Darko Perić o Helsinkiju iz "La Casa de Papel" ekskluzivno za Kurir: "Žao mi je što je ispala scena u kojoj sviram Teslinu omiljenu pesmu"
Glumac Darko Perić, koji poslednje dve decenije živi u Španiji, nije zaboravio svoje korene i zavičaj Kladovo, pa je nedavno tamo s prijateljima pokrenuo Internacionalni filmski festival Iron Gate (Đerdapska klisura, op. aut.).
Prvo izdanje biće održano od 21. do 24. avgusta i na njemu će biti prikazani filmovi iz Srbije, Rumunije, Francuske i Španije. Na festival je iz Beograda dolazak organizovan brodom, otvoriće ga rumunsko ostvarenje "Nova godina koja nije došla" i videćemo i Darkov dokumentarac "Teritorija". Za Kurir Perić otkriva ko će od njegovih kolega biti gosti premijernog izdanja Iron Gatea i zanimljivosti sa snimanja Netfliksove serije "Kuća od papira", u kojoj je igrao lik Helsinkija.
Kako ste došli na ideju da pokrenete filmski festival Iron Gate u rodnom Kladovu?
- Ideja da pokrenem festival mi se po glavi motala godinama. Moja sestra mi je stalno govorila: "Zašto ne napraviš nešto u Kladovu?" Prošle godine je kod mene u Barselonu došao Vladimir Adžić, direktor hotela "Aquastar Danube" u Kladovu, s ponudom da snimim reklamu za hotel. Nisam pristao, ali sam predložio da napravimo nešto da prezentujemo Kladovo. Hteo sam da bude neka moja priča. Prvo je nastao promotivni film "Dunav je moje more".
Dokumentarac je režirao Lazar Bodroža i tokom tog snimanja video sam da su stari grad i tvrđava Fetislam renovirani. Oni imaju letnju pozornicu sa 700 ili 800 stolica. Renoviran je i Dom kulture, koji ima fenomenalan bioskop sa 300 mesta u jednom dragulju brutalizma. Oba objekta su na obali Duvanu. Odlučili smo da pravimo festival bez konkursa i na mišiće. Spremni čekamo naše gost i nulto izdanje.
Darko Perić u Kladovu na lokacijma gde se održava Iron Gate
Na koji način ste birali filmove?
- Ideja je bila da napravimo nešto što je vezano za taj kraj i Dunav. Sused nam je Rumunija. Iz Kladova je i moja komšinica glumica i rediteljka Ivana Mladenović, koja neće moći da dođe jer je s novim filmom u Sarajevu. Čekamo je dogodine. Želim joj uspeh. U kafani moje bake sniman je film "I Bog stvori kafansku pevačicu". Želja mi je da nekad prikažemo i te stare filmove. Imamo dva rumunska, dva iz Srbije i jedan iz Španije i Francuske.
Videćemo i vaš novi film?
- Dolazi nam iz Francuske Stevan Li Mraović s filmom "Gde ima ljubavi, tu nema tame". Veoma zanimljiv umetnik. Rođen je u Parizu, a školovao se u Americi. Moj film "Teritorija" je neka doku-fikcija. Oba su imala svetsku premijeru na Moskovskom filmskom festivalu.
Kako je nastao film?
- Po zanimanju sam veterinar. Zajedno s mojim prijateljem, pustolovom i rediteljem Alekson Galanom sam odlučio da napravim priču o snežnom leopardu. Čuo sam od njega tu priču. Ideja je bila da napravimo doku-seriju o ugroženim vrstama. Film se pretvorio u moje lično putovanje. Nisam tada imao bradu. Uspeo sam da pobegnem od Helsinkija. Vratio sam se pravom Darku. Otišli smo na granicu između Kirgistana i Kine. Jahali smo na konjima da bismo do tamo stigli.
Na koji način ljudi reaguju kad čuju da pravite svoj festival?
- Dosta ljudi je pitalo zašto praviš festival u ovom haosu. Imam pedeset godina. Odrastao sam devedesetih. Živim stalno u haosu. Kad ću da uradim nešto za svoje Kladovo ako ne sada, jer trenutno blista. Mislim da je baš sada za kulturu pravi momenat.
Ko će biti gosti?
- Dolaze nam Lazar Bodroža, njegova supruga Nada Šargin i Radivoje Raša Bukvić.
Karijeru vam je obeležila uloga Helsinkija. Da li možete da pobegnete od te nje?
- Ne mogu da pobegnem od svog fizičkog izgleda. I pre toga sam igrao loše momke i kriminalce. Helsinki mi je dosta toga i promenio. On je jedno vreme bio jedini gej lik u seriji "Kuća od papira". Nisam hteo da od te uloge pravim karikaturu. On je ratni veteran s Balkana. Ima puno takvih ljudi koji žive još u ormanu. Nekako mi je to promenilo karijeru.
U novom filmu, koji je prikazan u Lokarnu, igrao sam Svetog Petra. Za agente u Americi su uglavnom uloge za mene ti zeznuti momci. Njih je igrao i veliki Rade Šerbedžija. Njima moraš dati malo duše. Nije mi to teret. Ljubišu Samardžića su ceo život zvali Šurda. Naravno da je mi draže kad me zovu Darko, ali nisam više klinac da me to ljuti. Sad sam glumac. Možda će doći neka bolja uloga.
Da li su zbog vas od njega napravili Srbina?
- Po scenariju su Oslo i on bili Čečeni. Nakon razgovora s producentima su postali Srbi. Sam sam smišljao te sočne psovke. Kad se moj lik prvi put vidi, zviždi "Svilen konac". Odsvirao sam na usnoj harmonici "Tiho noći". Imam sačuvanu tu scenu. Nije završila u seriji zbog autorskih prava. Nisu hteli da rizikuju. Rekao sam im da je to omiljena pesma Nikole Tesle.
