"Radio sam u prodavnici cipela, glumu sam upisao s 23 godine" Ovako je Pele postao profesor na FDU: "Jak tempo me je koštao zdravlja"
Glumac i redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti Dragan Petrović Pele napustio je nedavno tu obrazovnu ustanovu. On je odlučio da dâ otkaz i ostavi na polovini studija klasu koju je primio pre dve godine.
Informaciju o otkazu na FDU glumac je potvrdio za Kurir.
- Istina je da više nisam profesor na FDU. Svakako bih sledeće godine otišao u penziju, jer punim 65 godina. Ništa se dramatično nije dogodilo, da sam se naljutio ili, ne daj bože, bio u sukobu s nekim od kolega. Ne bih želeo da uzurpiram nečije mesto ili da zbog mene neko sporije napreduje - to ne dolazi u obzir. Mislim da je ovo optimalno rešenje - rekao nam je glumac, koga smo zatekli na snimanju nove TV serije.
U galeriji pogledajte fotografije Dragana Petrovića Peleta:
Pele je, pored velikih uloga koje su obeležile njegovu karijeru, ali i domaću kinematografiju, podučavao generacije i generacije danas uspešnih glumaca, a o tome kako je izgledao njegov profesionalni put govorio je svojevremeno u životnoj ispovesti za Kurir.
Iz prodavnice cipela na FDU
Posle vojske sam se zaposlio u prodavnici cipela; kod mog tate je bilo da ne možeš da sediš i džabe jedeš hleba. Meni nije ni padalo na pamet da mu tražim novac, već sam bio izdresiran da to ne dolazi u obzir. Onda sam odlučio da radim, pa sam radio u prodavnici obuće - kao iz jednog američkog komada. S toga sam konkurisao na Fakultet dramskih umetnosti - na glumu.
Fakultet upisao s 23 godine
Ja sam upisao fakultet s pune 23 godine.Postoji nepisano pravilo da je granica za upis oko 24 godine, što ima logike kada govorimo o glumi i za devojke i za momke. Mada, to nigde ne piše. Prošlo je mnogo vremena da ja upišem fakultet, završim glumu i počnem da se bavim profesionalno glumom, pa da postanem glumac i uradim neke uloge. Uradio sam mnogo loših uloga, manje dobrih, i to sada ne vredi mnogo za ovo o čemu pričam. To je to.
Miki Manojlović
Kao mlad imao sam mnogo nekih uzora, tada su "Otpisani" bili najaktuelniji. Iznenadićete se, meni je glumački uzor - nikada mu to nisam rekao lično, bio Miki Manojlović. To je neverovatno, gledao sam ga u "Otpisanima" u crno-beloj verziji, tu su bili i Voja, Gaga, Bekjarev... ali je meni Miki uvek bio najzanimljiviji. Imao je nešto uvrnuto, neku krivulju je imao. Mi smo kasnije igrali u pozorištu, tako se namestilo, ali mi je on bio najinteresantniji. Ne želim da se iko od ostalih naljuti, ja njih sve volim i sve su mi to drage kolege i fantastični glumci. Miki Manojlović mi je bio nesvakidašnji. On je igrao normalno kao i svi, ali ja sam prepoznavao tu njegovu energiju. Što nije čudno, moram da se pohvalim da sam pre Pitera Bruka otkrio njegov unutrašnji sadržaj - ali ja sam to ukapirao kao klinac.
Prva klasa Vlade Jevtovića
Vlada Jevtović mi je bio profesor i mi smo mu bili prva klasa. Profesor Minja Dedić je te godine, kad je bio prijemni ispit, odlazio u penziju. Iz prvog puta sam upisao fakultet i nikoga nisam znao s fakulteta, nisam imao vezu. Za prijemni sam se spremao vrlo kratko, imao sam subjektivan doživljaj da sam ja za to spreman, pa neka bude šta bude, da sam pao, razmislio bih da li bih ponovo pokušao da upišem ili ne. To nije za mene bilo pitanje života i smrti.
Koštalo me zdravlja
Sad sam profesor na istom ovom fakultetu. Pedagogija glume se uči, ali za to ne postoji škola. To je jedna vrlo specifična oblast. Ja sam 1986. godine dobio stipendiju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, to je bilo na drugoj godini studija. Tamo sam počeo da igram u nekim predstavama, prva predstava je bila "Seobe" Crnjanskog, to je bila jedna velika predstava i moja prva uloga. Pre toga sam uskakao u "Kolubarsku bitku", umesto Žarka Lauševića, on je otišao da snima neki film. Po završetku studija 1988. godine sam diplomirao i zaposlio se u JDP. Tamo sam počeo da igram i jako puno sam igrao, iz podele u podelu. Prestao sam da računam, jedno vreme sam računao - imao sam svoju ličnu statistiku od pre 25 godina, gde sam sve ukupno proveo sedam ili osam godina neprekidno na probama i uveče predstave. Isto stari podatak, sabrao sam da sam imao blizu 5.000 nastupa - što predstava, što snimanja. Na kraju me je sve to koštalo zdravlja.
Vladin asistent
Vlada Jevtović me pozvao 1997. godine i pitao me da li sam raspoložen da mu pomognem jer je ostao bez asistenta. Odgovorio sam da hoću i počeo sam to da radim. Nisam bio uveren da sam ja za to, nije mi padalo na pamet niti sam imao ambiciju da se bavim pedagogijom glume. To sam radio honorarno sve do 2001. godine, onda sam 2002. godine iz JDP prešao na FDU, ali nisam prestao da igram. Paralelno sam igrao i u JDP, ali sam nastavio da igram jakim tempom i u Beogradskom dramskom pozorištu, u kom sam proveo 12 godina. Godine 2012. sam morao da izađem iz svih predstava jer nisam mogao više da izdržim - zbog toga što je velika odgovornost voditi jednu klasu. U principu, razmišljam ovako - sve što studenti dobro urade, to su oni, i to su zahvaljujući svom zalaganju, talentu i daru, postigli; sve ono što im nije uspelo ili im je krenulo loše, ja prihvatam to kao svoj neuspeh.
Moje uloge
Imam ja mnogo promašaja i loših uloga, jer je prilično šizofrena situacija - baviti se pedagogijom glume i u isto vreme igrati na sceni, tu podrazumevam pozorišnu scenu, filmsku scenu i sve drugo. To su dve različite stvari. Zamislite situaciju kada ja probam pre podne, pa dođem na fakultet i radim sa studentima, a onda posle toga jurim na pozorišnu predstavu - koja nema veze sa ovom probom od pre podne. I tako godinama. Meni je najugodije bilo u Zvezdara teatru, zbog toga što je postavka tog pozorišta upravo onakva kakva bi trebalo da bude - govorim o gradskim pozorištima.
Video: Dragan Petrović Pele o slučaju Branislava Lečića