Čuveni bibliotekar Lazar Čurčić umro je tiho: Titel je bio u njegovom srcu, a pogledajte kako je izgledao njegov dom
U 99. godini preminuo je Lazar Čurčić. Bio je najveći znalac istorije srpskog i južnoslovenskog štamparstva i stare knjige.
Jedini bibliotekar koji je dobio nacionalnu penziju srpske vlade, u svojim radovima bavio se Zaharijem Orfelinom, Sterijom, Lazom Kostićem i Đurom Jakšićem
Tiho je 12. avgusta, u 99. godini, prestalo da kuca srce Lazara Čurčića, bibliotekara, najboljeg poznavaoca stare srpske knjige i starog srpskog izdavaštva i štamparstva. Vest je objavila porodica tek kad je sahranjen pre dva dana. Čika Laza, kako su ga svi zvali, rođen je u Titelu 24. oktobra 1926. godine. Na Grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu diplomirao je 1953. godine. Skoro ceo svoj radni vek proveo je u Biblioteci Matice srpske, gde je radio od 16. decembra 1953. do polovine 1986. godine. Poslednjih pet godina svog aktivnog rada, do 1991. godine, kad je penzionisan, obavljao je poslove bibliografa u Narodnoj biblioteci Srbije. Od 1993. živi u roditeljskoj kući u Titelu, gde se igrao najbolji stoni tenis i jele se najbolje trešnje.
Više od 700 knjiga
O značaju njegovog dela za srpsko bibliotekarstvo, istoriju srpske knjige i srpsku nauku i kulturu svedoči njegova obimna bibliografija radova i knjiga, sa više od 700 jedinica. Radove je objavljivao u mnogobrojnim stručnim i naučnim časopisima, zbornicima, nedeljnim i dnevnim listovima. Učestvovao je na raznim skupovima, bio je član uredništva Bibliotekara, Zbornika Matice srpske za književnost i jezik, Odbora za fototipska izdanja SANU, Narodne biblioteke Srbije i Matice srpske, član brojnih odbora za obeležavanje značajnih godišnjica iz srpske istorije i kulture.
Jedan je od osnivača Tribine mladih u Novom Sadu i jedan od pokretača Polja 1955. godine. Bio je inicijator za pokretanje Bibliotekarskog godišnjaka Vojvodine i Godišnjaka Biblioteke Matice srpske, a posle penzionisanja pokrenuo je i uređivao novine Titel danas i Titelski letopis s kalendarom do smrti.
Značajan broj radova Lazara Čurčića posvećen je proučavanju srpskih štamparija, knjiga i pisaca 18. veka, od kojih su neki sabrani i čine knjige - "Srpske knjige i srpski pisci 18. veka" i "Ishodi i staze srpskih knjiga 18. veka". Naročito su ga inspirisali ličnost i delo još uvek zagonetnog Zaharije Orfelina, kojem je posvetio i posebnu knjigu - "Knjiga o Zahariji Orfelinu". U plodnom opusu Lazara Čurčića važno mesto zauzimaju i radovi o srpskim piscima i knjigama 19. veka - Vuka Karadžića, Lukijana Mušickog, Save Tekelije, Jovana Sterije Popovića, Laze Kostića, Đure Jakšića, Tihomira Ostojića i dr.
Emotivan oproštaj Matice srpske
Lazar Čurčić je najbolji poznavalac stare srpske knjige i starog srpskog izdavaštva i štamparstva, bibliolog u pravom smislu reči i istoričar srpske knjige svetskog glasa. Po Jevgeniju Ljvoviču Nemirovskom, uglednom ruskom naučniku i bibliografu starog slovenskog štamparstva, Čurčić je bio najveći savremeni znalac istorije srpskog i južnoslovenskog štamparstva.
Sam Čurčić je o svom radu kazao da je srećna okolnost što je postao bibliotekar u Biblioteci Matice srpske, u kojoj je "naučio više no igde" i da mu je "s knjigama Matice i s njenim čitaocima bio život i lep i bogat".
- Fond stare i retke srpske knjige je samo srce Biblioteke Matice srpske, a možda i čitavog srpskog bibliotekarstva. Tom srcu je Lazar Čurčić dao celog sebe, svoje najbolje godine i u njemu ostavio najdublji trag. Svi koji su ga poznavali i sarađivali s njim divili su se toj čudesnoj vatri u bavljenju knjigom i veri u moć ljudskog saznanja, tom istraživačkom nagonu, toj podvižničkoj posvećenosti srpskoj knjizi i nacionalnoj kulturi. Privilegovani su bili oni koje je on, po nekim svojim kriterijumima, birao za drage sagovornike. Oni su imali prilike da od njega čuju ono što neće naći u enciklopedijama i što se ne može nigde više saznati. Napustio nas je veliki gospodin Lazar Čurčić, samo upola mlađi od svoje Matice srpske. Nije se dalo da iduće godine proslavimo dva veka Matice i vek njegovog života i rada. Da, i vek rada, jer je radio do svog poslednjeg dana - ovim rečima su se iz Matice srpske oprostili od njega.
Potomci
Lazar je, inače, jedini bibliotekar koji je dobio nacionalnu penziju srpske vlade. Ostavio je za sobom svoju životnu i radnu saputnicu Mariju (Marču), ćerke Dušku i Maju, sina Rastka, pet unuka - od čega dva Čurčića, praunuke i silne poštovaoce i prijatelje.
