Odrasla sam u pozorištu i već sa 3 godine znala da želim da postanem glumica: Vesna Paštrović o Somboru, susretu s Brankom Kockicom i poslu kaskadera
Glumica Vesna Paštrović čeka još svoju veliku filmsku ulogu. Međutim, danas suvereno vlada pozorišnim scenama. Prošle nedelje gledali smo je kao novu vešticu Vraču u mjuziklu "Ivica i Marica", a uskoro je čekaju i novi izazovi, o čemu govori za TV Ekran.
Iza vas je premijera mjuzikla "Ivica i Marica" u Odeonu. Da li vas je iznenadio poziv da igrate u komadu Branka Kockice?
- Obožavam Pozorištance "Puž" i ispratila sam sve premijere koje je radio Branko. Gledala sam tu predstavu. Pre mene, ulogu Vrače su igrale Svetlana Bojković i Vanja Milačić. Vanja je moja prijateljica i jedna izuzetna glumica, a Cecu izuzetno cenim i naći se u takvom društvu zaista je velika privilegija, čast i radost. Sada je sve drugačije jer je ovo mjuzikl. Od svih Brankovih predstava, ova mi je nekako bila najduhovitija i uloga Vrače je toliko divno napisana. Nisam ni sanjala da ću je igrati. Svakoj koleginici bih poželela jednu takvu ulogu u karijeri.
Je li lakše igrati negativce?
- Uvek se trudim da nađem nešto dobro u svom liku da bih mogla da ga prihvatim, zavolim i razumem. Znate, ukoliko ne razumete ono što igrate, onda imate izvestan otklon. Vraća je ozbiljan dramski lik. Ljubav i nju menja. Njena ambicija prosto je tera da bude zla. Inače, ona sama po sebi možda i ne bi bila loša da ne voli toliko novac.
Ponovo ste došli u Beograd iz Sombora, gde ste uspešno vodili Kulturni centar "Laza Kostić". Da li je to bila teška odluka?
- Veoma teška. Imala sam prilike da menjam stvari i da doprinosim kulturi iz nekog drugačijeg ugla, jer kao direktor možete da donosite neke odluke više nego kao glumac. U našem poslu vas uvek drugi biraju. Drago mi je što je iza mene ostao jedan bioskop i pozorište za decu i mlade. I vidim da i nakon mog odlaska Kulturni centar "Laza Kostić" radi punom parom. Nedostaje mi Veliki bački kanal i ono što je moje sledeće ulaganje jeste jedna kuća na njemu, gde ćemo jednom, nadam se, da pravimo i neke manje predstave. Ima tamo jedan brodić i moja ideja je bila da tamo zaživi pozorišna scena. Sada radim u Odeonu i tu sam zamenik direktora i bavim se repertoarom. Hvala Željku Mitroviću što mi je pružio tu priliku.
Godinama je trpela i vaša karijera na filmu i televiziji?
- Posao direktora, ako želite da ga radite na pravi način, nije nešto što možete raditi dva ili tri sata. Na jesen ću snimati jedan božanstven film.
Gledaćemo vas u filmu "Mačji krik", koji se očekuje na Festu...
- Volela bih da bude prikazan i u Somboru. Film je vredan pažnje i nadam se da ću ponovo da sarađujem s tom genijalnom mladom rediteljkom Sanjom Živković i Jasminom Geljom. Ne mogu da vam opišem koja je to tanana emocija i šta smo mi podelili u jednom kadru. Vrlo sam osetljiva prema deci. Morala sam za tu ulogu da ubijem sebe. Čast je igrati u poslednjem filmu po scenariju Gorana Paskaljevića.
Kako ste se vi zaljubili u glumu?
- Davno je to bilo. Odrasla sam na daskama Narodnog pozorišta u Somboru. Vrlo rano sam počela da igram u predstavama. Kad su me pitali kao trogodišnju devojčicu šta ću da budem kad porastem, dobro se sećam da sam odgovorila - glumica. Mislila sam da glumice rade u cirkusu i na trapezu. Opčinila me je i muzika. Nekako sam sve te snove i akrobatiku povezala radeći kao kaskader.
Na koju svoju ulogu ste tu najviše ponosni?
- Između ostalog, imala sam čast da glumim i da budem kaskader u rimejku filma "Siroti mali hrčki" Slobodana Šijana. Velika je škola raditi sa Šijanom.
Šta vam je bio najteži zadatak?
- Baš na snimanju tog filma snimali smo scenu u Skupštini. Moj zadatak je bio da s mesta predsedavajućeg skočim na kolegu i da mu se nogama okačim oko vrata. Postojala je velika opasnost i da padnem. Nakon te scene dobili smo veliki aplauz i pohvale od reditelja.
