Enes Halilović o novom romanu "Bekos": Trudio sam se da dočaram duboke ponore običnih ljudi
Jedan od naših najznačajnijih savremenih pisaca Enes Halilović pre desetak dana objavio je novi roman "Bekos" za "Lagunu". Autor kaže da je knjiga sazdana od samih istina i ima cilj da bude svedočanstvo koje treba da rasvetli budućim istoričarima savremeno raseljavanje Balkana.
- Uvek sam želeo da napišem zanimljivu knjigu. Trudio sam se da dočaram duboke ponore unutar psihe naizgled običnih ljudi. Roman je tu da bi bio pročitan i da se ne zaboravi kad se pročita, to su dva zahteva pred kojima pisac stoji sa svojim delom. Nadam se da oni koji uzmu knjigu u ruke neće je ispustiti dok se na kraju ne suoče da svako ljudsko biće traži potpuni mir i potpunu sreću. Svako mora da progovori ono što duboko skriva. Pokretačka energija pisanja o životu i tumačenja života jeste ljubav koja je u središtu ove priče - ne samo potreba da volimo nego potreba da budemo uz najdraže onda kad smo najpotrebniji - poručuje Enes Halilović.
Fokus romana "Bekos" je na tri junaka koja govore o sebi, samim tim i o vremenu i podneblju. Psihijatar Piloreta, amaterski glumac Lemez i psihijatar Martin pričaju svoje priče, koje se tek na kraju raspliću u sjedinjeni piščev govor. Delo donosi nove detalje i tumačenja mafijaških ubistava, otmica, mnogih kriminalnih aktivnosti, krađe beba, zatvorske intrige, a radnja meandrira kroz zatvorske žice, pa ipak - u pitanju je porodični i ljubavni roman, koji nas poziva na osnov bliskosti, držati nekog za ruku.
Enes Halilović u prepoznatljivom maniru prepliće roman kroz Troju i Rim, tumačeći drevne književne junake i oživljavajući pravezu Vergilijevog Eneje s Balkanom. Posebnu čar ovog štiva čine humor i citatnost i autocitatnost, na osnovu čega Halilović ukazuje na ličnu istoriju literature i iznova čita svoje knjige, spontano dodirujući senke novih i starih likova na istim putevima kojima su već jezdile njegove naracije. "Bekos" je roman koji nije pisan da bi bio prepričavan nego doživljen.
Enes Halilović rođen je 5. marta 1977. u Novom Pazaru. Po romanu "Ljudi bez grobova" Stevan Bodroža je režirao istoimenu predstavu, koja se izvodi u Beogradskom dramskom pozorištu. Za ovo delo dobio je priznanje Zlatni suncokret.
