Mira Furlan pobegla iz Hrvatske zbog ljubavi sa Srbinom: Naša slavna glumica joj jedina pomogla "Ja plačem, a ona me grli"
Prisećajući se svog prvog odlaska u Ameriku, slavna jugoslovenska glumica Mira Furlan je svojevremeno opisala zabavan i pomalo neverovatan susret sa nepoznatim prodavcem ploča na Menhetnu, koji se pretvorio u priznanje kakvo ni sama glumica verovatno nije mogla da zamisli. Ono što je bilo neočekivano je to da je jedan od aktera priče i čuvena Milena Dravić.
“Godina je 1985. i ja sam prvi put u Americi, prvi put u Njujorku. Ulazim u “Tower Records”, najveću prodavaonicu ploča na Tajms skveru, razgledam ploče i zamišljam da imam dovoljno novaca da ih sve kupim. Prilazi mi mladi, simpatični prodavac, inače muzičar i, kako mi sam kaže, zaljubljenik u film. Pita me odakle sam. “Jugoslavija”, kažem ja. Oči mu se rašire, a lice razvuče u smešak. Oduševljen je. Očekujem da mi kaže uobičajenu rečenicu na koju sam se na svojim brojnim putovanjima već navikla: “Tito, Yugoslavia” ili “Is that in Africa?”. Ili neku sličnu. Ali on kaže: “Vi dolazite iz zemlje u kojoj živi moja najdraža glumica”. Sad se meni rašire oči i usne mi se razvuku u smešak. “Koja?”, pitam ga radoznalo. On me gleda u čudu – zar nije jasno o kome se radi? “Ima samo jedna takva na svetu”, kaže mladi Amerikanac. “Milena Dravić”. Primećujem da ime izgovara tačno, da nije rekao “Drevik”, nego je naučio pravilni izgovor, potrudio se. “Ona ima najređu i najvredniju kombinaciju za jednu glumicu”, kaže. I onda objasni: “She’s both funny and sexy” (Ona je i duhovita i seksi)", pisala je Mira Furlan.
Kada je 1991. godine izbio rat, Mira je doživela javni linč u Hrvatskoj jer nije htela da se odrekne rada u Beogradu. Naime, ona je 1986. godine upoznala srpskog režisera Gorana Gajića sa kojim je ubrzo otpočela vezu. Pošto je zbog ljubavi živela na relaciji Beograd - Zagreb, hrvatski mediji su je početkom devedesetih godina optužili da se priklonila Srbiji i objavljivali tekstove u kojima su je nazivali izdajicom. Oduzet joj je stan u Zagrebu i počela je da dobija pretnje. Shvatila je da više ne može da živi na Balkanu i da je jedini izlaz odlazak u Ameriku. Odselila se u Beograd, a onda u Ameriku 1991. godine, zajedno sa Goranom. Tamo je kasnije radila sve, od konobarice do prevodioca, da bi preživela, ali pre odlaska dobila je pomoć koja joj je mnogo značila.
Milena Dravić, iako nisu bile bliske, pružila joj je utehu i oslonac. Pozvala je kod sebe, zagrlila, pustila da se isplače i dala joj svoje američke kontakte, dragocene brojeve telefona koji su Miri i Goranu Gajiću značili prvi korak u nepoznato.
"Godina je 1991. Rat počinje, a ja se zatičem u Beogradu. Hladna je i gadna zima. Odigrala sam svoju zadnju predstavu u Jugoslovenskom dramskom. Tada još ne znam da će zaista biti zadnja. Oko nas se svet raspada, prijatelja je sve manje. Goran i ja se spremamo na put, želimo što dalje od ludila i mržnje. Ne znamo kako ćemo živeti i šta ćemo raditi tamo kuda idemo. Idemo u nepoznato. Ne znamo tamo nikoga. A ovde se čini da smo već prestali da postojimo iako još uvek nismo otišli. Naš telefon vrlo retko zvoni; kao da smo na svakoj strani smetnja, komplikacija koja nikome ne treba. A onda jednog dana neposredno pred put telefon zazvoni i na drugom kraju je – je li to moguće?
– Milena! Čekaj, je li to zaista ona, kraljica? Je li moguće da upravo ona u ovom trenutku misli na mene, na nas? Milena nas poziva kod sebe, kaže da želi da nas zagrli pre nego što odemo. Oboje smo beskrajno dirnuti – ipak ima neko ko misli na nas. I nije to neki anonimni “neko”. To je Milena!
Onda sedimo u njenom stanu, pijuckamo, pričamo o životu, ja plačem, a ona me grli. Odlazimo s komadićem papira u rukama: Milenini američki kontakti. To je naš dragoceni prtljag. Milena nam maše s praga dok odlazimo. Ona je mama, baka, sestra, prijatelj koja nas ispraća na daleki put. Nije nam ni bliski prijatelj, niti smo u rodu. Ali nas taj trenutak spaja. I ja znam da taj gest nikada u životu neću zaboraviti“, pisala je Mira kasnije.
Bonus video: Komemoracija Miri Furlan