I Aleksandra Prijović na Sterijinom pozorju: Hit pevačice završio u predstavi "Jezik kopačke", a evo kako je reagovala novosadska publika

Zagrebačko kazalište mladih nije došlo na Sterijino pozorje sa sjajnim "Hinkemanom" Igora Vuka Torbice, ali selektorka Ana Tasić je makar malo ispravila tu nepravdu jer je u Novi Sad dovela sjajnu predstavu "Jezik kopačke" reditelja Boruta Šeparovića. Bernard Tomić je predvodio sjajni ansambl, koji je na scenu doneo priču bivšeg fudbalskog reprezentativca Ivana Ergića i darovitog pisca Filipa Grujića.

- Odlučio sam da ispričam priču iz neposrednog, dakle svog iskustva i meni poznatih iskustava drugih kolega. Što se tiče samih likova, karakterizacije i smeštanja u okruženje, hteli smo da se bavimo onim što je tipično, s tim da izbegnemo ono stereotipno. Naravno da uvek postoje odstupanja od pravila, ali morali smo, recimo, progovoriti o klasnom poreklu i porodičnom bekgraundu, koji su reprezentativni za fudbal. To je mogla biti bilo koja porodica, iz favele Južne Amerike, nekog afričkog sela ili predgrađa nekog evropskog grada. Iskreno, najviše nam je stalo da ogoljeno, autentično i realno prikažemo kako izgleda taj svet u svojoj pozadini. Mislim da je najvažnije bilo prikazati same odnose unutar porodice i neposrednog fudbalskog okruženja i miljea. I to sve bez namere da se podučava ili šalju neke velike poruke, i van kalkulacija da li će izazvati saosećanje ili možda nešto suprotno tome - kaže Ergić.

Kad režiju potpisuje Borut Šeparović, velika su očekivanja i publike i kritike.

- Na prvi pogled povezanost fudbala, kapitalizma i depresije može izgledati neobično, ali zapravo je vrlo stvarna i duboka. Tekst predstave istražuje neverovatan pritisak koji se stavlja na fudbalere, a koji je često skriven od očiju javnosti. Većina ljudi percipira fudbalere kao bogate i privilegovane, ali ta percepcija zanemaruje mnoge aspekte njihovog života. Iako su visoko plaćeni, fudbaleri se suočavaju s neverovatno kratkom karijerom - od prosečno svega osam godina. Tokom tog razdoblja izloženi su ogromnom pritisku da budu efikasni i da postignu uspeh, a uz to dolazi i visok rizik od povreda. Prema statistikama, profesionalni fudbaleri u ligama petice pretrpe u proseku 1,3 do dve ozlede godišnje, što dodatno povećava nesigurnost njihove karijere - navodi reditelj.

- Uz fizičke povrede, prisutan je i ogroman psihološki stres, koji može dovesti do problema s mentalnim zdravljem poput anksioznosti i depresije. Društvo često zanemaruje te skrivene troškove fudbala, usredsređuje se na glamur i zaradu. Ova predstava pokušava da otvori dijalog o tom nevidljivom svetu fudbala, koji je usko povezan s kapitalističkom logikom efikasnosti i profita, te s ličnim i psihološkim posledicama koje takav sistem ostavlja na pojedince. Tekst "Jezik kopačke" bio je posebno zanimljiv iz nekoliko razloga. Prvo, Ivan Ergić, osim što je moj dugogodišnji prijatelj, ima jedinstven uvid u fudbalski svet, što tekst čini izuzetno autentičnim. Njegova iskustva bivšeg profesionalnog fudbalera dodaju sloj dubine i realnosti priči. Drugo, tema koju tekst obrađuje - uticaj fudbala na mentalno zdravlje i identitet igrača - retko se istražuje u pozorištu. Filip Grujić i Ivan Ergić su uspeli da stvore narativ koji je relevantan i provokativan, savršeni spoj s mojim težnjama u pozorištu da pokrećem dijalog o važnim, a često zanemarenim društvenim pitanjima - ističe Šeparović.