Kada je Tagore posetio Beograd, sve je stalo: Sve oči bile su uprte u njega, izbio incident, pa se pobunio i Ivo Andrić

Tog 14. novembra 1926. godine, u 21.45, na beogradsku železničku stanicu stigao je voz iz Zagreba. Među narodom je zavladao pravi metež, a kako su tada pisali mediji morala je da interveniše i policija.

Otkud Tagora u Beogradu?

Indijski nobelovac došao je u Beograd na poziv PEN centra, predsednika Bogdana Popovića i Isidore Sekulić. Na želežničkoj stanoici okupili su se mnogobrojni pesnici, slikari i pisci, ali i poštovaoci njegovog lika i dela.

Prilikom dolaska u Beograd, na železničkoj stanici, Tagore se obratio radoznalim građanima rečima:

- Zahvaljujem na dočeku, verujući da će boravak u vašoj sredini ostaviti na mene isto tako prijatan utisak kao i ovaj doček.

Šta je rekao o Balkanu?

Tokom posete Tagore je održao i konferenciju za novinare u malom salonu hotela gde je bio smešten za vreme svog boravka. Tada je izneo svoje utiske o narodima Balkana, rekavši:

- Vi na Balkanu, više ste primitivni, mladi, bujni, u toku razvijanja. Još se formirate. Na sreću niste dostigli vrhunac civilizacije koju ćete vi dati. I kao takvi, spontani ste, ekspresivni, stvaraoci. Vas vidim kao kristal. Kroz vašu dušu, dar mladosti, mogu da gledam novu kulturu u toku stvaranja. Sviđa mi se što kod vas nije sve uravnoteženo. To je znak mladosti, zlatne mladosti koja osigurava u budućnosti zrelu, solidnu starost sa jakom, novom kulturom i civilizacijom koja može i premašiti zapadne - rekao je Tagore.

Incident

Dolazak poznatog pesnika predstavljen je kao veliki događaj, a za Tagorino predavanje, iako su se naplaćivale karte, vladalo je toliko interesovanje. Mnogi građani ostali su ispred Kolarčeve zadužbine čekajući kraj predavanja, ne bi li makar videli krajičkom oka videli velikog Tagoru.

Ipak, na samom početku došlo je do incidenta. Kada se Rabindranat pojavio u sali, čulo se nekoliko zvižduka i uzvika: “Dole Tagora! Živeo Gandi!”

Istovremeno sa galerije su bačeni leci na kojima je bilo odštampano "Otvoreno pismo Rabindranat Tagori" u kome se pesnik napada kao "reklamer savremene civilizacije i protivnik Gandijev, mada je on u svojim izjavama novinarima sa oduševljenjem govorio o Gandiu, a celo svoje preksinoćnje predavanje posvetio bezidejnosti i štetnosti savremene civilizacije", pisala je tada Politika.

Inicijatori ovih demonstracija bili su pripadnici avangardnog umetničkog pokreta okupljeni oko časopisa “Zenit”, na čijem čelu su bila braća Ljubomir Micić i Branko Ve Poljanski. Ono što je ovoj grupi umetnika najviše smetalo jeste cilj koji je Tagore sebi “svesno ili nesvesno” nametnuo: “odvratiti pažnju najvećeg broja ljudi od dobara ovoga života, da bi što lakše sva zemaljska dobra mogla prigrabiti šaka čovečanskih razbojnika”.

Pesnika su avangardisti lažnim prorokom i oštro su mu zamerili što nije prišao Gandiju, vođi indijskog nacionalnog pokreta za nezavisnost.

Časopis "Zenit" je decembra 1926. godine zabranjen zbog širenja komunističkih ideja.

Incident je uzrujao cenjenog gosta, ali ga nije omeo da nastavi predavanje. Pozdravljen je ovacijama. Sutradan je održao još jedno predavanje na isto mestu. Iz Beograda je otišao u Sofiju, zatim u Solun, Carigrad...

Ivo Andrić negdovao

Za vreme posete Tagora Beogradu, Ivo Andrić je bio u Francuskoj, a o njegovom dočeku obavestila ga je bliska prijateljica, koja je bila očarana nobelovcem. U Andrićevoj zaostavštini sačuvan je njegov odgovor datiran na 4. decembar 1926. u kome se navodi:

- Vi znate, čini mi se, da sam ja veliki protivnik g. Tagora. Cenim ga, naravno, ali ne verujem da svetlo dolazi sa Istoka. To je optička varka. I posle svega, osećam da sve te mudrosti iz Azije, ne poričući ni najmanje njihovu apsolutnu vrednost, za nas koji smo kršteni - pa ma i ne bili hrišćani - ne vrede ništa ili malo.

Ko je bio Rabindranat Tagor?

Rabindranat Tagor bio je indijski književnik, dramaturg i filozof. Uticao je na oblikovanje bengalske književnosti i muzike, kao i indijske umjetnosti s kraja 19. i početkom 20. veka.

Pisao je romane, priče, pesme, plesne drame i eseje u kojima je tematizovao lična stavove i političke tokove. Bio je veliki zagovornik nezavisnosti Indije od Britanije. Njegove kompozicije su izabrane za nacionalne himne Indije i Bangladeša, a nacionalna himna Šri Lanke nadahnuta je njegovim radom.

Godine 1913. dobio je Nobelovu nagradu za književnost, čime je postao prvi neevropski književnik kome je uručena ova prestižna nagrada. Pre njega je od neevropljana to uspelo samo Teodoru Ruzveltu, bivšem američkom predsedniku, koji je 1906. dobio Nobelovu nagradu za mir.

Znamenitom Indijcu otkriven je spomenik u Beogradu 2019. godine u beogradskom parku Ušće, u blizini Brankovog mosta.

Književni rad

Zbirka pesama "Gitandžali" ("Pesme darovnice") je delo nakon kojeg je dobio Nobelovu nagradu. Napisao ju je 1910. godine u Bengalu, a 1912. je objavljena i u Londonu, na engleskom jeziku. Sadrži 103 pesme u prozi. Ova zbirka pesama objavljena je na srpskom jeziku više puta.

Zbirka pesama "Gradinar" je njegova najpoznatija zbirka pesama koju je objavio 1913. godine. Srpski prevod objavljen je već 1923.

Roman "Brodolom", njegov najpoznatiji roman, srpskim čitaocima dostupan je od 1940. godine.

 Bonus video: Tihomir Stanić o seriji "Nobelovac" i Ivi Andriću