Braća Bluz, muzika, kokain i automobili: Nikola Popević o kultnom filmu iz 1980. godine
Na RTS 1 postoji novi termin za film radnim danima. Uglavnom počinju pola sata pre ponoći i trebalo bi da imaju brzu reprizu sutradan oko dva po podne na RTS 2. Koncipiran nešto kao "noćni bioskop", tu će se između ostalog prikazivati i klasični i nešto stariji legendarni filmovi. Dobar primer za to je "Braća Bluz", koji je na programu u ponedeljak, 14. jula.
"Braća Bluz" je kultni film iz 1980. godine, suluda kombinacija mjuzikla, komedije i akcije. Priča o Džejku i Elvudu, pobratimima po muzici i sitnom kriminalu, počinje puštanjem Džejka iz zatvora, dok ga Elvud dočekuje u rashodovanom policijskom automobilu, novom "bluzmobilu". Njih dvojica iskupljenje nalaze u "Božjoj misiji" na koju ih šalje opatica sirotišta gde su odrasli. Ako ne plate porez u roku od 11 dana, sirotište će biti zatvoreno i pobratimi odlučuju da ponovo formiraju bend i tako namaknu pare. Ali muzičari su se tokom Džejkovog tamnovanja rasuli na sve strane, sada imaju stabilne poslove ili su u braku i nisu raspoloženi za ponovno cimanje oko nastupa sa ovom dvojicom muljatora. Njima su istovremeno za petama razni neprijatelji, od policajaca i nacista pa do izneverene neveste, s kojima Džejk i Elvud izlaze na kraj ne hajući mnogo za posledice. "Braća Bluz" se delimično oslanjaju na tradiciju komičnih dueta "debelog i mršavog", poput Stanlija i Olija ili Abota i Kostela. Oniži Džon Beluši (Džejk Bluz), vazda nervozan i ciničan, opozit je nešto višem, mršavijem i smirenijem Denu Ekrojdu (Elvud Bluz). Ovaj spoj različitih temperamenata i svetonazora projekcija je stvarnosti, jer je ovaj par započeo saradnju još u uticajnoj emisiji "Saturday Night Live", gde su nastupali kao preteča Braće Bluz. Kasnije su prihvatili ikonični izgled sa crnim odelima, belim košuljama, kao i crnim kravatama i naočarima za sunce. Izgled duguju starim velikanima džeza i bluza, mada postoje i teorije koje ih povezuju s "ljudima u crnom" iz popularne teorije zavere 80-ih, o tako obučenim ljudima koji dolaze u prijateljske posete očevicima vanzemaljskih letelica.
Dve godine posle prve inkarnacije Braće Bluz, a zbog rastuće popularnosti Belušija i Ekrojda, došlo se na ideju o snimanju filma. Den Ekrojd se prihvatio pisanja scenarija iako to nikada ranije nije radio. Rezultat je bio prilično zbrkan i haotičan film, kome je kakvu-takvu koherentnost dao režiser Džon Lendis, znatno prepravivši scenario u ovo što znamo sada. Za akcione scene korišćeni su pravi automobili i ovde nema lažnjaka rađenih specijalnim efektima. Kupljeno je 60 rashodovanih policijskih automobila, za snimanje je angažovano preko 40 kaskadera-vozača, a kultna scena jurnjave po tržnom centru, gde bude izlomljeno sve živo, zaista je snimljena na pravoj lokaciji, jednog takvog zatvorenog objekta. Automobil nacista u završnoj jurnjavi bačen je iz helikoptera. Auto-mehaničari su radili 24 časa dnevno.
Prateći muzičari benda Braće Bluz su i sami legende, dok se u filmu pojavljuju veličine poput Reja Čarlsa, Džejmsa Brauna, Arete Frenklin, Džona Lija Hukera i Keba Kaloveja. Film na papiru deluje kao haos komičnih scena, lomljave automobila i plesnih i muzičkih numera. Međutim, na neki čudan način, sve se to spaja u jednu vrlo gledljivu i zabavnu celinu. Snimanje je bilo "pojačano" nekontrolisanom upotrebom kokaina, u čemu je prednjačio Beluši, zbog čijeg je nepredvidljivog ponašanja često dolazilo do kašnjenja i drugih neprijatnosti. Nažalost, on iz toga nije uspeo da se izvuče i preminuo je dve godine kasnije. Ipak, fenomen Braće Bluz je ostao. Bioskop "Valhala" u Melburnu je godinama prikazivao "Braću Bluz", tamo su gledaoci svakog petka dolazili obučeni kao glavni likovi i pevali pesme iz filma. Bend se povremeno okupi i svira. Džon Beluši je ostao kultna figura Čikaga, čovek koji je predao život svojoj muzičkoj i filmskoj personi.
Kurir.rs/ Nikola Popević