"Sa Supermenom delim osećaj usamljenosti": Dejvid Korensvet o superheroju i filmu koji je osvojio srca publike

U bioskopima se uveliko prikazuje veliki letnji hit "Supermen" u režiji Džejmsa Gana, u kom je čoveka od čelika prvi put oživeo mladi američki glumac Dejvid Korensvet. Glumačku postavu dodatno jačaju brojna nova i prepoznatljiva lica - među njima su Edi Gategi, Entoni Karigan, Nejtan Filion, Izabela Mersed, Skajler Gisondo, Sara Sampajo, Marija Gabrijela de Farija i Vendel Pirs, koji tumače raznoliki spektar likova čija će sudbina oblikovati budućnost DC univerzuma. Za TV Ekran glumac otkriva kako je dobio najveću ulogu u svojoj karijeri i zašto smatra da je Supermen mnogo više od superheroja.

Kako ste dobili ulogu Supermena, to jest Klarka Kenta? Gde vas je zatekla vest?

- Bio sam kod kuće, na kratkoj pauzi između snimanja "Tornada 2", i zazvonio mi je telefon s nepoznatog broja iz Los Anđelesa - 310. Pomislio sam: "Bolje da se javim. Očekujem neki poziv - dobar ili loš." Javim se i čujem: "Dejvide, ovde Džejms Gan." I iz nekog razloga kažem: "Možeš li da dokažeš da si to ti?" U tom trenutku mi je sinulo - ne znam njegov broj, ko zna ko zove. On se nasmejao, rekao: "Pa u pravu si. Ali zovem te da ti ponudim ulogu Supermena." Ja kažem: "Ti si jedini koji to može da uradi, znači, verujem ti."

Postoji taj trenutak neverice, osećaj da se nešto nerealno događa. Ne usuđuješ se ni da se nadaš. Možda ti misli jednom ili dvaput odlutaju u tom pravcu, ali ne smeš sebi da dopustiš da se nadaš. Posle toga smo Džejms i ja kratko pričali o stvarima koje su njemu važne u vezi s filmom. I onda je usledio osećaj kao kad astronautu kažu da ide na Mesec. To je ono što sam oduvek želeo, ali pravi posao tek predstoji. Dobiti ulogu jeste ogroman uspeh - ali najveći dobitak je što sada mogu da radim ono što volim i da naredne dve godine posvetim stvaranju filma koji ćemo podeliti sa svetom.

Kakav je bio vaš lični odnos prema ovom liku pre nego što ste dobili ovu ulogu? Stripovi, filmovi, serije?

- Nisam odrastao uz neku određenu verziju Supermena. Znao sam da uveče krišom gledam epizode "Smolvila" posle škole, pre nego što se roditelji vrate (nismo smeli da gledamo TV). Sećam se i da sam gledao "Povratak Supermena" u bioskopu i da mi se jako dopao. Ali nijedna verzija nije za mene bila ulazna kapija u ceo taj svet stripova, mitologije i slavnih tumačenja tog lika - sve dok nisam pročitao Džejmsov scenario. Iznenadile su me mnoge stvari koje nisam znao da pripadaju Supermenovom univerzumu, dok mi Džejms nije pokazao stripove "All-Star Superman" i "Superman for All Seasons". Kad sam ih pročitao, pomislio sam - pa sve ovo već postoji godinama, samo dosad nije prikazano na filmu.

Da li vas iznenadilo što film nije klasična priča o poreklu Supermena?

- To je sjajna opservacija. Mislim da nisam bio iznenađen time, već onim što jeste u scenariju. Kad sam video Kripta, ostale metaheroje, robote Supermena - pomislio sam: "Ovo nisam očekivao. Nisam znao da je sve to deo tog sveta." Naravno, Supermenovo poreklo nije izostavljeno, ali nije u fokusu. I to je super - odmah uskačemo u akciju. Publika ne mora da zna ništa unapred - sve što treba, naučiće kroz film.

Šta ovaj lik predstavlja? U filmu, ali i u stvarnom svetu - šta za vas on simbolizuje?

- Supermen simbolizuje ideju da treba činiti dobro i davati sve od sebe. On predstavlja ono najbolje u nama - istrajnost, svakodnevni trud, svest o posledicama sopstvenih postupaka i odgovornost koja dolazi s moći. Film se zapravo bavi upravo tim - koliko su te vrednosti danas potcenjene. U svetu koji ih ne smatra važnim, Supermen pokazuje da se i dalje vredi truditi i to je ono što publiku ostavlja sa osećajem uzbuđenja i vere da sve možemo.

Kako ste pristupili liku koji ima toliko prethodnika i istorije, a da ga ipak učinite svojim?

- Kada sam dobio poziv na audiciju, iskoristio sam priliku da pogledam delove svake dosadašnje ekranizacije. U liku sam pronašao ono što me lično dotiče - želju da činiš dobro, osećaj usamljenosti, odvojenosti od drugih, čak i onih koje voliš. To su slojevi koji su me najviše privukli i želeo sam da ih dodatno osvetlim, iako su već postojali u nekim ranijim verzijama.

Kako si u svom pristupu napravili razliku između Klarka Kenta i Supermena?

- Klark uživa u toj dvostrukoj ulozi. Uživa da bude Supermen - da spasava ljude, bude heroj, zaštitnik. Ali isto tako uživa i kad se povuče u drugi plan kao novinar. U Dejli planetu nije u centru pažnje. Nije glavna zvezda. On je deo sjajnog tima istraživačkih novinara i uživa u tome da ih podržava, da osluškuje, da im pruži vetar u leđa, a ne da uvek bude taj koji rešava stvari.

U filmu su Lois i Supermen već u uspostavljenom odnosu, nema onog "prvog susreta". Kakav je bio rad s Rejčel i zašto je ona prava Lois?

- Rejčel je savršena Lois jer joj ništa ne promiče. Neverovatno je pronicljiva, inteligentna, povezuje stvari koje ja propustim. Kao glumac, znaš da te sluša, vidi, prati - i to je divno. Kao lik, Lois ne dozvoljava Supermenu da se izvuče. On kaže: "Samo pokušavam da činim dobro." A ona odgovara: "To je super, ali hajde da to preispitamo." Ima taj novinarski instinkt da stalno kopa, da traži dublji smisao - i zato su njih dvoje savršeni par i ravnopravni partneri. I, naravno, tu su i iskrice.

S druge strane, imamo Leksa Lutora, ultimativnog protivnika. Kakva je bila saradnja s Nikolasom Houltom?

- Nik je neko koga već dugo izuzetno cenim. Ima bogatu karijeru, a još je mlad i sve je pred njim. Kada sam saznao da će glumiti Leksa, znao sam da je to sjajna stvar za film. Jer heroj je zanimljiv onoliko koliko je zanimljiv njegov protivnik. Nik je uneo jednu dozu ludosti u ulogu, bio je spreman da istražuje sve moguće varijante lika. Mogao je da bude zabavan, da me nasmeje do suza, a u sledećem trenutku da bude zaista zastrašujuć. Iako je privatno jedan od najdivnijih ljudi, kada se uživi u ulogu i pogleda te kao Leks, može ti presesti osmeh.

Film uključuje i druge superheroje - Nejtana Filiona kao Zelenog Fenjera, Edija Gategija kao Mister Terifika, Isabelu Mersed kao Hokgerl, Gabrijelu de Fariju kao Inženjerku... Kakva je ekipa?

- Fenomenalna. Svi dolaze sa istom ljubavlju prema svom poslu, bez sujete, spremni da podrže jedni druge. Edi je šmeker, ima fantastičan smisao za humor, a njegov lik koristi bespilotne letelice koje sam pravi. Gabrijela - imao sam trening s njom - radi neverovatne akrobacije koje se sjajno uklope sa vizuelnim efektima. Nejtan je fantastičan lik, i karakterno i fizički. U filmu vidimo čitav spektar različitih ličnosti i motivacija i svi oni su deo sveta koji čuva Metropolis. Biće sjajno gledati ih zajedno.

A kakav je bio rad s glavnim čovekom iza svega Džejmsom Ganom?

- Bolji nego što sam mogao da zamislim. Džejms zaista voli ovaj materijal i voli film. Kaže da je uz DC stripove naučio da čita. On je kao dete u prodavnici stripova, samo što sada pravi filmove s tim likovima. Ima jasnu viziju, ali je otvoren za ideje. Najbolje stvari često poteknu od glumaca, pa čak i asistenata na setu, a on zna svakog po imenu. To dovodi do toga da najbolje ideje isplivaju, a on ih oblikuje kroz svoju jedinstvenu viziju.

Zašto publika treba da pogleda ovaj film?

- Kad idem u bioskop, želim sve ono što pravi film nosi - smeh, emocije, tugu, gubitak, akciju, velike slike. I ovaj film to sve ima. Gledao sam delove na malom ekranu, pa na velikom - i verujte, rađen je za bioskop. A ono najvažnije, kad se film završi, želite odmah da ga gledate ponovo. Kao kad siđete s rolerkostera i odmah stanete opet u red. Meni se baš to dogodilo - i jedva čekam da ga gledam još koji put.

Džejms voli da kaže da ste ga vi inspirisali da stavi one legendarne crvene gaće preko kostima. Kako je do toga došlo?

- (smeh) Mislim da sam mu dao dozvolu da to uradi. Njemu se ta ideja dopadala, ali nije mogao da nađe dobar razlog jer, realno, nemaju funkciju. Nisu kao Betmenov kaiš ili oklop. I ja sam mu rekao: "Možda im i ne treba funkcija. Možda su samo estetski element." I možda upravo to što izgledaju pomalo smešno daje suprotnu poruku - on ne mora nikome da dokazuje moć. Svi znaju da je najjači. Njegova poruka je: "Ako ti treba pomoć, tu sam. Ako si dete i želiš da se slikaš, priđi slobodno." On ne želi da deluje zastrašujuće, već pristupačno. I mislim da ga je upravo ta ideja ubedila da ih zadrži.