Sela je u auto i nestala bez traga: Svi su mislili da je mrtva, tražila je cela nacija, a zbog ovoga su svi sumnjali na muža i njegovu ljubavnicu
O Agati Kristi, neprikosnovenoj kraljici krimi-romana objavljeno je četrdesetak knjiga. Britanka rođena pre 134 godine, 15. septembra, napisala je osamdesetak knjiga. Do danas je prodato više od dve milijarde primeraka njenih napetih i pametnih dela, na više od 100 jezika. Napisala je "Mišolovku", koja nosi titulu najduže izvođene predstave na svetu. Broj ekranizacija njenih dela, filmskih i televizijskih, teško je pronaći.
Napisala je autobiografiju, ali u njoj ipak nije otkrila mnogo toga o sebi. Nije bila religiozna. Volela je teatar, ali ne i glumce. Nije bila luda za decom i više je volela muško nego žensko društvo. Obožavala je književnost - Šekspira je često spominjala u svojim delima, Džejn Ostin nikad, a Čarlsa Dikensa samo jednom.
Agata Krsti, prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena posle Šekspira - od njihovih dela traženija je samo Biblija. Slavna spisateljica nije imala ni formalno obrazovanje, tek u 15. godini su je roditelji upisali u lokalnu školu koju je pohađala dva puta nedeljno. Obožavala je surfovanje, a detektivske romane pune misterija počela je da piše kao odgovor na sestrin izazov, inače je takva proza do tada uopšte nije interesovala.
Susrela se sa kraljicom Elizabetom
Tokom Prvog svetskog rata radila je u bolnici kao medicinska sestra, a potom i u apoteci, gde se upoznala sa dejstvima svih mogućih otrova, što će joj biti dragoceno znanje tokom pisanja romana. Prvi suprug, Arčibald Kristi, ostavio ju je zbog sekretarice, iznenada je izgubila oba roditelja, i borila se s mentalnim zdravljem, a u jednom trenutku, nakon smrti majke i izdaje supruga, pobegla je od svega. Doslovno je nestala 1926. godine na 11 dana, izazvala silan šok u javnosti i ogromnu potragu na nacionalnom nivou. Drugi brak, s 14 godina mlađim arheologom Maksom Malovanom potrajao je 46 godina, sve do njene smrti 1976. godine.
Dve godine pre smrti, kraljica Elizabeta II dodelila joj je titulu, te je postala Dejm Agata Meri Klarisa Kristi, Ledi Malovan. Postoji i jedna anegdota vezana za Agatu i britansku kraljicu. Naime,pričalo se da je Agata na jednom prijemu prišla da joj poljubi ruku, ali se Elizabeta "štrecnula" i brzo odmakla, znajući s kim ima posla.
Ideje za svoja dela Agata je dobijala uglavnom na putovanjima, nekad i dok je sedela na toalet šolji. Bar jedna osoba iz stvarnog života poslužila joj je kao inspiracija za žrtvu u romanu, a Agata Kristi napisala ih je ukupno 67, uz još 165 kratkih priča i nekoliko pozorišnih komada.
Iscenirala svoj nestanak
Jedan događaj iz Agatinog života bi, da se nije ispostavio kao predstava, drugim autorima sigurno poslužio kao lajtmotiv, a odnosi se na njen nestanak. U decembru 1926. godine nestala je na 11 dana i svi su mislili da je mrtva. Kada se pojavila, nekih 300 kilometara dalje od mesta nestanka, tvrdila je da se ničeg ne seća.
Mesecima pre toga samo je sedela i pisala, nespremna da se pomiri sa smrću majke. U tom periodu objavila je knjigu "Ubistvo Rodžera Akrojda", treću u kojoj se u glavnoj ulozi našao detektiv Herkul Poaro. Međutim, rad na ovom delu uništio joj brak - suprug Arči napustio ju je prvih dana decembra, i njoj se ubrzo izgubio svaki trag.
Mnogi su bili ubeđeni i da je mrtva. Ipak, cela zemlja se digla na noge, uz angažovanje oko hiljadu policajaca i 15.000 volontera. Njen automobil pronađen je u blizini kuće Arčijeve prijateljice Nensi Nil. Posle 11 dana viđena je u jednom hotelu u Jorkširu, gde se prijavila pod lažnim imenom. Tvrdila je da se ničega ne seća. Doktori su konstatovali da ima amneziju, mada ni sami nisu poverovali u to, a mnogi su sumnjali da je sve bio dobar marketinški trik kako bi ispromovisala novu knjigu.
Aagata je sve iscenirala, ali ne zbog knjige. Tog trećeg decembra sela je u kola i napustila svoj dom u Berkširu, koja su pronađena na ivici provalije nedaleko od Gildforda, sa upaljenim svetlima, a unutra se nalazila samo torba sa stvarima i istekla vozačka dozvola. Po proceduri, prvi osumnjičeni je bračni partner, u ovom slučaju njen muž, pukovnik Arčibald Kristi, vojni pilot i učesnik Prvog svetskog rata.
Agata je tad već slavna. Pre nego što je "misteriozno nestala", Arči joj je saopštio da želi da je napusti i da se oženi svojom ljubavnicom. Rekao joj je da će provesti vikend s prijateljima, ali ona je odlično znala ko će mu praviti društvo. Odlučila je da ga kazni.
Međutim, ono što nije mogla da predvidi bile su reakcije medija i javnosti. Svi su krenuli u potragu. Kasnije se ispostavilo da je, pošto je ostavila kola, nastavila vozom do Londona (odakle je poslala pismo Arčijevom bratu), a zatim otišla u hotel u Herogejtu, banjskom gradu u Severnom Jorkširu, gde se prijavila pod imenom Tereza Nil. Iskoristila je prezime ljubavnice. Međutim, prepoznao ju je muzičar koji je svirao u restoranu.
Lekari su rekli da ima amneziju, izazvanu depresijom ili traumom. Ona se, navodno, ničeg nije sećala, ni reč nije rekla, ali su detektivi uspeli da rekonstruišu priču.
Razvod
Agaga se na kraju razvela, ali je zadržala muževljevo prezime. On se posle oženio ljubavnicom, a ona se udala za arheologa, ser Maksa Melouana. "Arheolog je idealan suprug, jer što je žena starija, to je veće njegovo interesovanje za nju", rekla je jednom, i ostala s njim do svog poslednjeg dana, 12. januara 1976. godine.
Agata Kristi je ostala misteriozna i zanimljiva raznim istraživačima, naučnicima, kao i običnim čitaocima. I nove generacije je čitaju, iako su njene knjige u Velikoj Britaniji prepravljene "kako bi se prilagodile modernom vremenu". Prema pisanju britanskih medija, iz njenih knjiga su uklonjeni izrazi koje smatraju rasističkim i neki delovi teksta su izmenjeni ili čak uklonjeni.
Bonus video: