Radoš Bajić posle 40 godina u Sarajevu: Obišao grob Hajrudina Krvavca "U ratu je odbio vapaje Bate Živojinovića, a onda umro potpuno sam"

Posle četiri decenije, proslavljeni srpski glumac, scenarista i reditelj Radoš Bajić ovih dana ponovo boravi u Sarajevu. Karijeru je započeo u dvadeset drugoj godini velikim superspektaklom, filmom "Atentat u Sarajevu" Veljka Bulajića, u kojem je debitovao rame uz rame sa svetskim zvezdama Kristoferom Palmerom, Florindom Bolkan i Maksimilijanom Selom i briljantno odigrao lik mladobosanca Nedeljka Čabrinovića.

Nakon velikog uspeha i popularnosti koju mu je donela ova uloga, u Bosni i Hercegovini je snimio nekoliko filmova, među kojima se posebno ističe kultna epopeja iz ciklusa partizanskog filma - "Partizanska eskadrila", u režiji velikog majstora akcionog spektakla Hajrudina Šibe Krvavca.

U godini jubileja, kada slavi pola veka uspešne karijere, sticajem srećnih okolnosti, Radoš je bio u prilici da obiđe staze svoje mladosti, da se u emotivnom naboju priseti svojih početaka. Tom prilikom obišao je i mesto na kojem snimio svoj prvi profesionalni kadar u antologijskoj sceni kada na obali Miljacke Čabrinović baca bombu na Franca Ferdinanda, ne uspevši pritom da pogodi metu.

- Prihvatio sam da u filmu "Linija", koji režira kolega Dragan Elčić, odigram jednu efektnu epizodnu ulogu. Pored toga što se radi o odličnom scenariju autora Željka Pržulja i reditelja Elčića, iz kojeg će, verujem, nastati jedan izuzetan film u produkciji "Ramonda filma", koji govori o tragici jednog vremena i strašnom ratu u Bosni devedesetih, ovaj angažman sam prihvatio i zbog mogućnosti da posle toliko godina obiđem Sarajevo i da tom prilikom posetim grob velikana filma, "Džona Forda jugoslovenske kinematografije", kako su s pravom zvali Hajrudina Šibu Krvavca - kaže Radoš i dodaje:

- Osećao sam da mi je dužnost da se posle toliko godina od njegove tragične smrti poklonim njegovim senima i zahvalim mu za sve sto je učinio za mene. A učinio je mnogo...

Malo je poznato da je Krvavac preminuo u svom krevetu, potpuno sam u stanu na šestom spratu u vreme blokade i granatiranja Sarajeva 1992. godine, pošto je prethodno odbio vapaje i molbe Bate Živojinovića da bude evakuisan, što je Bata i organizovao..

- Šiba je umro kao i njegovi filmski junaci - dostojanstveno, hrabro i uzvišeno. I svojom smrću poslao je snažnu poruku o tragici i besmislu rata koji svima donosi nesreću i uništenje svega što je ljudsko - zaključio je Radoš Bajić.