Glumac Endru Hauard za Kurir: Srbi su direktni i iskreni, vole rakiju... Zaljubio sam se u vašu zemlju i ljude

Glumac Endru Hauard gost je Nacionalnog festivala filma i televizije (NAFFIT), koji se trenutno održava na Zlatiboru. Publika će imati prilike da vidi njegov novi film "Madbrik: Kult mrtvih", koji je radio sa našim darovitim rediteljem Nikolom Petrovićem. Horor zasnovan na istinitoj priči o sukobu dvojice braće iz sela Činiglavci oko nasledstva prikazan je sa uspehom kod nas i u Americi, a pored Hovarda, glavnu ulogu igra Filip Brodi. Za Kurir dramski umetnik prenosi svoje utiske o Srbiji i saradnji s mladim rediteljem i scenaristom, pred kojim je blistava budućnost.

- Prelepo je mesto. U Srbiji sam bio nekoliko puta, a na Zlatiboru sam prvi put i moram da priznam da je zadivljujuće. Zlatibor je jedan od najlepših krajeva Evrope i vožnja kroz planine podsećala me je na Škotsku.

Kada ste prvi put došli u Srbiju, da li ste imali neke pretpostavke o tome gde dolazite? Nismo bili omiljeni tokom devedesetih.

- Kada dođete na novo mesto, morate doći otvorenog uma i srca. Politika i religija često pokvare mnogo toga. Ali morate upoznati ljude i osetiti dušu naroda. Nisam imao nikakva očekivanja. Znate, ja imam crnogorske korene i moja baka je iz Crne Gore. Došao sam ovde otvorenog srca i uma i odmah sam se zaljubio u ljude, osetio povezanost. Osećam srodnost sa Srbijom i snagom i istrajnošću ljudi ovde.

Da li vas je baka naučila neke srpske reči?

- Ne, to je bilo davno. Odrastao sam u Velsu. Voleo bih jednog dana da napravim film o svojom porodici, koja ima zanimljivu istoriju. Želim da radim i novi film sa Nikolom. Mislim da država treba da podrži mlade umetnike, kao što je Petrović. Lepo je što on ide u svet i snima filmove, ali je važno da bude podržan kod kuće, posebno za svoje naredne projekte. Veoma je važno da mladi umetnici dobiju podršku i prostor da se dalje razvijaju.

Uradili ste zanimljivu priču. Kako je Nikola uspeo da dođe do vas?

- Upoznali smo se dok smo radili na jednoj američkoj seriji u Beogradu. Za svaki film uvek je najvažniji scenario. U ovom slučaju, reči i priča bili su mi vrlo zanimljivi, a toliko povezani sa Nikolom i njegovom porodicom da sam to osetio dok sam je čitao. Uloga je takođe bila sjajna, teška i izazovna, pa sam odmah poželeo da je igram.

Da li ste gledali film i možete li biti objektivni kad vidite sebe na velikom platnu?

- To je dobro pitanje. Mislim da je dužnost glumca da gleda svoj rad, pogotovo kada treba o njemu da govori. Mnogi glumci ne uživaju u tome, ali ja mislim da je to deo posla. Gledao sam film na premijeri u Beogradu i u Barseloni. Na premijeru u Beograd došao sam na traktoru (smeh). Moram reći, iako je možda neskromno, da sam tokom gledanja zaboravio da sam to ja, prepustio sam se priči i uživao u filmu. Svi smo vredno radili i postali smo kao porodica. Rad sa Nikolinim ujakom pomogao mi je da lako postanem deo zajednice. Osećao sam se kao da tu pripadam. Za mene, gluma i film su umetnost, ali i zanat. Što više radiš, bolji postaješ. Obožavam proces stvaranja filma.

Došli ste na Zlatibor sa snimanja filma "Odisej"?

- S Nolanom ne radim prvi put, ali s njim je sve posebno i neverovatno iskustvo. Novi film smo snimali šest meseci. Igram najboljeg prijatelja Odiseja (Met Dejmon). Ništa manje nije bilo ni snimanje u Srbiji sa Nikolom. On će biti novi Nolan.

Da li možete da uporediti ta dva projekta?

- Moj pristup ulozi je isti, a razlikuju se samo budžeti.

Kako je bilo na premijeri filma u Beogradu

Kakvo je vaše mišljenje o srpskom narodu i šta ste naučili igrajući Srbina u filmu "Madbrik: Kult mrtvih"?

- Da vole rakiju. Rakija spaja ljude. To je način da se otvore srca i povežu duše. Srpski narod je direktan, iskren, tvrd, istinit i stvaran. Volim ljude ovde i osećam povezanost s njima.

Koliko ste u procentima posle ovog iskustva postali Srbin?

- Mislim da sam tokom snimanja postao sto posto Srbin. Lik mi se uvukao pod kožu, povezao sam se s njim i postao taj čovek. Iako je bila teška i mračna uloga, iz tame dolazi svetlo. Doneti priču na platno znači doneti kulturu zajednici. Sada osećam da je Srbija u meni zauvek. Radujem se što ću se vratiti, jer sam već mnogo puta dolazio i želim da ovde ponovo radim.