Tanja Bošković u suzama primila nagradu "Zlatni pečat": Glumici uručeno priznanje Jugoslovenske kinoteke "Na filmu sam uvek bila gost bežeći od pozorišta"

Glumici Tanji Bošković dodeljena je u Jugoslovenskoj kinoteci nagrada za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti "Zlatni pečat". U prepunoj sali "Makavejev" dočekana je gromoglasnim aplauzom, uz prisustvo svojih kolega, među kojima su bili Zlata Numanagić, Ljiljana Stjepanović, Ljiljana Dragutinović, Miki Krstović, Branka Petrić, Rade Marjanović i drugi.

- Ako niste skoro videli, sad imate priliku da vidite najsrećniju ženu. Nikad nisam očekivala da ću dobiti jednu nagradu, jer sve nagrade dobijem mnogo pre nego što su stvorene u materijalnom obliku. Moja nagrada su moji prijatelji. Ovo je moja klasa. Ovo su ljudi s kojima sam studirala. Bez njih mene nema! Veliku zahvalnost prema Brani, prema Radi, prema Azri, Ljilji, Zlati, Gorici, koja je na probi, jer šta ćemo, moramo još da radimo, bez obzira na to što smo proslavili 50 godina otkako smo diplomirali. Prošle su 52 godine otkako sam snimila svoj prvi film. Hvala profesoru Bajčetiću, koji me je pustio da snimam, pod jednim uslovom - da ne zakasnim ni na jedan čas. Ne da ne dođem, nego da ne zakasnim ni na jedan čas, uključujući i predvojničku obuku. Hvala mu što me je naučio disciplini, koju sam posle morala da potrošim na snimanju filmova - rekla je Tanja.

Slavna glumica se osvrnula i na svoju filmsku karijeru

- Na filmu sam uvek bila gost. Protrčavala sam kroz filmsku umetnost, ponekad bežeći od pozorišta. Kad se mnogo umorim u pozorištu, onda otrčim u neki film. Znam sigurno da sam celo svoje srce dala "Balkan ekspresu" i da sam tu i mislila, i želela, i htela i nekako se sve poklopilo. U "Košavi" sam najviše učila od velemajstora Bekima Fehmiua. Ovo je onaj privezak koji sam ljubaznošću Brankinom dobila 40 godina posle poslednje klape na koju nisam došla jer sam imala probe u pozorištu. Koliko sam doprinela filmu - ne znam. Ali znam da sam se ludo zabavljala, da sam trošila i što imam i što nemam i da sam učila jednako kao na akademiji.

Pogledajte u galeriji neke od gostiju na dodeli nagrade Tanji Bošković:

Uspeha ne bi bilo bez njenih najbližih.

- Srećna sam i zato što je tu moja porodica i moja sestra Slavenka i moj unuk. I Lana, i Stefan, i Slađana. Vi ste svi moji. Mene je sramota da pričam pred vama bilo šta jer vi me dobro znate. Nisam baš uvek slatka. Uzbuđena sam, između ostalog, i zato što smo u sali koja nosi ime Makavejeva, s kojim sam imala sreću da radim. Nisam zaboravila nijednog reditelja, koji su mi svi išli na živce. Ja znam da su svi oni koji su otišli sada ovde. Možda malo ponosa, a velikog doprinosa imaju i za ovo što se i moje ime našlo na tom fantastičnom spisku ljudi koji su obeležili ovu kinematografiju - zaključila je glumica.

Posle uručenja prikazan je i restaurisani film "Košava" iz 1974. godine, reditelja Dragoslava Lazića, u kojem je Tanja ostvarila prvu zapaženu ulogu.

Neobična biografija

Mladost provela u Aranđelovcu, pa osvojila Beograd

Tanja Bošković je rođena 27. juna 1953. godine u Beogradu. Potiče iz ugledne porodice, i majka Ivanka i otac Velizar bili su profesori književnosti. Do sedamnaeste godine je živela u Aranđelovcu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. U Beogradu je upisala Fakultet dramskih umetnosti, u klasi profesora Predraga Bajčetića. Studirala je s Goricom Popović, Jelicom Sretenović, Radmilom Živković, Zlatom Numanagić i Brankom Jerinićem. Uspela je da napravi bogatu glumačku karijeru, kao i da snimi scene veoma slobodne i za današnje vreme. Tokom svoje dugačke i plodne karijere Tanja je bila zvezda mjuzikla Pozorišta na Terazijama, a 1986. godine postala je stalni član Ateljea 212.

Bonus video: Tanja Bošković na Kurir televiziji