Kockanje ipak može da se isplati? Popević o filmu "21" zasnovanom na knjizi "Rušenje kuće"
Srbija je jedna od država s najviše kladionica i kockarnica po glavi stanovnika. Možemo žmuriti pred ovim neslavnim rekordom i tvrditi da kockanje ovde ipak nije baš takav nacionalni sport, ali dovoljno je da malo oslušnemo ljude okolo i shvatimo da zaista mnogi imaju neke svoje dobitne kombinacije za kladionce. Dakle, prisutno je to. Nadu da tiket ipak neće "pasti" uvek podgrevaju priče o nekakvim ljudima koji su uboli pravu kombinaciju, dobili sigurnu dojavu ili naučili dobitni sistem za kockarnicu. Postoje li oni zaista?
Filma "21" setio sam se kad sam slučajno nabasao na Jutjub video čoveka koji radi kao konsultant za bezbednost u jednom od velikih kazino lanaca, s tvrdnjom da je prikazano u filmu sada neostvarljivo za stolovima za blekdžek (ova igra se kod nas zove i ajnc). Ako postoji neko ko ne zna, igra se sastoji u tome da se iz četiri ili više špilova od 52 karte izvuku najpre dve, a onda se traži još po jedna s ciljem da se dostigne zbir 21. Otuda naslov.
Ukoliko igrač prebaci 21, tropa je, ostaje bez novca. Protiv njega igra delilac karata, koji mora postići isto. Ova igra važi za jednu od retkih koja nije naštelovana tako da je kazino uvek na dobitku. Postoji metoda zvana brojanje karata - igrač, ukoliko zna koliko je špilova u igri, može da pamti karte koje su prošle i da tako sužava broj preostalih, lakše predviđajući koja će karta biti sledeća izvučena i umanjujući mogućnost da premaši 21 i bude tropa. Suprotno uvreženom mišljenju, brojanje karata nije zabranjeno, međutim, kockarnica može zamoliti igrača da to napusti ukoliko se proceni da ovaj primenjuje nekakav sistem i sarađuje sa ekipom.
"21" je zasnovan na knjizi "Rušenje kuće", priči o ekipi studenata prestižnog američkog fakulteta MIT koji su organizovano igrali blekdžek pod patronatom svog profesora, nekadašnjeg kockara. Mladi Ben nema novca za studiranje i, u strahu da neće dobiti stipendiju, svoju nadarenost za matematiku koristi za brojanje karata. Harizmatični profesor je Miki Roza, koga glumi Kevin Spejsi sa uobičajenim guštom u ovakvoj ulozi dvoličnjaka i mutivoda. Benu ide sjajno, ali prelako stečeni novac brzo dovodi do problema i ekipa počinje da se raspada. Pomislivši da može sam, Ben dolazi u sukob s Koulom, šefom obezbeđenja kockarnice, koji ima davnašnji problem s Mikijem. Koulu je posao ugrožen jer kockarnice tih ranih devedesetih sve više instaliraju kamere sa softverima za prepoznavanje lica ne bi li uhvatili prevarante i maskirane profesionalne kockare.
Iskreno, previše je klišea u ovom filmu da bi on mogao biti shvaćen ozbiljno. Autentičnost same knjige takođe je s vremenom došla pod veliki znak pitanja i dokazano je da je većina događaja izmišljena. Sistem opisan u filmu zaista postoji i funkcioniše, a tiče se toga kako se karte zaista broje. Kako bi bilo nemoguće za čoveka koji nema fotografsko pamćenje da popamti tačno koje su sve karte prošle iz špila, štos je u tome da se one razvrstavaju u tri grupe i postoji jednostavan proračun koji igraču kazuje da li su za stolom pred kraj ostale vrednije karte. S njima igrač može da barata u svoju korist. Članovi ekipe signaliziraju igraču za koji takav sto bi trebalo da sedne i tu bi ovaj, uz dozu znanja i sreće, trebalo da uzme novac. Kockarnice brane udruživanja i tu je ta igra mačke i miša.
Još kad se film pojavio, bilo je pitanje kakve će reakcije biti - da li će kockarnice sarađivati za snimanje, jer se otkriva jedan zaista funkcionalan sistem. Naravno, a ovo treba uvek imati na umu, kockarnice nisu imale ništa protiv, ispravno smatrajući da ovako nešto može samo da im privuče klijentelu u zabludi da sada znaju "dobitni sistem". I tu leži mudrost. Kockarnice su uvek na dobitku. Iz jedne perspektive, "21" je film o zanatima u izumiranju, starim bezbednjacima i kartarošima. Inače ne nudi ništa novo, još manje korisno.
