Sin Bate Živojinovića otkriva sve o glumčevim poslednjim trenucima: "Oprostili smo se preko telefona, bio je svestan da odlazi"
Miljko Živojinović sin legendardnog glumca Velimira Bate Živojinovića prisetio se poslednjih dana svog oca. Bata je umro 22. maja 20216. godine, ali nažalost, sa sinom je mogao da se oprosti samo putem telefona. Bata je iza sebe ostavio suprugu Julijanu, sina Miljka, ćerku Jelenu i šestoro unučadi.
"Oprostili smo se preko telefona, moja ćerka je išla kod njega u bolnicu. Uvek sam bio u toku za sve što se ticalo njega. Učestvovao sam u donošenju odluka u vezi sa njihovim zdravljem, ali drugo je kad sa nekim pričate telefonom, a drugo je kad se gledate oči u oči, držite za ruke, pa čak i ćutite, zajedno ste, jedan pored drugog. Što se tiče tehničke strane, da, bio sam informisan, ali što se tiče emocije, to što smo moj otac, majka i ja izgubili za tih 13 godina, to niko ne može da nam vrati", rekao je Miljko za Blic, pa se prisetio njihovog poslednjeg razgovora:
Spomenik Bati Živojinoviću:
"Otpevali smo zajedno tu pesmu “Moj galebe” koja traje šest minuta, onda je on napravio jedan štos na završetku te pesme i to mi je ostalo kao dokaz njegovog neuništivog duha i vedrog karaktera. On je bio svestan šta mu se dešava i da polako odlazi, ali nam je ta neka vera u dobro, ta pozitivna energija i podrška koju nam je davao toliko bolestan i star mnogo značila", poručio je Žovojinović.
Batina bogata biografija
Jugoslovenski i srpski je pozorišni, televizijski i filmski glumac na filmskom platnu je debitovao 1955. godine u filmu Pesma sa Kumbare. Glumio je u više od 280 filmova i televizijskih serija. Snimao je filmove u kojima je igrao glavne uloge na prostorima svih bivših jugoslovenskih republika. Jedan je od rodonačelnika takozvanog „Crnog talasa” u jugoslovenskom filmu, nastalog početkom šezdesetih, u kojima je kontinuirano nastupao sve do kasnih sedamdesetih godina. Paralelno s njima, igrao je i u tzv. partizanskim filmovima u kojima se proslavio tokom 60-ih i 70-ih, a jedan od njih, Valter brani Sarajevo, mu je doneo veliku popularnost u Kini. Osim glume, uporedno se bavio i politikom. Od početka devedesetih godina bio je poslanik Socijalističke partije Srbije u nekoliko mandata, a 2002. godine bio je kandidat SPS-a na republičkim predsedničkim izborima u Srbiji. Smatra se najvećim srpskim glumcem, sa najviše uloga.
Filmski debi je imao 1955. u ostvarenju “Pesma sa Kumbare” Radoša Novakovića, a prve ozbiljnije uloge u filmovima “Vlak bez voznog reda” (1959) i “Rat” (1960) koje je režirao Veljko Bulajić sa kojim će često sarađivati i u narednim decenijama. Za uloge u “Kozari” (1962), flmovima “Tri” (1965), “Skupljači perja” (1967), “Majstor i Margarita” (1972) nagrađen je Zlatnom arenom u Puli, za ostvarenje “Tren” (1978) je dobio nagradu na filmskom festivalu u Moskvi. Nagrađivan je i na festivalima u Nišu i na Paliću, a koliko je popularan u Kini svedoči podatak da je dobio i svoje pivo “Valter“.
Bata je u svojoj karijeri snimio više od 340 filmova i TV serija, i teško je nabrojati sve uloge: “Bitka na Neretvi”, “Partizanska eskadrila”, “U raljama života”, “Šećernu vodicu”, “Balkan ekspres”, “Kako je propao rokenrol”, “Igmanski marš”, “Naivko”, “Most”, TV serije “Sivi dom”, “Građani sela Luga”, “Priče iz radionice”, “Bolji život”, “Srećni ljudi”...
