"Želim kratku i veselu smrt, za jednim najviše žalim" Sonja Savić je samo jednom zaplakala u javnosti: "Ivicu su bacili kao đubre u vatru"

Čuvena srpska glumica Sonja Savić danas bi napunila 64 godine. Napustila nas je 23. septembra 2008. godine, osam dana pre svog 47. rođendana. Ostala je priča o nesvakidašnjoj, talentovanoj glumici, koja je dosegla vrh jugoslovenske i srpske glumačke scene.

Dobitnica je velikog broja priznanja, među kojima i "Zlatna arena” za najbolju glavnu žensku ulogu u Puli 1984. godine za ulogu u filmu "Šećerna vodica", u kojoj je igrala uz Zorana Radmilovića, kao i uz svog druga sa klase Svetislava Goncića. Usledile su nagrade "Carica Teodora” za najbolju žensku ulogu za film "Živeti kao sav normalan svet“ i "Šećerna vodica”. Bila je dobitnica i nagrade "Ćele kula" za ulogu u „Šećernoj vodici“ na Filmskim susretima u Nišu i Specijalne nagrade žirija u Veneciji za ulogu pevačice u filmu "Život je lep“ 1985. godine.

Devedesetih su bile zapažene njene uloge u filmovima "Mi nismo anđeli", "Uvod u drugi život", "Ni na nebu ni na zemlji", "Urnebesna tragedija", a istakla se i kao rediteljka. Iza nje su istali njeni filmovi "Prvi srpski tehno vodvilj", "Supernaut - Beograd andergraund", "Plej", "Čekajući Godoa", "Šarlo te gleda".

Posle 2000. imala je beliki kambek u filmu "Hleb i mleko" 2001, u "Jug-jugoistoki", a poslednju filmsku ulogu ostvarila je u "Zabranjenoj ljubavi", a onu televizijsku u seriji "Vratiće se rode". 

Volela je svoje selo

Sonja je odrastala u selu Donja Gorevnica i kako su meštani ovog mesta ispričali za "Blic", mnogo je volela svoje selo. Na sahranu je došla Dara Rančić, kojoj je Sonja držala časove. Ostalih kolega i javnih ličnosti drugih profesija nije bilo.

Kuća Sonje Savić:

Sa mnogo ljubavi je pričala o svom selu i rodnom kraju. Ljudi iz tog kraja koji su poznavali imaju samo reči hvale za nju. Isticali su njenu dobrotu, jednostavnost i ljubaznost. Veliku ljubav doživela je sa džez muzičarem Vlajkom lalićem. Posle njegove smrti nije imala novu vezu. 

Majka Sonje Savić o svojoj ćerki

Legat slavne glumice nalazi se u glumičinom rodnom selu, sa njenom umetničkom zaostavštinnom, a po želji njene majke Mikaine, koja je pred smrt za emisiju "Eksploziv" pričala o svojoj ćerki:

"Šta joj kažem? Da nema zaborava, da je želim, molim je da se javi u san da je pomilujem, poljubim, da je zagrlim... Nemam više nikoga. Tu je njeno omiljeno drvo. Nikad nije došla da se nije prekrstila i poljubila tri puta drvo. I stalno je molila: "Nemojte mi seći hrast", pričala je Mikaina, koja je često odlazila na ćerkin grob, a utehu pronalazila u velikim Sonjinim ostvarenjima i nagradama. "Radovala se majka svemu, nagradama... Sonjino znanje i njene sposobnosti brzo odoše pod zemlju".

Nakon smrti glumice, pisalo se da je preminula usled predoziranja drogom. "To što hoćete da me pitate, ja o tome ništa nisam znala. Mene su novinari prijatno iznenadili sa tim vestima, pod navodnicima... Ona je verovatno pila neke tablete, ali ja nemam pojma", dodala je njena majka.

Umetnica britkog jezika

Sonja Savić nije ostala upamćena samo kao glumica, već i kao žena i umetnica britkog jezika. koja je uvek otvoreno i iskreno govorila o svemu. Tako je svojevremeno u emisiji "Slučajni partneri", govoreći o svojim uspesima i neuspesima rekla: "Najveći moj uspeh su moji prijatelji, moj najveći nesupeh je pojava marketinga u eks Jugoslaviji i u svetu, a moj ideal je kratka i vesela smrt. Svojim privatnim životom sam platila svoj uspeh. Non-stop plaćam. Ja sam poreski izdržavano lice. Nemam ni moped. Mislim da bi ljudi iz ministarstva mogli da razmisle o razlici između Slađane Milošević i Sonje Savić što se tiče zaslužnih za Beograd.

Isključivo sam volela visoko obrazovane, kategorijalno imaginativne, podeljenog jata. Zaista, krug mojih prijatelja koji nosim kao venac oko sebe u svojoj samoći, u svom uspehu, u svom dolasku, u svom odlasku, u svom umoru, u svojim suzama, u oslabljenim nervima… Ja žalim za familijom jer nisam mogla da ostvarim familiju iz određenih razloga. Tako mi je život napisao", govorila je Sonja.

U emisiji "Balkanskom ulicom" pričala je o šundu i nametanju lažnih vrednosti. Na konstataciju da ima onih koji će reći – ma šta me se tiče, treba živeti svoj život Sonja je rekla rečenicu koja se može primeniti na mnoge sfere života:

“Ne tiče vas se? Ne mora da vas se tiče. Ali, kada za 7 godina vaša ćerka dođe sa sponzorom 30 godina starijim od sebe u kuću, ticaće vas se i te kako. Neće ići momci, Bog poslednji sudi. Ovo je bedna planeta, čim smo rođeni svi smo krivi i pokvareni."

U istoj emisiji je pričala o tome da žali zašto nije postala majka. To joj je bilo veoma važno ističući da je jako tradicionalna.

Sonja je govorila da su joj ljudi zamerali što razmišlja o smrti. "A verujte mi, moj ideal je zaista kratka i vesela smrt. Ne umreti u ropcu. Nije nimalo težak taj poslednji trenutak. Meni je života dovde. Imam 42 godine, nisam ostvarila familiju, nisam ostvarila nastavak loze svojoj familiji. Zbog kodeksa časti", rekla je tada Sonja.

I dan-danas se pamti glumičino potresno svedočenje o smrti Ivana Vdovića poznatijeg kao Vd. Sonja se prisetila jednom prilikom svog razgovora sa Darkom Rundekom koji se odigrao posle Ivičine smrti.

"Te 1992. sam srela Darka Rundeka. Tada sam mu rekla da je Ivica umro. 'Kako je umro?' pitao me je Rundek. Nisam mogla da odem na sahranu jer nisam bila obaveštena. Bio je u infektivnoj kesi, kesa je pala…I samo znam da niko nije hteo da priđe da podigne kesu. Bacili su ga kao đubre u vatru. 'Anđeo do kraja', kratko mi je rekao Rundek na to", prisetila se Sonja Savić.

Smrt

Sonja Savić je preminula 23. septembra 2008. godine. Pronađena je mrtva u stanu u Kursulinoj ulici u Beogradu. Lekari su mogli da konstatuju smrt, a prema zvaničnim podacima nakon obdukcije preminula je usled prevelike doze nedozvoljenih supstanci, a informacija koja je duboko potresla javnost jeste da je Sonja pronađena u stanu koji, osim prljavog dušeka, nije imao drugi nameštaj. Imala je 47 godina. Sahranjena je 25. septembra u rodnom selu Donja Gorevnica kraj Mrčajevaca, pored svojih roditelja. 

Bonus video: Čačak me zaboravlja svoje velikane