Kad je ošamario, Mira pobegla u naručje predsedniku: Imala je svet na dlanu, pa kraj dočekala u staračkom domu

Danas se navršava devet godina od smrti legendarne glumice Mire Stupice – prve dame srpskog pozorišta, umetnice koja je ostavila neizbrisiv trag na jugoslovenskoj sceni. Iako je blistala na daskama koje život znače, njen privatni život bio je obeležen velikim tragedijama, ali i neponovljivim ljubavima.

Mira Stupica rođena je 17. avgusta u Gnjilanu. Njena porodica se često selila, pa je detinjstvo provela u Gornjem Milanovcu i Aranđelovcu. Sa samo devet godina izgubila je oca, dok su njena dva brata preminula još u detinjstvu, a ostatak porodice je doslovno gladovao o čemu je otvoreno i govorila. Uprkos tragedijama, Mira je odrasla uz mlađeg brata Boru Todorovića, koji je kasnije postao jedan od najvoljenijih glumaca našeg pozorišta i filma.

Put ka sceni

Još kao učenica Trgovačke akademije otkrila je ljubav prema glumi, nastupajući u školskim predstavama. Kada je imala 17 godina, njen talenat primetio je glumac Viktor Starčić. Već 1941. godine debitovala je u Narodnom pozorištu u Beogradu, a tokom rata igrala je u Nišu i Šapcu. Kasnije je zablistala na scenama Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Ateljea 212. Upravo tamo ju je doveo Bojan Stupica – reditelj, umetnik i čovek koji je obeležio njen život.

 Pogledajte u galeriji privatne fotografije Mire Stupice, nastale tokom Kurove posete glumici za njen 92. rođendan:

Prvi brak i majčinstvo

Mira se prvi put udala sa samo 19 godina, za glumca i plejboja Milivoja Popovića Mavida. Brak je trajao četiri godine i iz njega je dobila ćerku Minu. Kasnije je postala baka unuci Mii i prabaka praunuku Maksimu – potomcima na koje je bila posebno ponosna.

Ljubav života – Bojan Stupica

U srcu Mire Stupice zauvek je ostao Bojan Stupica. O njemu je govorila sa posebnom nežnošću i poštovanjem:

„On je bio jedini, najveći, najbolji, najdublji, najinteresantniji. Brak s Cvijetinom bio je moj beg… Znala sam da moram da radim mnogo i da nemam vremena za ljubav. Ali on je bio gospodin čovek, jedno divno biće. On je voleo Bojana, bili su prijatelji. Njegova žena je mene volela. Kada je ona umrla, mi smo bili prijatelji koji su se sastavili u istoj boli. Oboje smo bili u istom psihološkom stanju zbog gubitka voljenog bića.“

Bolna uspomena

Trpela je Bojana, jer ga je volela, a od muke i trpljenja počela je u pramenovima da joj opada kosa. Javili su se već vidljivi goli pečati po glavi. Kada je, konačno, zahvaljujući državnom vrhu, prvenstveno Milovanu Đilasu, kome je kroz plač ispričala sve njihove traume, uspela da obezbedi da Bojan ide na lečenje od alkohola u Švajcarsku, činilo joj se da im je svanulo.

Pratila ga je na Železničku stanicu, Bojan je već bio dobro pod gasom. Samo je ćutao i ubilački je gledao. Ona je šaputom zamolila konduktera da pripazi na njega tokom puta, da mu ne da, da pije, i da zaključa vrata od spavaćih kola da ne bi ispao iz voza.

Bojan je krenuo da se penje u voz bez pozdrava, Mira mu je prišla sasvim blizu, bila je iza njegovih leđa, čuvala ga je da se ne oklizne i ne padne. On se onda, sa praga, držeći se za šipku, naglo okrenuo i iz sve snage joj opalio šamar.

„Stajala sam na mestu i očima pratila vagone, dok i poslednji za okukom nije nestao… Nisam znala šta i kako će biti, ali sam znala da nikako više onako neće biti. Šamar me nije boleo, ni uvredio. Bojan je bio bolestan, bio je nesrećan, bio je uplašen i verovao je da je napušten. Šamar je bio samo zvonik tačka na jedno teško, preteško razdoblje za nas oboje.“

Kada se izlečen vratio iz Švajcarske, stideći se svoje mamurne prošlosti i želje da se oslobodi svih svedoka tog maglovitog doba – tražio je da se razvedu. Nije mu dala. Pomislila je: „Sada kada sam sve ovo izdržala, ti hoćeš razvod…“, a posle mu je saopštila: „Sledeći put kad pomisliš da se razvedeš, istog sekunda ćeš biti razveden čovek. Ne moraš ni da me pitaš.“ Razvela ih je njegova smrt.

Umro je 1970. godine, u 60. godini života. Mira ga je do kraja svojih dana pominjala kao osobu koja je oblikovala njen umetnički put i bila njena najveća ljubav.

Brak sa Cvijetinom Mijatovićem

Tri godine kasnije udala se za političara Cvijetina Mijatovića, budućeg predsednika Predsedništva SFRJ. Na bratovu šalu da bi voleo da se uda za kralja, odgovorila je:

„U socijalizmu, nažalost, nema kralja, ali ja sam se udala za predsednika države. Razumi, uradila sam najviše što sam mogla, u datim okolnostima!“

Anegdote i uspomene sa turneja

Godinu dana pre smrti, Minja Subota se prisetio za Kurir velike turneje „Pozdrav iz domovine“,organizovane povodom Dana republike. Učestvovali su Mira Stupica, Miodrag Petrović Čkalja, Arsen Dedić, Miroslav Ilić i mnogi drugi umetnici.

Tokom priprema za turneju, Cvijetin Mijatović izabran je za predsednika Jugoslavije. Mnogi su sumnjali da će Mira odustati, ali ona je jasno rekla:

U toku priprema turneje, suprug naše koleginice, istaknute dramske umetnice Mire Stupice, Cvijetin Mijatović izabran je za predsednika Jugoslavije.

Pozvali su me prijatelji iz Beogradske estrade, koja je, u saradnji s našim konzulatima, bila organizator ove turneje i zamolili da diskretno upitam Miru Stupicu da li je možda odustala od turneje. Kada sam je upitao, rekla mi je: "Pa ja sam, pre svega, umetnica i jedva čekam da pođemo na turneju.“

Kada je i to razrešeno, ponudili su joj "mercedes“ i vozača na turneji, na čemu se ona zahvalila i rekla da je njoj najlepše s njenim kolegama. Nama je to bilo normalno, ali je pripadnicima policije SR Nemačke, Francuske i Austrije, kada im je saopštena takva činjenica, pao mrak na oči jer im je dat zadatak da tokom trajanja turneje moraju diskretno da prate suprugu jednog predsednika države.

U toku čitave turneje obezbeđenje je bilo ogromno, ali mi ga u toku dana nismo primećivali, jedino su se meni, misleći da sam valjda glavni, u svakom gradu pred koncert obraćali predstavnici policije i izveštavali o bezbednosti u dvorani i na bini.

Turneja se bližila kraju i Mira Stupica mi je rekla da je obećala familiji da će doneti na poklon dva radio-kasetofona, pa me je zamolila da joj pomognem oko kupovine.

Blokada aerodroma

Završila se ova turneja, zanimljiva i interesantna na svoj način, i mi na povratku slećemo na beogradski aerodrom. Izašli smo iz aviona i uputili se ka aerodromskoj zgradi.

Setim se ja onih Mirinih radio-kasetofona, priđem joj i kažem: "Daj mi tu torbu s radio-kasetofonima, neka bude kod mene. Ako ih carinici pronađu, bolje da su kod mene nego kod tebe, jer kako bi izgledalo da žena predsednika države pokušava da prošvercuje radio-kasetofone.“ A Mira je rekla: "Stvarno si srce, u pravu si“, i dala mi torbu.

Ulazimo u aerodromsku zgradu, kad ono - sve blokirano. Obezbeđenje na sve strane. Na sredini prostorije, gde je tada bila pasoška i carinska kontrola, stoji Mirin suprug Cvijetin Mijatović, okružen pratnjom.

Krenuo u susret supruzi, grli je, a onda se pozdravlja sa svima nama i zahvaljuje što smo čuvali njegovu Miru. U toj veseloj atmosferi prilazi mi Mira i kaže: "E, jesmo budale, pogledaj, blokirali ceo aerodrom. Daj mi tu torbu i hvala ti, veliki si drugar!“ Smejao se i Cvijetin, a mi smo u "svečanom mimohodu“, s pratnjom iz obezbeđenja predsednika države, prošli pored simpatičnih i nasmejanih carinika, milicionara i aerodromskog osoblja koje nas je ispratilo.

Poslednje godine

Brak sa Cvijetinom doneo joj je društveni status i brojne počasti, ali i nove tuge – on je preminuo 1993. godine u 80. godini života.

Početkom 2016. Mira je doživela moždani udar i poslednje dane provela u domu za stara lica. Preminula je u avgustu iste godine.

Pogledajte fotografije sa sahrane Mire Stupice u galeriji:

U svom poslednjem intervjuu za „Novosti“ rekla je:

„Vreme brzo prolazi. Imam pažnju, ali i želju za samoćom. Dovoljno imam i potrebe da pozovem u posetu one koje želim, a dovoljno je i onih koji će na poziv odgovoriti. Sve biram sama. Tokom života bilo je za mene i previše zainteresovanosti. Ipak, ne preko mere, nikada me ta radoznalost nije uvredila. Valjda sam za prijatelje birala ljude takvog dara.“

 Bonus video: Komemoracija Feđi Stojanoviću u Ateljeu 212