"Komedija i horor su dve strane iste medalje": Džulija Garner o novom hit filmu "Trenutak nestajanja"

Iz sasvim originalnog uma Zaka Kregera, autora filma "Varvarin", u domaće bioskope prošle nedelje stigao je novi misteriozni horor-triler "Trenutak nestajanja".

- Bila sam veliki fan filma "Varvarin", a kad sam pročitala scenario za "Trenutak nestajanja", delovao mi je potpuno originalno. Nikad nisam pročitala ništa slično. A originalnost je danas sve ređa. Uz to, tu su bili i sjajna glumačka postava, Zak kao scenarista i reditelj i tim ljudi koji je uključen u ceo projekat. To je bilo dovoljno. Kad sam upoznala Zaka, odmah mi je delovao kao divna osoba. Prvo što sam pomislila bilo je: Ovaj čovek je baš dobar. Bio je vrlo jasan u vezi sa svojom vizijom i smerom u kojem želi da ide, a to mi je jako važno. Pomislili biste da su svi reditelji jasni i direktni - ali to nije uvek slučaj. Zak jeste, i pritom to radi s takvom gracioznošću, što je retkost.

Scene iz filma "Trenutak nestajanja"

Da li ste plašljivi?

- Inače se lako uplašim, ali "Varvarin" mi je bio zanimljiv upravo zbog tona - bilo je jezivo, ali i duhovito, što mi se jako dopada. Mislim da stvari ne moraju imati samo jednu boju - film može da sadrži više nijansi. Zakov stil ima dosta humora. Za mene su komedija i horor dve strane iste medalje. Ne možeš da napraviš dobar horor ako u njemu nema ni trunke komičnog predaha. Zapravo, to je važno za svaki žanr. U scenariju za "Trenutak nestajanja" ima realizma, ali i nadrealnog. Kao slika Salvadora Dalija - naizgled sve izgleda stvarno, ali se dešavaju čudne stvari. I zbog toga ima taj nadrealistički kvalitet.

Kako opisujete film "Trenutak nestajanja"?

- Mislim da ovaj film, na čudan način, nije samo horor. Zvučaće neobično, ali za mene je ovo i ljubavna priča. Kad kažem ljubavna, mislim na želju ljudi da se povežu, a da ne znaju kako. Kod Džastin alkohol igra važnu ulogu. Često ljudi piju jer tragaju za povezanošću, a ne uspevaju da je ostvare - pa se okreću piću. Ovaj film je zaista o tome da želiš da budeš voljen, prihvaćen, povezan - ali ne znaš kako da do toga dođeš.

Džastin je vrlo kompleksan lik.

- Mislim da ljudi koji su u lošoj fazi života često sumnjaju u sebe. I želela sam da publika na početku ima dozu sumnje prema Džastin - da ne bude odmah sve jasno. Tako se otvara prostor za razvoj. Ona želi da se poveže, želi da bude voljena, a u dubini duše misli da to nije moguće. Trudi se da uradi pravu stvar, ali oseća da to nije dovoljno.

Mislim da joj odnos s decom u razredu daje stabilnost. Kad predaješ, dobijaš trenutnu potvrdu da nešto radiš kako treba. A Džastin verovatno dolazi iz okruženja koje nije bilo stabilno, pa brzo skače na najgore moguće zaključke. Deca su joj oslonac i smisao. Kad ih izgubi, oseća se izgubljeno, kao da joj je život gotov. I očajna je. Zanimljivo mi je što ona za sebe misli da je mnogo "normalnija" nego što zaista jeste. Uverena je da je stabilna, a zapravo nije. Ima i neku dozu razdražljivosti, što mi je bilo zabavno za glumu. Može biti potpuno mirna, a onda naglo pukne. To mi je bilo zabavno da igram.

Kakve uspomene nosite sa snimanja?

- Svi na snimanju - glumci, ekipa - bili su fantastični. Svaki dan mi je bilo zadovoljstvo da budem u video villageu i gledam šta se snima. To nije česta pojava. Na ovom snimanju sam imala utisak da već gledam film. Pomislila bih: Kad ovo izlazi? Jedva čekam. To su oni trenuci kad se setim koliko imam sreće što radim ovaj posao.

Bilo mi je i jako uzbudljivo što je u pitanju originalna priča, scenario koji je sam reditelj napisao. Takve prilike su retke. Uz to, okupljena je fantastična glumačka postava. Svakog dana barem jednom bih morala da se podsetim: Džulija, ne gledaš - igraš u ovoj sceni. I bilo je divno posmatrati Zaka u njegovom procesu. Mislim da je neverovatno talentovan i bilo mi je zadovoljstvo raditi s njim.

Bonus video: Fuad Backović Din sa suprugom na Sarajevo film festivalu