"Prija mi penzionerski život, sada mogu da biram uloge": Boda Ninković o novoj "Žikinoj dinastiji" i radu na crtanim filmovima

Glumac Slobodan Boda Ninković će i ovo leto provesti radno, iako je već neko vreme u penziji. Pravo sa snimanja došao je na premijeru svog novog filma "Štrumpfovi - veliki film", gde je pozajmio glas Velikom Štrumpfu. U svojoj bogatoj karijeri odigrao je maestralne role kako pred kamerama, tako i na daskama koje život znače, a sve vreme ga prati broj dva. Dva puta je upisivao glumu. Oba puta iz prve. Dva puta je započinjao i muzičku karijeru, a pre nego što je postao prepoznatljiv kao glumac, pobedio je na Gitarijadi. O simbolici broja dva, ljubavi prema umetnosti i novim projektima na kojima vredno radi već mesecima govori za TV Ekran.

Da li je lako raditi sinhronizacije?

- Za ove mlade koji počinju to zna da bude malo i stresno, ali kad uđete u sistem, pustite mašti na volju i to je divota. Moj rad na crtaćima je obeležio Šilja. Prvi put sam ga oživeo pre više od 30 godina. Radio sam audiciju za "Dizni". Prošao sam kao Šilja. On je pravi čovek.

Šta ste prvo radili?

- Ne mogu da se setim. Bilo je dosta davno. Posebno sam ponosan što sam radio za Spilberga film "Veliki dobroćudni džin - VDDž". Za potrebe distribucije u našoj zemlji film je sinhronizovan na srpski jezik, a glas džinu sam pozajmio ja. Obično se sinhronizacija radi samo jedan dan. Za Spilberga sam snimao čak tri dana. Ugovor je bio po svemu drugačiji. Mogao sam da vidim samo svog lika da bih mogao da hvatam replike. Nisam znao šta se sve događa u filmu. Bio je to težak zadatak. Volim ovaj posao jer je to poziv na igru.

Na Zapadu se za ovaj posao ljudi školuju, a kod nas?

- Ne uči se sinhronizacija, već samo jedan segment ovog našeg posla. Mi smo karakteristični po tome da radimo sve na svoj način, a to je kako padne, a zapravo je stvar vrlo kompleksna i morate imati punu koncentraciju. Drugo, mi dobijamo prevode koji često moraju da se malčice prilagođavaju jer imamo drugačiju jezičku postavku i onda moramo da se snalazimo. Čovek ovo mora da voli da bi radio.

Osećate li se danas u glumi kao Veliku Štrumpf?

- Volim da kažem da je ova prirodna podela.

Gargamel, Razamel i reditelj sinhronizacije je Dragan Vujić Vujke.

- Vujke i ja se znamo 40 godina. On tačno zna u sekundi, kad radimo pa nekad čovek krene nekim lakšim putem, da sve zaustavi. Instrukcije daje u jednoj reči.

Hoće li uspeti da vas ulovi?

- Zasad mu uspešno bežim. Voleo bih da dobije novi nastavak. U prošlim filmovima smo imali žive glumce.

Da li biste voleli da Štrumpfovi dođu u Beograd?

- Bio bi to onda neki akcioni triler. Nije loša ideja.

Kako vam je u penziji?

- Dobro. Ne vidim neku posebnu razliku. Sada imam samo mnogo veću mogućnost da neke stvari odbijem. Kad si zaposlen u pozorištu, postoje stvari koja moraju da se rade i da se ispuni repertoar. Sada mogu da biram. Prija mi penzionerski život. Manje me ima u pozorištu, a više snimam za televiziju. Sa Irfanom Mensurom i Vladimirom Kerkezom imam jednu putujuću predstavu "Noć u kući gospodina Kolaka". Nekad sam preterivao s brojem uloga za vreme svog radnog staža. Morao sam malo da se izmaknem i da se očistim. Nisam se, ne daj bože, zasitio pozorišta.

Šta snimate ovog leta?

- Završio sam nastavak "Žikine dinastije" i trenutno radim nastavak "Senki nad Balkanom". Mesec dana je letnja pauza, pa nastavljamo do oktobra.

Možete li da nam otkrijete nešto u novoj "Žikinoj dinastiji"?

- Film će imati dva dela. Prvi će biti u bioskopima već na jesen, a drugi na proleće. Od stare ekipe tu su Nikola Kojo, Vesna Čipčić i Vladimir Petrović. Oni su tu negde spona, ali je, naravno, sve sada malo drugačije i, uslovno rečeno, modernije i akcionije. Ima dosta nekih tuča, svega, onako, duhovito je. Autori su imali nervozu. Očekivanja publike su velika. Ljudi vole "Žikinu dinastiju". Mislim da će i nastavak biti dobar.

A vaša uloga?

- Igram jednog kontroverznog biznismena, Đoku Ribizlu iz Bloka. On ima automehaničarsku radnju i radi te neku sumnjive poslove. Dobar je prijatelj s Kojom i onda pomažu u nekim situacijama.

Šta vi kažete kao neko ko je svedok prvih deset delova "Žikine dinastije"? Ima dosta skeptika koji tvrde da to nije trebalo da se snima...

- Razumem ih. Navikli su na Gidru Bojanića. Našoj publici su potrebni ovakvi filmovi, bar dva godišnje, jer je publici neophodan taj neki relaks. "Žikinu dinastiju" može da gleda zajedno cela porodica.

Komediju je najteže igrati?

- I to je tačno.

Šta je vama bilo najteže za igru?

- Najteže mi je kad dobijem loš tekst, a nije to baš tako retka pojava. Mi glumci posle moramo da se snalazimo.

Kako ide vaša muzička karijera?

- Snimili smo album koji je trebalo da snimimo još pre 40 godina. Dvojica momaka iz one osnovne postave su rešili da to više ne rade, pa su otišli. Uzeli smo neke mlade momke koji su vrlo talentovani. Međutim, mladi momci ne vole mnogo da vežbaju. U muzici, kao i u glumi, stalno mora da se trenira da biste bili u formi, da možete lako da uradite ono što zamišljate i da to izvedete na pravi način. Zaokružili smo tu priču. Sada imam materijal za drugi album. Dragan Petrović i ja snimili smo album "Jedan gram život" s novim meksičkim pesmama. Ideja je da to bude kabare. Pripremam album "Le Chanson Primitif". Počeo sam s muzikom. Vrlo je kompatibilna s glumom. Za glumu čovek mora da ima osećaj za ritam. Na sceni mora da se oseti kad se šta plasira. Meni muzika pomaže da perem mozak.

Bonus video: Boda Ninković o borbi sa koronom