru komunikaciju sa kolegama i uvek uspemo da nađemo rešenje. Vaskrs sam ovoga puta proveo odmarajući se sa porodicom, ali sam za Prvi maj radio. Volim praznike, posebno jer ne živim sa svojima, pa nam je to jedan od povoda da se okupimo.

Kad smo kod datuma, intervju izlazi baš na Dan pobede. Verujete li u slučajnosti?

- Ne, više verujem da je sve predodređeno samo da efekat iznenađenja na nas ostavlja utisak slučajnosti. Ali eto, 9. maj je i rođendan mojih roditelja, danas izlazi jubilarni broj TV Ekrana i znam da to nije kraj godišnjicama... Sve je lepo složeno, jer sigurno tako treba.

Plašite li se prolaznosti?

- Svakog odgovornog čoveka prolaznost donekle plaši. Možda je i to jedini strah koji nosi izvesnost njegovog ispunjenja i zato se ne treba opterećivati, tako da - plašim se, ali se ne opterećujem. Upravo nas prolaznost i čini angažovanima da se unapredimo i da cenimo svaki trenutak koji nam se pruži. Uvek ponavljam da su stari Grci verovali da su bogovi bili ljubomorni na ljude zbog njihove prolaznosti.

Smatrate li sebe srećnim čovekom?

- Vodim se krilaticom Paula Koelja da se "moramo navići na malo tuge u životu, jer nećemo znati šta je prava sreća ako je nemamo sa čime uporediti". Trudim se da me sitnice čine srećnim i da svoje mirno i srećno okruženje kreiram sam i sa biranim ljudima. Uvek postoji nešto što će nas pokolebati na tom putu, ali život je takav da nas tera da i povrh svega idemo dalje.